Ljubimac na B92.net

Beduini i njihova „deca“: Večna zahvalnost sokolu

U vreme kada su Abu Dabi i Dubai bili ribarska sela i kad je većina stanovništva Arapskog poluostrva živela pustinjskim, nomadskim životom, ljudi su bili primorani da se bore sa najstrašnijim prirodnim neprijateljima – surovom klimom i glađu. Beduini su u tim strašnim okolnostima naučili da se oslanjaju na svoja čula, da prate tokove vetrova i migracije ptica, a naročito sokolova koji su s jeseni sa severa leteli ka Africi.

Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Piše: Staša Rosić, B92

Niko ne zna ko je bio prvi beduin koji je pripitomio sokola, ali možemo da naslutimo kako je to uradio. Pošto je uhvatio ovu fantastičnu grabljivicu, privezao ju je za posebnu rukavicu i bez prestanka je nosio sa sobom. Kada bi se umorio, pticu bi preuzimao neki drugi član njegove porodice i tako se soko ne bi odvajao od ljudi tokom najmanje dve nedelje.

Sokolovi se i danas tako privikavaju na porodicu kojoj pripadnu, ali u to vreme oni nisu bili samo čovekovi prijatelji, nego i glavno oružje za lov. Zato su beduini, čim se soko privikne na njih, s njim odlazili u pustinju i puštali ga s ruke kad ugledaju neki jestiv plen.

A soko nije kao ostale grabljivice. Kada jednom ugleda potencijalni „obrok“, on ne odustaje, dok ne bude njegov. Specijalizovani su za lov ptica, ali lako love i sisare, poput zečeva, pa čak i manje gazela i kada stignu svoj plen, jednim preciznim udarom opasnog nazubljenog kljuna, oni svojoj žrtvi presecaju kičmenu moždinu i ubijaju je u sekundi. To ne radi nijedna druga ptica.

Beduini su bili fascinirani njihovom efikasnošću i predanošću i nakon što bi njihovi soklovi ulovili neki dobar plen, nudili su im čiste komadiće mesa, a sokolovu žrtvu, najčešće pustinjskog zeca, stavljali u torbu i nosili kući. Tako su bili siti i oni i sokolovi.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Kada bi zima prošla (a zima na Arapskom poluostrvu nema veze sa zimom kakvu mi poznajemo), klima više ne bi prijala sokolovima i beduini su ih puštali da zajedno sa ostalim pticama koje se s juga vraćaju ka severu, vrate svojim letnjim rezidencijama.

Tako su njihovi lovci odlazili u Mongoliju, Kazahstan, Turkmenistan da se razmnožavaju, a onda bi opet zimu provodili u Arabiji.

Međutim, kao što znamo, Abu Dabi i Dubai više nisu ribarska sela, a na Arapskom poluostrvu gotovo da više nema nomada. Sve se promenilo, sem ljubavi prema sokolovima.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Ujedinjeni Arapski Emirati su 2002. potpisali konvenciju kojom sokola priznaju kao ugroženu porodicu ptica i od tada je zabranjeno hvatanje i čuvanje divljih sokolova. Njihovi ljubimci sada su isključivo one ptice koje su uzgojene u zatočeništvu.

U Emiratima je lov zabranjen, ali svoje ptice vlasnici ponosno nose u inostranstvo uglavnom u Afriku i tamo im pružaju mogućnost da testiraju svoj instinkt.

Kada se soko razboli ili povredi, postoji jedno mesto na kom može dobiti najstručniju pomoć na svetu – to je Specijalna bolnica za sokolove u Abu Dabiju.

Tu se, pored sokolova, leče i sve ostale ptice – od kanarinca do noja, ali i obučavaju veterinari iz celog sveta. Pored toga, u sklopu ove ustanove je i bolnica za lečenje pasa i mačaka i hotel za sokolove.

Dr med vet. Margit Gabrijel Mjuler u Muzeju sokolarstva Bolnice za sokolove u Abu Dabiju. Ona pokazuje jedinstveni pasoš za sokolove (Foto: Staša Rosić / B92)
Dr med vet. Margit Gabrijel Mjuler u Muzeju sokolarstva Bolnice za sokolove u Abu Dabiju. Ona pokazuje jedinstveni pasoš za sokolove (Foto: Staša Rosić / B92)

Na čelu ove jedinstvene veterinarske klinike, koja je danas i turistička atrakcija Abu Dabija, je ni manje ni više nego Nemica – dr med vet. Margit Gabrijel Mjuler koja zna sve što može da se zna o sokolovima.

Ona je toliko značajna u životu Emiraćana da ju je odlikovao prestolonaslednik Abu Dabija, šeik Muhamed bin Zajed lično. Dr Mjuler sa takvom strašću govori o ovim pticama i tako dobro razume kulturu Bliskog istoka, da joj nije bilo neobično ni kada je jedan vremešni gospodin oboleo od raka uputio nesvakidašnju molbu.

„Bio je u teškom stanju i morao je da se leči u Evropi. Došao je jednog dana i pitao me da li možemo da pričuvamo njegovog sokola, dok je on na terapijama“, priča dr Mjuler.

Ona je pristala i soko tog čoveka postao je prvi stanar sada ogromnog hotela za sokolove.

„Nedugo potom, tražio je da ostavi i svoju mačku i pre nego što smo shvatili šta se dešava, svi su hteli da svoje ljubimce povere nama na čuvanje, kada imaju obaveze“, priseća se ona.

