Ono što znamo o psima možda nije tačno

“Mešanci su zdraviji od čistokrvnih pasa” 


Jedan od najčešćih mitova o psima, koji nije tačan, a to su dokazala brojna naučna istraživanja. Naime, analizom medicinske dokumentacije 150 hiljada pasa lečenih u Velikoj britaniji, zaključeno je da ne postoji značajna razlika u njihovom opštem zdravstvenom stanju.

“Kada pas maše repom znači da je srećan”

Ova zabluda često dovodi do nezgoda, pa čak i ujeda. Da, psi mašu repom kada su srećni, ali to rade i iz drugih razloga. Govor tela pasa je vrlo kompleksan, pa tako mahanje repom može ukazati na strah, anksioznost pa i agresivnost. Pročitajte detaljnije šta nam psi govore svojim repovima.

"Suv nos je simptom bolesti" 


Pseći nos zaista nije dobar pokazatelj zdravstvenog stanja psa. Suzni kanali kod pasa prazne se kroz njihov nos i ostavljaju mokar trag. Kada je psu nos suv, može a i ne mora da znači da nešto nije u redu. 



“Ženke bi trebalo da imaju jedan okot pre nego što se sterilišu”

Sterilizacija i kastracija tema su brojnih diskusija, a ovaj argument se često navodi protiv ove prakse. Naime, rutinska sterilizacija pasa se preporučuje zbog kontrole njihove populacije, koja predstvalja problem u brojnim državama. Takođe, ne postoje medicinski dokazi koji idu u korist ovo mitu.

“Pseća usta čistija su od ljudskih” 


To ne znači da su prljavija. Psi i ljudi imaju različite vrste bakterija u ustima, a mnoge od njih u psećim ustima nisu štetne za ljude, kad dobiju poljubac od svog ljubimca. 



“Psi vide samo crno i belo” 


Neka istraživanja pokazala su kako to i nije istina. Iako ona ne mogu biti visoko pouzdana, pokazala su kako su psi sposobni da vide nijanse plave i žute.

"Psi jedu travu samo kad im je loše"

Iako će mnogi psi povraćati nakon što pojedu travu, to ne mora uvek biti slučaj. Neki psi zaista vole da jedu travu, iz nekog razloga. Čak i kad vaš pas jede travu, kako bi izazvao povraćanje, to ne treba biti razlog za uzbunu. Pročitajte detaljnije o ovakvom ponašanju kod životinja.

"1 ljudska godina označava 7 psećih"

Istina je da psi stare brže od ljudi, ali teško je tačno izračunati tu razliku. Raspon od pasmine do pasmine i pojedinca do pojedinca, mogao bi dati puno više odgovora pa se brojka 7 uzima zapravo kao vrlo pojednostavljeni odgovor. Psi postaju zreliji i stare drugačije, i to obično male vrste brže od onih većih. Takođe, manje pasmine obično imaju i duži životni vek, a ovo sve vam može poslužiti za to da vidite kako stvari tu mogu biti itekako komplikovane. 



"Neke rase ne izazivaju alergijske reakcije"


Činjenica je da za nijednu rasu ne možemo to tvrditi 100 posto. Međutim, postoje one koje izazivaju mnogo manje reakcije od nekih drugih. Bitno je da znamo da ljudi zapravo nisu alergični na dlaku, nego na njihovu pljuvačku. Ona zatim dolazi na njihovu dlaku, kada se čiste - tim putem prelazi u okolinu i na čoveka kada otpada, uzrokujući alergijsku reakciju.