Zašto nas smrt životinja toliko potrese?

Izvor: Zivotinje.rs

Ime lava Sesila na društvenim mrežama spomenuto je preko 600.000 puta u toku prošle nedelje, a većina tih komentara odnosila se na vređanje zubara i tugovanje za lavom. Svet ne pamti da se zbog smrti jedne životinje, koju većina nikada nije videla uživo, uznemirilo ovoliko ljudi. Naučinici se pitaju, zbog čega je to tako...

Prema evidentiranim podacima, ljudi radije pomažu životinjama nego drugim ljudima. Neki stručnjaci kažu da je tajna u imenu.

"Ukoliko životinja ima ime, ona prelazi u kategoriju kućnog ljubimca i ljudi se za nju vezuju", rekao je autor knjige "Neke volimo, neke mrzimo, neke pojedemo".

On je objasnio da Sesil pripada grupi životinja koja se naziva "harizmatična megafauna", gde još spadaju i slonovi, žirafe, kitovi... Na svetu postoje milioni drugih životinja, ali je činjenica da ljudi brinu samo o nekolicini koje im privlače pažnju. Ipak, Sesil je dobio previše pažnje čak i ako sve ovo prethodno uzmemo u obzir.

Drugi naučnici kažu da nije stvar u imenu, već u načinu na koji je Sesil izgubio život.

"Mislim da se ne radi o životinjama već o nekom ili nečemu što je ranjivo i bespomoćno", rekao je dr Džek Levin profesor Severozapadnog Univerziteta i kodirektor centra za istraživanje nasilja i konfilikata "Brudnick".

Levin je zajedno sa svojim saradnikom Arnoldom Arluje 2013.godine objavio studiju u kojoj govori o tome da li ljudi brinu više o životinjama nego o ljudima. Za potrebe studije ispitano je 240 studenata, koji su morali da pročitaju 4 fiktivne vesti. Jedna je bila o tome kako je palicom pretučen čovek, druga da je pretučen dečak, treća da je pretučen pas i četvrta o pretučenom štenetu. Učesnici su rangirali stepen saosećaanja i stresa.

Rezultati su pokazali da ljudi najmanje brinu o drugim odraslim ljudima, jer veruju da oni mogu da se brinu sami o sebi. Na drugom mestu najmanje brige pokazali su za psa, zatim za štene, a najviše saosećanja pokazali su prema detetu. Briga za štene i dete pokazala je da ljudi prema njima najviše saosećaju upravo zbog toga što ne mogu sami da se zaštite. Isto to dogodilo se i sa Sesilom.

"U pitanju je patnja, ranjivost, ideja da Sesil nije bio samo divlja životinja iako jeste bio u divljini", kaže Levin.

Postoji mišljenje da Sesila nikada ne bismo žalili da je bio legalno ulovljen. Svake godine 600 lavova bude legalno ubijeno i to nikada nije bila vest. Lov na slonove svake godine ostvari profit od 14 miliona dolara! Stopa odobravanja lova u Americi do sada nikada nije bila ovako visoka, a niti je Sesil prva ubijena životinja, niti je Palmer prvi lovac koji je prešao okean da bi lovio.

Pre 50 godina afričkih lavova bilo je 100.000 a 2012 samo 32.000. Možda baš Sesilova smrt zaustavi ovaj poražavajući pad. Postoje neki događaji koji menjaju prirodu. Nešto poput filma “Blackfish”, koji je umnogome promenio način na koji ljudi razmišljaju o orkama. Možda Sesil pokrene debatu o trofejnom lovu.