"Srbija gubi 8 mil. EUR dnevno"; "Mi to zovemo varanje"

To je rečeno na predstavljanju nacionalne kampanje "Reci ne radu na crno".

Siva ekonomija u Srbiji čini nešto manje od 30 odsto BDP-a države, a dnevno zbog "sive zone" naša zemlja gubi osam miliona evra, kaže ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

On je rekao da je i zbog toga cilj kampanje da se doprinese onome što je, kaže, započeto još 2014. godine a to je strateški cilj države - borba države protiv sive ekonomije.

Oni poslodavci koji rade legalno su svesni šta gube, ali radnici nisu i zato treba da ih edukujemo. Masa naših radnika nema plaćeno bolovanje, godišnji odmor, nemaju prava na kredit.

Radiće se veći broj vanrednih inspekcija, 365 dana 24 sata, jer dosadašnja praksa da se dva dana unapred najavi inspekcija nije logična, ocenjeno je na konferenciji.

"Rad na crno je nešto što je svakako prisutno, to svi znamo, ali smo voljni da svi zajedničkim snagama suzbijemo. U toku kampanje ćemo edukovati građane, radnike, jer ovde ne gubi samo država vec gube radnici", rekao je Đorđević.

Rad "na crno", objašnjava on, stvara nelojalnu konkurenciju, a kako ocenjuje, suzbijanjem rada na crno naša država se stavila rame uz rame sa razvijenim evropskim zemljama.

Đorđević kaže da se u prethodnom periodu izmenilo niz zakona i podzakonskih akata i ističe da će se ove godine doneti između ostalih i zakon o sezonskim poslovima.

Ministar je najavio da je spreman informator za radnike koji odlaze u inostranstvo, a koji sadrži sve informacije o načinu na koji se može legalno raditi u inostranstvu.

Takođe, odgovarajući na novinarska pitanja, Đorđević je rekao da se parafiskalni nameti u Srbiji ukidaju korak po korak jer, kaže, to nije samo stvar političke volje nego se moraju stvoriti uslovi za to, a prema njegovim rečima, u proteklom periodu je bilo bitno da se budžet napuni.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžiæ

Na konferenciji "Reci ne radu na crno", v. d. direktora Inspektorata za rad Stevan Đurović rekao je da očekuje da se inspekcija u narednom periodu bolje tehnički opremi i naveo da teritoriju Srbije pokriva 260 inspektora rada.

"Ovaj projekat treba da da bolju sliku o tome šta radi inspekcija, jer ono što radi inspekcija je za opšte dobro države i radnika", kaže Đurović.

Kako je naveo, u 2017. godini inspekcija je izvršila 53.424 inspekcijska nadzora, 22.411 lica je radilo na crno, što je za 2.939 više nego u 2016. godini. "To je procentualno više 15 odsto u odnosu na 2016. godinu, a 37 odsto više nego što je bilo u 2015. godini", kaže Đurović.

Ako se uporede podaci kod lica koja rade na crno i kasnije zakonska obaveza da oni zasnuju stalni radni odnos, tu su podaci još evidentniji, tako da je u protekloj godini od ukupnog broja zatečenih lica na crno njih 21.171 lice zasnovalo stalni radni odnos", kaže on.

U odnosu na prethodnu 2016. godinu, to je 20 odsto više, a u odnosu na 2015. godinu 73 odsto više.

Inspektori rada su u prethodnoj godini otkrili 769 neregistrovanih subjekata i kod njih zatekli 1183 radnika na crno.

Crna statistika kaže da je prošle godine od povreda na radu 39 bilo sa smrtnim ishodom a čak 30 odsto su bili nelegalno na poslovima.

"Poslodavcima su izrečene kazne u toku 2017. godini od 231.584.100 dinara", napominje Đurović.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić istakao je da u Srbiji ima 384 neporeskih nameta a da za jednu petinu njih, kada ih poslodavci plate, poslodavci ne znaju koliko će ih isti nameti sledeći put koštati.

Smatraju da je potrebno namete relaksirati i naći načine kako da se smanje nameti, ali da to ne utiče na budžet države, a kako je rekao jedan od tih načina je i akcija suzbijanja sive ekonomije "Reci ne radu na crno".