Kada zalaje jedan, svi se odazovu

Pas je nekada živeo u čoporu, pa je oduvek bio jako druželjubiva životinja koja uživa u socijalizaciji. Kada je pripitomljen, druženjem sa čovekom oslabila je njegova želja da vreme provodi sa drugim psima. Sada je pas bliži čoveku nego svojim suštinskim četvoronožnim rođacima. Oni čoveka danas doživljavaju kao vođu svog čopora.

Međutim, kada čuje lavež u psu se probudi davno usnuli instinkt da se oseti kao pripadnik svoje vrsti. Ovo se obično dešava noću, jer je sve mirno i tiho, pa je psima lakše da se međusobno„dovikuju“. Postoje tumačenja da je to odraz njihove međusobne brige, ali i signala za nevolju i uzbunu.

Oni koji malo manje vole životinje ne raduju se kad ih ovaj zvuk budi u toku noći i vezuju ga sa netrpeljivošću među psima. Na sreću, ima i onih koji znaju da je to opušteno komšijko ćaskanje u sitne sate, pa se preterano ne uzbuđuju zbog toga.

Izvor: Zivotinje.rs