Bomba u flaši soka

Podatak da je dve trećine bezalkoholnih napitaka na našem tržištu neispravno prošao je, čini se, nezapaženo. Ni ovo kao ni brojna upozorenja udruženja potrošača nisu urodila plodom - niti je javnost burno reagovala, niti je inspekcija krenula u pojačanu kontrolu. Vreme za nama kumovalo je, svakako, i ovakvom stanju na tržištu i nezavidnom položaju kupca. A odsustvo kontrole i niska kupovna moć građana doprineli su najezdi nesavesnih proizvođača jeftinih i po zdravlje štetnih sokova.

Pođimo, na početku, od prosečnog kupca. Sprema, na primer, proslavu dečijeg rođendana. Osim odraslih, biće tu i oko dvadesetoro dece. Uz troškove ručka i poslastica, teško da će se domaćin odlučiti za kupovinu nekoliko litara skupog đusa, koka kole, voćnog nektara. Svratiće, verovatno, do najbližeg diskonta i kupiti gazirane napitke od po dvadeset dinara, sok iz "kesice" - svakako nešto jeftinije.

Kada bi, međutim, pročitao poslednji izveštaj Pokreta potrošača Beograda o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih pića, uzorkovanih na području Srbije, ovaj potrošač bi pre kupovine dobro razmislio. Jer, dve trećine kontrolisanih napitaka (od ukupno 42 čak 27 ispitanih uzoraka) nije ispunilo jedan ili više propisanih parametara kvaliteta ili mikrobiološke ispravnosti.

Kada sok "proradi"

Svi gazirani uzorci su, na primer, posle hemijskih analiza eliminisani zbog upotrebe nedozvoljenih količina konzervansa. Od pet uzoraka osvežavajućih bezalkoholnih pića od baza jedan je "odstranjen" iz kontrole zbog mikrobiološke neispravnosti. Zapanjujući je i podatak da su od 12 pića od biljnih ekstrakta bez šećera samo tri dobila ocenu zadovoljavajućeg kvaliteta, dok su svi ostali eliminisani zbog odstupanja od propisanih normi kvaliteta. Među njima su "joike orange", proizvođača P.P.P. "Stork" iz Kule, "cocta" - "Duga" Smederevo, "atlantik-mango-frutelino" - "Atlantik" Kruševac, "mango" - "The Best", Mladenovac, a onda slede "oranž" - Azanja, "borovnica" i "jagoda" proizvođača "Sloga" - Radinci, "fanti borovnica" - Ćuprija, "džoli oranž" proizvođača SZR "Jolly", Beograd, "lemon" - "Miloduh", Kragujevac i "Hisarov" sirup od borovnice.

Neizvesnost je u proizvodnji gaziranih napitaka veća. Zbog različite tehnologije proizvodnje u njih se, gotovo uvek, dodaje konzervans. Ipak, neki nesavesni, takozvani podrum proizvođači zbog "zagađenog i prljavog sadržaja, napitku dodaju mnogo veće količine konzervansa". U protivnom, ovaj sok bi u prodavnici "proradio" za nekoliko dana. Stanje kvaliteta osvežavajućih bezalkoholnih pića je katastrofalno, to je tempirana bomba, tvrdi jedan iskusni proizvođač.

Toksini za decu

- Deca su volela sokove na razmućivanje. Kupovala sam "step" i "zuko" i to je bila olakšica za porodični budžet (srećom, ne obožavaju neki skuplji sok), ali posle razgovora sa prijateljicom nutricionistom, ozbiljno sam shvatila njena upozorenja. Deci više ne dozvoljavam da piju ove sokove. Čula sam da je posle popijenog litra potrebno nekoliko meseci da se izbace toksini iz organizma. To je užasan podatak, kaže Svetlana Bogosavljević i dodaje da je kasnije od nekoga čula da sokovi "zuko" stižu kod nas iz Turske, a da su ranije izvoženi na tržište Rusije.

- Kontrola osvežavajućih bezalkoholnih pića je urađena krajem prošle godine uz pomoć poljoprivredne i sanitarne inspekcije u nekoliko gradova Republike. Provere se obično rade jednom godišnje, međutim zbog alarmantnog stanja na tržištu verujem da ćemo je obaviti još jednom pre leta, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda.

Bez "odlikaša"

Osvrćući se na poslednji izveštaj, Bogosavljević kaže da je u odnosu na prošlo ispitivanje, kada se radi o zdravstvenoj ispravnosti, primetno blago poboljšanje. Međutim, s druge strane, došlo je do opšteg pada kvaliteta - od ukupnog broja uzorkovanih sokova nijedan se nije našao u zoni odličnog ili ekstra kvaliteta.

