Klepetan se vratio kući!

- Sve je poludelo! I ljudi, i priroda i životinje – gunđa Stjepan Vokić, nekadašnji domar varoške Osnovne škole i čovek koji brine o planetarno poznatom paru roda Malenoj i Klepetanu.

I dok Malena svake jeseni ostaje u Varoši zbog slomljenog krila koje su lovci ranili pre 22 godine, Klepetan sledeći zov prirode s mladima odlazi u JAR i svakog proleća se vraća kući.

- Uvek je do sada dolazio najranije 24. marta, a znao je zakasniti i po nedelju dana. Sve je zavisilo od vremenskih prilika. Nemam pojma zašto je sada kući došao nedelju dana ranije – čudi se Stjepan, kojeg je Klepetan zatekao pomalo nespremnog.

- Sunca mu, pa ujutro moram ranom zorom na ribnjake i kanale da lovim ribu jer se nisam nadao da će doći. Jesam li siguran da je to Klepetan? Ma daj, ne lupaj – obrecne se.

- Pa koja bi roda odmah došla na kantu s ribom? Taj mangup je naučio da ga Stipa gosti i poji – priča Stipa uzbuđen Klepetanovim dolaskom.

Nije ovog puta imao vremena za strahovanje da li će se Klepetan vratiti srećno kući jer na putu dugom 13.500 kilometara vrebaju svakakve opasnosti. Jednostavno ga je iznenadio, pojeo ribu iz kante, odleteo Malenoj u gnezdo i legao. Nije bilo ni uobičajenog maženja i paženja. Čini se da je zadnju rutu puta „vozio“ ubrzano nastojeći da pre mraka stigne do Malene.

A seks neka pričeka jutro. Važno je da je stigao kući. A ove večeri dvorištem varoške škole odjekuje samo radosno klepetanje kljuna rode Malene. Umorni Klepetan nema snage ni za to.