U "crvenoj zoni" u Nišu i volonteri: Brinuli o najtežim pacijentima

Oni nisu plaćeni za posao koji obavljaju. Tu su jer žele da pomognu lekarima i sestrama kao i nemedicinskom osoblju. Oni to doživljavaju na poseban način, kao svoju misiju kojoj su se predali i kojom ispunjavaju svoj cilj-da drugima budu od pomoći. Još je dosta motiva koji su uticali da se opredele za volontiranje, a rad u Kovid bolnici za njih je bio pravi izazov. Oni su na ovom zadatku dobili desetke na ispitu solidarnosti i pokazali da na njih uvek može da se računa. Oni ne traže da budu pošteđeni, a u "crvenoj zoni" ostaju koliko god je to potrebno, prenose Niške vesti.

Volontere predvodi Dimitrije Stojanović koji ima 23 godine i koji je već poznat niškoj javnosti. Nekoliko godina unazad volontirao je sa svojim vršnjacima na Dečijoj klinici, a onda je volonterski rad nastavio i u Hitnoj pomoći gde je obavljao trijažu pacijenta.

"Prijavio sam se da volontiram prvog dana nakon proglašenja vanrednog stanja u opštini Mediana. Bio je to 16. mart. Prvi zadatak je bio da obilazimo nepokretne pacijente, ali sam brzo nakon toga prebačen na odeljenje Fizikalne terapije gde je bilo infektivno odeljenje", kaže Dimitrije.

Dimitrije ima stalan posao, ali to ga ne sprečava da svaki slobodan trenutak provede pomažući drugima. Spreman je da uđe i u "vatru" samo ako to znači da će pomoći nekome. Tako je bilo i kada je odlučio da obuče skafander i nađe se u "crvenoj zoni".

"Naš zadatak je da pomažemo lekarima i sestrama koji leče pacijente. Zahvalnost u očima pacijentima ali i umornih lekara i medicinskog osoblja najveća su nam nagrada. Možda smo jednostavno rođeni sa tim posebnim genom da po svaku cenu pomažemo drugima",kaže Dimitrije.

Dodaje da nije bilo lako. Bilo je i teških trenutaka.

"Najteže je bilo obući skafander prvi put i ući u "crvenu zonu" a posle svih ovih meseci nama je to nešto najnormalnije jer smo svesni da je zaštitna oprema toliko dobra da je nemoguće da se zaraziš. Prisutna je i velika odgovornost za volontere jer ja sam taj koji ih je okupio i kome veruju", kaže Dimitrije.

Uroš Ristić je student šeste godine medicine i najbliži je saradnik Dimitrija. Kaže da je oduvek želeo da studira medicinu, a anasteziologija je njegov drugi san.

"Sada više nema dileme. Sasvim sam siguran da ću se posvetiti toj grani medicine", kaže Uroš .

Smatra da su studenti medicine bili logičan izbor za pomoć lekarima u "crvenoj zoni".

"Mislim da se to od nas očekuje zbog solidarnosti i lekarske etike. Volontiranje nam se nigde ne računa u nekom materijalnom smislu ali ćemo posle ovog biti bogati za jedno ljudsko i profesionalno iskustvo", dodaje Uroš.

Emilija Miljković iz Niša i Jelena Matejić iz Bora u takođe student završne godine medicine u "crvenoj zoni". Iako ih zanima kardiologija nisu propustile priliku da pomognu drugima.

"Dok ne osetite kako je disati pod skafanderom ne možete ni zamisliti kako onima koji ga nose. U proseku svaki četvri dan smo u "crvenoj zoni" od 6 do osam sati. U ostalim danima smo takođe u Kovid bolnici ali pomažemo oko papirologije", kažu Emilija i Jelena koja je i sama preležala koronu.