Svajcarska i Jugoslavija odbile bilateralne sporazume

Svajcarska i Jugoslavija juce su odbile zahtev Sjedinjenih drzava da potpisu bilateralne dogovore kojima bi se onemogucilo da Amerikanci budu izruceni novoformiranom Medjunarodnom krivicnom sudu (ICC).

Svajcarski ministar inostranih poslova, Joseph Deis, izjavio je da bi americki predlog potkopao autoritet suda i princip univerzalne pravde. “Ne mislim da Svajcarska treba da potpise takav sporazum,” rekao je Deis.

“Nadamo se da Sjedinjene drzave nece opstruirati rad suda.” Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica takodje je odbio zahtev Amerike.

“Oni koji budu uzivali imunitet od gonjenja ne samo da ce cvrsto spavati, vec ce biti i ohrabreni da cine zlocine,” prenela je drzavna pres agencija Tanjug.

Kostunicinom prethodniku, Slobodanu Milosevicu, vec se sudi pred Haskim tribunalom, sudom koji je specijalno uspostavljen za Jugoslaviju sto je prethodilo osnivanju ICC-a. Beograd stoji na cvrstom stavu da SAD koriste duple standarde.

Ove dve zemlje reagovale su posto je drzavni sekretar, Colin Powell, pozvao saveznike SAD da se obavezu da ce zastiti americke mirovnjake od domasaja suda.

“To je ozbiljna stvar,” rekao je Powell na konferenciji za novinare. “Mi imamo ozbiljnu bojazan u vezi sa radom ICC-a.”

Odluka Svajcarske i Jugoslavije je poslednja u nizu neobicnog diplomatskog sukoba koji je u poslednjih mesec dana prosirio jaz izmedju Evrope i SAD.

Jedan evropski diplomata juce je izjavio: “Ne postoji cak ni sporazum o nesporazumu. Osecanja sa obe strane Atlantika su vrlo jaka.”

Sud koji se nalazi u Hagu zvanicno je poceo sa radom 1. jula s idejom da sirom sveta goni pojedince optuzene za krsenje ljudskih prava – pod uslovom da vlade njihovih zemalja ne budu prve koje ce zapoceti procese. SAD su potpisale Rimski sporazum o osnivanju suda, ali ga nisu ratifikovale.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je prihvatio da se americkim vojnicima omoguci grace period od godinu dana pre nego sto sud bude nadlezan i za njih. Zagovornici suda veruju da su sanse da neki Amerikanac bude izrucen ravne nuli: ako neki americki vojnik bude optuzen za ratne zlocine, SAD ce sasvim sigurno biti prve koje ce istraziti stvar.

Medjutim, Amerika je odgovorila tako sto je zatrazila od drugih zemalja da potpisu sporazume na osnovu kojih ce americki gradjani biti u potpunosti izuzeti. Ona je zapretila i da ce povuci vojnu pomoc iz svake zemlje koja odbija da se povinuje ovom zahtevu. Clanice Nato i drugi bitni strateski saveznici izuzeti su od  pretnje.

Do sada su samo dve zemlje prihvatile predlog – Izrael i Rumunija. Kada je predsednik Evropske komisije, Romano Prodi, izrazio svoje nezadovoljstvo zbog potpisivanja dogovora, Rumunski ministar inostranih poslova, Mircea Goana, izjavio je da zali sto prethodno nije konsultovao Evropsku uniju.

Rumunija pokusava da sto pre postane clanica i EU i Nato. SAD su sporazum vezale za podrsku Rumuniji za clanstvo u Nato, ali Rumunija je u strahu da je mozda kompromitovala svoje evropske ambicije. Postoji jos zemalja kje ce se verovatno suociti sa slicnom dilemom. Portparol americkog Stejt departmenta, Philip Reeker, rekao je da je duznost administracije da prekine vojnu pomoc drzavama koje ne podrzavaju americke zahteve kako bi se primenio tek doneti Zakon o zastiti clanova americke vojske koji ovlascuje predsednika da “preduzme sve potrebne i adekvatne mere za oslobodjenje gradjana koje je uhapsio sud”. Pojedini analiticari kazu da se ovime mozda najavljuje invazija na Nizozemsku.