„Zaleđeni zoološki vrt“ spas za mnoge ugrožene vrste

Danas, opstanak severnog belog nosoroga i na desetine drugih vrsta mogao bi da zavisi od ove kolekcije gena, sakupljene tokom poslednjih 40 godina u najveću banku ove vrste pod nazivom "Zaleđeni zoo-vrt".

Zaleđeni zoo-vrt čuva genetski materijal više od 10.000 životinja od preko 1.000 različitih vrsta i podvrsta, a posebno je dobio na značaju kada je u decembru, u safari parku u San Dijegu uginuo 41-godišnji Angalifu, čime je broj severnih belih nosoroga spao na samo pet u svetu.

Naučnici se nadaju da će moći da iskoriste zamrznutu spermu kako bi dobili još jednog nosoroga pre nego što ova vrsta potpuno izumre, što bi moglo da se desi najdalje za deset godina.

Kako prenosi AP, banka predstavlja genetičku arhivu koja je pomogla u razvoju veštačke oplodnje, in vitro fertilizacije, kloniranja i tehnologije matičnih ćelija.

Deo javnosti, međutim, smatra da je neodgovorno trošiti milione dolara na vrste koje su svedene na samo nekoliko jedinki. U naučnim krugovima se vodi žustra debata o tome koliko bi daleko ta istraživanja mogla da dovedu.

Pol Erlih, sa Instituta za ekologiju Stenford Vuds pri Univerzitetu Stenford, smatra da svet mora da rešava uzroke problema, kao što su porast stanovništva i klimatske promene.

"Bavljenje naukom kako bi se spasao beli nosorog može biti zabavno i ja bih želeo da se on spase, jer se zalažem za biodiverzitet, ali je to na dnu liste stvari koje moramo da uradimo", kazao je on.

Imajući u vidu da životinjske vrste izumiru ubrzanim ritmom, zoološki vrtovi imaju sve veću ulogu u njihovom očuvanju, te su često prinuđeni da odlučuju koje životinje vredi spasti.

Neke će neminovno nestati, a druge verovatno više nikada neće živeti u divljini.

Prirodno stanište severnog belog nosoroga je u zemljama, poput Sudana i Konga, koje nisu uspele da stanu na put lovokrađi.

Postoji, takođe, i potreba da se proizvede dovoljno mladunaca kako bi se izbeglo razmnožavanje između srodnika.

"Možemo da se upuštamo u svakojake vratolomije, ali jedno je stvoriti jednu, dve ili tri životinje, a nešto sasvim drugo dobiti održivu populaciju", rekao je Džordž Sidel, profesor sa Državnog univerziteta u Koloradu, koji je nedavno pisao o "vaskrsavanju" vunastog mamuta.

Ovi problemi nisu nepremostivi kada je reč o ugroženim vrstama ili vrstama koje su tek nedavno nestale sa lica zemlje, smatra Barbara Durant, direktorka reproduktivne fiziologije na Institutu za istraživanje konzervacije u San Dijegu, u okviru kog se nalazi Zaleđeni zoo-vrt.

"Mi nismo naročito zainteresovani za oživljavanje dinosaura i mamuta", navela je ona.

Zaleđeni zoo-vrt čuva ćelijske kulture 12 severnih belih nosoroga, što je više od živuće populacije, dodala je ona, napomenuvši da su naučnici uspeli da spasu druge vrste koje su, takođe, bile spale na mali broj jedinki.

"Smatramo da postoji dobar razlog što pokušavama da to isto učinimo sa severnim belim nosorogom", istakla je Durantova.

Sperma iz Zaleđenog zoo-vrta korišćena je u reprodukciji mnogih ugroženih životinja, od džinovske pande do himalajskog fazana. Njegove zamrznute ćelije upotrebljene su i za kloniranje dve vrste ugroženih vrsta krava, od kojih je jedna uginula samo nekoliko dana kasnije, dok je druga poživela sedam godina. Ipak, obe životinje su imale genetske defekte.

foto: flickr.com/valentina storti