Sokolar prati pregled svog ljubimca u Bolnici za sokolove (Foto: Gettyimages)
Sokolar prati pregled svog ljubimca u Bolnici za sokolove (Foto: Gettyimages)

Očekivano trajanje života je između 12 i 15 godina, ali uz dobru negu, kakvu imaju u Emiratima, dostižu i 20 godina. Međutim, nezgode se dešavaju, naročito zbog toga što soko ne lovi kao ostale ptice.

„Kad soko juri plen, ne vidi prepreke pred sobom. Jedan je tako naleteo na zid i slomio vrat, a njegov očajni vlasnik ga je u suzama doveo kod nas. Naravno, ništa nismo mogli da učinimo. Za njega je bio toliko poseban, da sam ga pitala da li možemo da ga prepariramo, kako bi ga i drugi videli i on je bio počastvovan tom ponudom“, priseća se dr Mjuler.

„Sad kad dovodi svog drugog sokola na redovni pregled, uvek dođe u prostoriju u kojoj je izložena njegova ljubimica i porazgovara s njom.“

Sokolar sa ljubimcima na recepciji bolnice (Foto: Gettyimages)
Sokolar sa ljubimcima na recepciji bolnice (Foto: Gettyimages)

Ptice saudijskog princa lete samo avionom (FOTO/VIDEO)

Dr Mjuler razume da je u Emiratima soko mnogo više od kućnog ljubimca – on je član porodice.

Iako im više ne donose hranu i ne nude nikakvu posebnu korist, nekadašnji beduini ne zaboravljaju koliko su te ptice bile značajne u njihovoj istoriji, da su ih hranile i ponekad u bespućima pustinje bili njihovo jedino društvo. Zato soko ima posebno mesto u domu svakog sokolara. Boravi zajedno s porodicom u dnevnom boravku, ima svoje mesto i u autu i u kancelariji, a voljen je koliko i dete.

„Sokolarstvo je bilo neophodnost u pustinjskom životu“, objašnjava dr Mjuler. „To je krucijalna razlika između sokolarstva u Evropi, koje je na tom prostoru bilo sport bogate aristokratije, a nikad stvar potrebe. Mi ovde ne brinemo o pticama, mi ne brinemo o sokolovima, mi zaista brinemo o deci beduina.“

Zanimljivosti o sokolovima

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

* U lovu se koriste isključivo ženke sokolova, jer su veće i sposobnije da uhvate mnogo veći plen nego mužjaci. Ove ptice teške od 1 do 1,5 kilograma mogu da uhvate i ponesu plen koji je šest puta veći od njih samih. Čak 85 odsto sokolova koji se čuvaju u svrhu sportskog lova, čine ženke.

* Od porekla, izgleda, fizičkih sposobnosti, ali i pola sokola zavisi i cena. Mužjaci koštaju od 1.000 do 5.000 evra, dok ženke u proseku od 5.000 do 30.000 evra. Ženke koje potiču iz dobrog legla ili iz dobrih centara za razmnožavanje sokolova, dostižu cenu i do 100.000 evra.

* Verovatno ste primetili da svi pripitomljeni sokolovi nose posebne kapice. One im se stavljaju zbog toga što nikad ne možete znati šta će ova neverovatna ptica zapaziti kao potencijalni plen. One čak napadaju ostale pripadnike svoje vrste. Ipak, nikad ne napadaju čoveka.

* Sivi soko je najbrža ptica na svetu. Dok juri svoj plen, dostiže brzinu od 250 do 300 kilometara na sat, a kad se obrušavaju, dostižu i do 350 km/h. Praćenjem sokolova je ustanovljeno da ove fantastične ptice za pola godine mogu da pređu i do 14.000 kilometara.

* Da biste svog sokola u Emiratima poveli sa sobom u lov u inostranstvu, potrebno vam je mnogo dokumentacije, a između ostalog i pasoš za sokolove. U ovaj jedinstveni dokument upisuju se svi podaci o ptici, status ugroženosti njene vrste, broj sa prstena koji od rođenja nosi na nozi, kao i podaci sa čipa. Međutim, pogodnost je to što arapske avio kompanije omogućavaju da uz ekonomsku kartu putujete sa svojim sokolom u zajedno sa ostalim putnicima. Zanimljivo je to što je jedan šeik zakupio celi putnički avion za svoje ptice koje su poslušno zauzele svaka svoje sedište u avionu.

* Soko u Emiratima uvek dobija ime koje odslikava njegove sposobnosti u lovu. Dakle, ako se pokaže kao brz letač, daje mu se ime koje ima veze sa brzinom. Ako leti visoko, sa visinom.

* Sokolovi se mitare po šest meseci svake godine. Pošto je tada koža oko pera jako prokrvljena, vlasnici izbegavaju da ih diraju u tom periodu, jer posledica eventualno preloma nekog perceta može biti krvarenje do smrti.

Zanimljivosti

Upoznajte Džejmsa, tele koje je odlučilo da postane pas / VIDEO

U dvorištu punom pasa, mačaka i kokošaka, Džejmsu se najviše svideo pasji život pa je odlučio da i sam postane pripadnik te vrste. S ostalim psima igra se po dvorištu, i voli da pokaže pilićima ko je gazda, a nije mu teško ni da pojuri mačku. Zahvalnost prema svojoj vlasnici pokazuje nežnim grickanjem uva. S obzirom na surove uslove života u kojima škotsko visinsko govedo preživljava, Džejms može da bude vrlo zahvalan krdu što ga je odbacilo jer je, izgleda, svoju sreću pronašao u dvorištu punom pasa.

Zanimljivosti nedelja 19.11. 08:45 Komentara: 5
strana 1 od 196 idi na stranu