"Porez na političare - mala ušteda"

Međutim, trebalo bi da pokaže da svi snosimo isti teret najavljenih mera.

"Tu efekat ne može biti gotovo nikakav. Prave uštede se ostvaruju na izdacima koji pokrivaju veliki broj korisnika. Najviše se može uštedeti na onima koji su najslabije plaćeni, to jest na penzionerima i na jednom broju onih koji su lošije plaćeni u javnom sektoru", rekao je ekonomista Ljubomir Madžar. On je dodao da se na visokim platama ne može mnogo uštedeti jer je broj primalaca visokih plata uvek ograničen i mali u odnosu na potrebne uštede.

"Međutim, takav potez će politički biti profitabilan i to govori u prilog tome da ono što je ekonomski i fiskalno zdravo i racionalno, nije politički isplativo", naveo je Madžar.

Da je reč o minimalnim efektima takve mere slaže se i saradnik Bečkog instituta za ekonomska istraživanja Vladimir Gligorov, koji kaže da bi dodatno oporezivanje najviših funkcionera dalo minimalne efekte, ali da je ideja ove mere da se pokaže da smo "svi u istom čamcu i da svi na isti način snosimo teret onoga što treba da se uradi"

"Da bi obrazložili to što će smanjiti plate profesorima ili činovnicima, moraju da kažu da su smanjlili i svoje plate", objašnjava Gligogrov.

Budući premijer je u intervjuu za današnji Blic otkrio da će nova vlada uvesti dodatno oporezivanje najviših državnih funkcionera, od predsednika republike do ministara i poslanika.

“Smanjenje plata da ne bude linearno“

Ekonomisti su ocenili i da smanjenje plata u javnom sektoru nikako ne sme biti linearno, mada u sadašnjoj situaciji ne treba isključiti ni smanjenje penzija.

Za Vladimira Gligorova smanjenje plata od 10-15 odsto nikako ne bi smelo da bude linearno, jer bez obzira što je ovakva mera solidarna, ona bi smanjila produktivost.

"Govorilo se da će se ići na ocenu produktivnosti ljudi u pojedinim oblastima jer tu spada ne samo administracija već i oni koji rade u prosveti i drugim delovima javnog sektora, a ovo nije najbolji način da se oni stimulišu da rade. Jer, u mnogim od tih profesija ljudi su već sada malo plaćeni", izjavio je Gligorov za Tanjug.

Uz to on ne isljučuje ni mogućnost smanjenja penzija, što je politički nepopularno, ali će se, kako je naveo, ta mera "verovatno i obrazložiti kao politički nepopularna".

"Postoji dosta rašireno uverenje i Fiskalnog saveta i kod MMF-a verovatno, da bi bilo dobro da se smanje i penzije. Aritmetički to nije neophodno, jer penzije nisu 100 odsto bužeta i to uvek može da se nadoknadi na nekoj drugoj strani, ali sumnjam da će to biti moguće u ovoj konstelaciji snaga", uveren je Gligorov.

Ljubomir Madžar sadašnju situaciju objašnjava kao u grčkoj tragediji, da "šta god da uradite pogrešno je".

"Kad je reč o smanjnju plata za 10 odsto, čak i da se ispostavi da bi za ovaj period na tekućoj osnovi to bilo dovoljno, već u nekoj ne tako dalekoj budućnosti to bi moglo da bude nedovoljno. Trendovi su, naime, krenuli nizbrdo i ono što izgleda adekvatno u jednom trenutku, već nakon isteka nekog vremena izgleda nedovoljno", naveo je u izjavi Tanjugu Madžar.

I profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec protivi se rešenju koje podrazumeva linearno smanjenje plata, a rešenje vidi u maloj i efikasnoj državi.

"Kada smanjite platu svim lekarima, nećete moći ni da uđete u bolnicu. Nisam za linearno smanjenje jer je to najjednostavnije, ali najlošije rešenje. U takvim okolnostima tek ništa neće da funkcioniše", rekao je Zec.