U "hepi džindžer rosi", proizvođača "Vlasinke" iz Toplog Dola, ustanovljeno je, na primer, prisustvo ortofosforne kiseline. U uzorku deklarisanom kao niskoenergetsko osvežavajuće bezalkoholno piće "jagoda", koje proizvodi SZR "Voćko" iz Radinca, utvrđeno je prisustvo kvasnice i plesni. Uz "jagodu", iz postupka ocenjivanja kvaliteta eliminisano je i piće od biljnih ekstrakta "vivo oranž", "Palanačkog kiseljaka" iz Smederevske Palanke, navodi se u izveštaju Pokreta potrošača.

Odredbe Pravilnika o kvalitetu osvežavajućih bezalkoholnih napitaka (koji je inače donet pre ravno dvadeset godina) u ovom ispitivanju nisu ispunili ni drugi brojni negazirani napici koje vrlo često konzumiraju domaći potrošači. Iako nije bilo uzoraka sa ocenom nezadovoljavajućeg kvaliteta, mnogi su ovog puta eliminisani iz ocenjivanja zbog odstupanja od propisanih normi kvaliteta. Neki su ocenjeni loše zbog mikrobiološke neispravnosti (kvasci i mikrobi) ili nepotpunih ili neispravnih deklaracija.

I još nešto ne treba prećutati nesavesnim proizvođačima sokova. Na poslednji izveštaj Pokreta potrošača reagovali su uglavnom sa negodovanjem. Neki su tražili superanalize, a pojedini su glavnu zamerku "stavili" na termin objavljivanja rezultata (oko praznika) što im je, objasnili su, mnogo oslabilo posao. A mogli su dobro da zarade.

Sok ili napitak

Pogrešno je napitke deliti na voćne ili gazirane sokove. Sokovi, naime, sadrže voće, a svi ostali (gazirani i bez voća) se nazivaju napici. Napici mogu biti gazirani i negazirani koji se proizvod baza, biljnih ekstrakta, ali ne od voća.

Sokovi se dele na voćne - oni imaju 100 odsto voćni sadržaj i proizvode se bez dodataka vode i šećera (u jednoj litri soka ima oko jedne litre isceđenog voća). Zatim sledi voćni nektar, koji u zavisnosti od vrste voća od koje se pravi, sadrži oko 50 odsto voćnog sadržaja, i vodu i šećer. To je, inače, na našem tržištu najrasprostranjenija vrsta soka.

Voćni napici, iz sledeće kategorije, sadrže minimum šest odsto voćnog soka (od 60 do 100 grama voća) i na njima je zabranjeno isticanje slike voća, jer se smatra da to potrošača može dovesti u zabludu pri kupovini.

Gazirani ili osvežavajući napici praktično nemaju podelu. Oni se prave od različitih "baza" i na kraju im se dodaje CO2. Obično se koriste kao osvežavajući napici, a njihova proizvodnja je jednostavna, ne zahteva velike investicije i svodi se na to da se koncentrisana sirovina razblažuje sa vodom, doda joj se šećer i na kraju CO2.

Kada se govori o uticaju na zdravlje, pod uslovom da se radi o proizvodnji po propisanim standardima, sokovi su zdraviji od napitaka. Međutim, potrošači bi trebalo da imaju u vidu i generalnu razliku pri njihovoj proizvodnji.

- Proizvodnja voćnih sokova zahteva veoma skupu opremu i velike investicije (kreću se čak i do deset miliona evra). Radi se po takozvanoj aseptičnoj tehnologiji - kartonska pakovanja (ili pasterizacija ako je u pitanju staklena ambalaža) koja obezbeđuje proizvod u koji se ne dodaje konzervans, objašnjava nam jedan od vodećih domaćih proizvođača "pravih" sokova. On napominje i pitanje vode koja se u ovoj kompaniji u procesu proizvodnje propušta kroz "ultra membranske filtere" (to je prvi i jedinstven sistem u državi) koji u potpunosti odstranjuju sve nepoželjne elemente. Ova voda se, inače naziva "bejbi voda" i ona je, prema rečima Đorđevića, najčistija voda koja se ne može naći nigde u prirodi. Investicija za ovakvu ultra membransku filtraciju košta oko milion evra.

"Bolest na usta ulazi"

U potrazi za makar jednim "podrum" proizvođačem, kako se nazivaju oni što misle da u memljivim prostorijama mogu da proizvode kvalitetne napitke, saznajemo da su "na izdisaju". Ima ih, ali mnogo manje nego ranijih godina. Nije, kažu, problem u poslu, nego u inspekciji koja je mnoge pritisla upravo po prijavama građana. Upućeni kažu da je tome doprinela i tenzija koju su jedno vreme proizvodili mediji pod, nikada obelodanjenim, sloganom "I bolest na usta ulazi". Kako je Srbija voćarska zemlja, trebalo bi konačno da shvatimo da, za razliku od uređenog, ali i zdravom hranom osiromašenog sveta, još imamo privilegiju i šansu da pijemo vrhunske voćne sokove.