Prosveta služi za potkusurivanje

Učesnici debate su istakli i da je neophodna reforma nastavnih programa i udžbenika, ali i drugačija raspodela novca iz budžeta koji se izdvaja za prosvetu.

U debati u organizaciji Građanskih inicijativa su učestvovali Bojan Đurić iz Liberalnodemokratske partije, Miodrag Stojković iz Demokratske stranke i Dušan Pavlović u ime liste "Dosta je bilo", a u ime Građanskih inicijativa je govorila Maja Stojanović, izvršna direktorka. Predstavnici aktuelne vlasti iz Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije nisu se odazvali pozivu Građanskih inicijativa da uzmu učešće u debati.

Okruglom stolu su prisustvovali i mladi iz Unije srednjoškolaca Srbije, Regionalne unije učeničkih parlamenata Bujanovca i Preševa i Beogradskog parlamenta srednjih škola. Mladi koji ove godine prvi put glasaju su na kraju debate postavljali pitanja predstavnicima političkih partija.

Izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović je to što se predstavnici SNS-a i SPS-a nisu odazvali na okrugli sto protumačila kao nezainteresovanost aktuelne vlasti za pitanja obrazovanja.

Ona je definisala najvažnije probleme obrazovnog sistema, poput zastarelih i neadekvatnih udžbenika, boljeg definisanja sistema usavršavanja i evaluacije nastavnog kadra i sl, a potom pozvala predstavnike političkih partija da o njima prodiskutuju i ponude predloge za njihovo rešavanje.

Miodrag Stojković je konstatovao da je veliki problem kod reforme obrazovanja nedostatak kontinuiteta. Kao vodeće probleme naveo je i nedostatak funkcionalnog znanja i adekvatne prakse, kao i nedovoljno razvijen "preduzetnički duh" kod mladih ljudi.

Takođe, pokrenuo je i pitanje kvaliteta nastavnog kadra, istakavši kako je neophodno uvesti sistem licenci, koji bi terao profesore da ispune određene norme ne bi li zadržali svoju poziciju u obrazovnom sistemu.

"Udžbenici su nepraktični, ne pospešuju da se kod učenika stvori inicijativa i samopouzdanje, pri čemu se đaci školuju za 138 profesija koje ne postoje", istakao je Stojković.

Stojković smatra da je potrebno da se što pre reši problem nostrifikacije inostranih diploma, ne bi li se mladim ljudima školovanim u inostranstvu obezbedila adekvatna pozicija ne samo u obrazovnom sistemu, već i na tržištu rada.

Bojan Đurić je primetio da je do sada ministarstvo obrazovanja uglavnom služilo za "raskusuravanje" u postizbornim dogovorima, te je kao veliki problem naveo to što su resor obrazovanja obično dobijali nedovoljno uticajni političari.

Takođe, posebno je istakao da su neophodna veća budžetska izdvajanja za školstvo, a kao rešenje je naveo mogućnost ukidanja subvencija gubitaškim preduzećima u državnom vlasništvu i ulaganje tih sredstava u obrazovanje. On se založio za drugačiju raspodelu novca iz budžeta koji se izdvaja za prosvetu, napomenuvši da sada 96 do 97 odsto tog budžeta odlazi na tehničke poslove, ali i istakao da je potrebno da se za prosvetu tačno odredi neki deo BDP.

Đurić je otvorio i pitanje Zakona o udžbenicima, navodeći da je ovaj zakon od ključnog značaja za unapređenje kvaliteta obrazovanja.

On je naveo i da, ukoliko decu budemo učili da "sanjaju" jedno od 700.000 radnih mesta u javnom sektoru, onda nikad nijedna reforma neće uspeti.

Predstavnik grupe građana "Dosta je bilo. Restart" i profesor FPN Dušan Pavlović rekao je da obrazovanje predstavlja "kusur u stranačkim dilovima", ocenivši da se doskorašnji ministar prosvete Žarko Obradović uopšte nije interesovao za svoj sektor, a da je glavni problem obrazovnog sistema u Srbiji negativna selekcija.

Pavlović je ukazao na to da je problem neadekvatnog nastavnog kadra najuočljiviji na visokoškolskim ustanovama, gde postoje nedovoljno
definisana pravila koja određuju neophodan stepen usavršavanja univerzitetskih profesora.

On je takođe naveo da je, prema njegovom mišljenju, najveći problem postojećeg obrazovnog sistema negativna selekcija, koja dovodi do toga da se nedovoljno obučeni ljudi nađu na ključnim državnim pozicijama.

"Sve počinje od osnovne škole, jer se decenijama đacima poklanjaju ocene, pa deca odmah vide da i ako ništa ne rade, a imaju uticajne roditelje, prolaze dobro, a to se kasnije nastavlja i u životu", naveo je Pavlović.

On je kao još jedan problem izdvojio niske standarde ocenjivanja i prenošenja znanja navodeći da postoje profesori na beogradskom univerzitetu koji ne znaju nijedan strani jezik, niti objavljuju naučne radove u stranim naučnim časopisima, te da onima koji ne ulažu u svoje obrazovanje "treba dozvoliti da godinama budu asistenti, ali ne i na najvažnijim profesorskim mestima".

Svi učesnici su posebno istakli značaj građanskog obrazovanja za razvoj kritičke svesti mladih ljudi i njihovu zainteresovanost za politička pitanja. Pored navedenih, pokrenuta su još mnoga značajna pitanja, poput prilagođenosti obrazovnog sistema tržištu rada, loše infrastrukture u osnovnim i srednjim školama, kao i mnoga druga.