"Meni u kuhinji nema ravne!"

Pobednici prvog kulinarskog šou programa televizije B92 „Moja kuhinja, moja pravila“, su Zorica Marković i Simo Marić, bračni par iz Slankamena. Simo i Zorica su pokazali veliko kulinarsko umeće i nadmašili svih 14 parova koji su se od februara takmičili za nagradu vrednu 50.000 evra. Oni su u finalu takmičenja bili bolji od Bojane i Marije, tj. ekipe Munze-Banjica, prestigavši ih sa dva poena. Konačan skor je bio 80:78.

Zorica u prvom intervjuu posle finala, za portal B92 kaže da je pobedi doprinelo njeno višegodišnje iskustvo u pripremi raznih jela, vešta ruka, ali napominje da je i sreća imala veliku ulogu. Ipak, dodaje da joj u kuhinji nema ravne!

Rođena u Beogradu, u Slankamen je otišla najviše iz materijalnih razloga. Kuća u Slankamenu je bila u početku samo vikendica, a onda se pretvorila u pravi dom za četvročlanu porodicu u kojoj žive Sima, njena mirnija polovina koga je upoznala sa trideset devet godina, njen dvadesetogodišnji sin, i četvorogodišnja devojčica koju je rodila u 42. godini.

Kakav je osećaj osvojiti ovako vrednu nagradu?

-Najiskrenije još uvek ne verujem da se to desilo. Svaki put kad pomislim da smo mi osvojili nagradu ja se naježim i zaista još uvek ne mogu da poverujem u to!

Koj par je, po vama, bio najveća konkurencija?

-Sigurno ću zvučati vrlo neskromno, ali ja sam to sve vreme takmičenja govorila: nisam videla da Simo i ja imamo konkurenciju u ovom takmičenju. Ne kažem da tu nema dobrih i talentovanih kuvara, ali mnogi od njih su ograničili svoju kulinarsku veštinu na spremanje skupih jela. Danko i Džordž su na primer bili ograničeni samo na spremanje ribe, mesa, kineske kuhinje, a desert skoro niko ne ume da pravi. Niko nije kompletan kuvar. To sam i ranije isticala, da treba umeti od ničega napraviti nešto, ta vičnost se u kuhinji stiče iskustvom, a ja ga na sreću imam. Godinama sam živela u inostranstvu, putovala sam mnogo i tamo sam mnogo toga naučila. Mada je i veliku ulogu imala i sreća da zablistamo kad je trebalo, istakla je Zorica, dodajući da joj je odluka “strašnog suda” da oni budu izbačeni baš teško pala.

Kroz ovakve kulinarske programe takmičari često nauče mnogo novih trikova. Upravo je i Zorica upijajući, kako ona kaže, svaku sugestiju sudija, dospela do samog finala.

-Pratila sam sve što oni rade. Upijala sam svaku njihovu reč, pohvalu, sugestiju, kada im se nešto nije dopalo, i zbog čega im se nije to dopalo. Sve što sam mogla da “ukradem” od njih ja sam “ukrala”, istakla je Zorica.

Kako ocenjujete sudije Njegoša i Filipa?

-Strogi su, ali pravični. Njegoš je bio malo strožiji jer radi u inostranstvu gde su aršini dosta drugačiji. Tamo je sve na mnogo većem nivou. Ja sam svojevremeno radila u Nemačkoj u restoranu sa četiri Mišelinove zvezdice i znam kako je to. Ali su uvek bili dobronamerni. Gostujuće sudije su uvek bile blaže.

"Simo i ja smo sami spremili banket za našu svadbu"

Zorica je u razgovoru istakla da uživa u svojoj bašti, na kojoj mnogi svetski kuvari mogu da joj pozavide. Pored začinskog bilja i organski tretiranog povrća, Zorica gaji i patkice, kokice i ćurkice. Na pitanje da li je morala da nagovara svog supruga na učešće u takmičenju u kuvanju, Zorica kaže kako je Simo odmah pristao jer i sam voli da joj pomaže u kuhinji. Dokaz tome je zanimljiva činjenica da je ovaj bračni par sam spremio spopstveni svadbeni banket za četrdesetoro zvanica.

Kada ste se prijavljivali za ovaj šou da li ste očekivali da ćete pobediti?

-Već sam se pojavljivala u nekim televizijskim formatima, doduše ne takmičarskog tipa, ali tu me je ekipa iz “Emotiona” primetila i pozvala da učestvujem u ovom kulinarskom takmičenju. Ušla sam u celu priču iz ubeđenja da ću se dobro družiti, o samoj nagradi nisam ni razmišljala, ako se zaradi zaradi, ako ne, ništa strašno.

Šta vi najviše volite da jedete i u čemu najviše uživate?

-Mnogo volim da eksperimentišem, ne znam da li sam u životu napravila dva ista jela, ali glavni sastojak je ipak meso. Što bi moj pokojni otac rekao: “Od svih salata, najviše volim meso”. Tako i mi, a glavni prilog su naravno salate.

Nagrada je tu, da li možda planirate da otvorite svoj restoran?

-Možda, ali svakako ne odmah, novac ću iskoristiti za vraćanje kredita. Možda ne bih otvorila restoran, već kiosk sa kvalitetnom hranom koju pripremam i nama kod kuće. Radila sam u mnogim restoranima i kafanama i vrlo dobro znam šta se i kako sprema. Jedno piše u meniu, a u kuhinji je druga priča. Ja svoje mušterije svakako ne bih tako tretirala, već bi jeli nešto što bih i ja sama volela da pojedem, rekla je Zorica odlučno za kraj našeg razgovora.