„Sijamka“ bez pedigrea po ceni od 30 do 50€

Srbija bi po broju sijamskih mačića nuđenih preko oglasa mogla da se nađe u samom vrhu svetske lestvice, ali problem je u tome što da kod nas nema ni jedne odgajivačnice te rase. Nude se, zapravo, mačići nalik starom tipu „sijamke“ (tai mačka), a prodaja mačaka bez rodovnika, koje se nude po ceni od 30 do 50 evra, postala je unosan biznis, piše Danas.

Računica je jasna. Ako se zna da mačka može da ima tri legla godišnje, i ako na svet svaki put donese u proseku pet mačića, to znači da će ova trgovina vlasniku „sijamke“ doneti oko 750 evra čiste zarade, pošto izdataka za čipovanje i sterilisanje - nema. A kako mačke ovakvog izgleda sve češće završavaju na ulici opravdana je sumnja da su neki „odgajivači“ do roditelja legala koja prodaju došli i pored kontejnera. Sličnu sudbinu dele i one koje liče na rusku plavu, persijsku, američku šumsku - mejn kun mačku, kao i psi popularnih rasa. Ljudi ih za nekoliko desetina evra kupuju iz oglasa verujući da rodovnik ne mogu da dobiju jer je skup.

- Rodovnik nije skup, košta 1.700 dinara, a odgajivač time izmiruje obavezu prema državi jer ta sredstva odlaze u državnu kasu. Pas za uzgoj može da bude samo pas koji je posle devetog meseca starosti ocenjen i koji je dobio ocenu kojom je njegovo parenje dozvoljeno. Rasni psi ne treba da se kupuju iz oglasa. Ljudi moraju da se informišu o rasi koju žele, da obiđu izložbe, da se sretnu i povežu sa odgajivačima. Svaki drugi način nabavke psa pogrešan je, jer problemi koji mogu da nastanu, recimo sa rodovnikom koji ne stigne sa štenetom, više ne mogu da budu ispravljeni - kaže za Biznis Mahmud Al Dagistani, generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije i dodaje da je uvođenjem obaveze čipovanja životinja kod prve vakcinacije protiv besnila, napravljen važan korak.

Slična pravila važe i u svetu mačaka. Rodovnik je „lična karta“ svake rasne mačke, ženke smeju da se pare tri puta u dve godine, mačići koji u nove domove odlaze kao kućni ljubimci moraju da budu sterilisani.

- Felinolozi imaju jasno postavljene ciljeve u uzgoju i nikad ne idu na masovnu produkciju mačića od istog roditeljskog para ili bez rodovnika jer bi takvim pristupom prekršili principe felinologije i pretvorili bi se u farmere. Odgovorni odgajivač neće dozvoliti da mače iz njegovog uzgoja ode kod drugog odgajivača ili u drugi dom ukoliko ne dobije dokaze da će se novi vlasnik prema njemu odnositi odgovorno, da je u stanju da ispuni uslove koji se zahtevaju i da će mu obezbedi sve sto je potrebno za normalan zivot - kaže za naš list Miodrag Rančić, vlasnik odgajivačnice korniš reks mačaka Rekstazi.

Zakon o dobrobiti životinja postoji, tu su i podzakonska akta, onda kinološka i felinološka pravila. Ali, očigledno je da je mnogo onih kvaziodgajivača čije „odgajivačnice“ nigde nisu zavedene, pa ni za pravila igre ne haju.

- Samo dva odgajivača pasa u Srbiji ispoštovala su obavezu da Upravi za veterinu prijave odgajivačnice. Odgajivačka delatnost je privredna delatnost i ona mora da bude registrovana. Ali, ne čudi što odgajivači ne poštuju ova pravila kad Veterinarska inspekcija i Uprava za veterinu ne rade svoj posao. A nelegalne odgajivačnice i te kako doprinose povećanju broja napuštenih životinja. Vlasnici ih razmnožavaju zarad sitne zarade, a na drugoj strani lokalne samouprave, mimo zakona, ubijaju pse i mačke po azilima, a šverc životinja cveta - kaže za Danas Nataša Vukmirović, predsednica udruženja Link Plus.

Ona ukazuje i na to da Pravilnik, na koji kinolozi i felinolozi imaju zamerke, do sada nije primenjivan i dodaje da nije dobro što je, za razliku od Zakona o dobrobiti životinja, donet bez saradnje sa civilnim sektorom. Katarina Ginić, vlasnica odgajivačnice ruskih plavih mačaka Rusiketblu, ima primedbu na zakonom utvrđenu pogrešnu definiciju odgajivačke delatnosti, koja u potpunosti zanemaruje međunarodne felinološke asocijacije, njihove standarde uzgoja i registraciju u njima. „Postoje međunarodni standardi kućnog uzgoja, koji se oni kod nas ne primenjuju jer u zakonu, izgleda, nije prepoznata ta vrsta delatnosti. Uz to, od odgajivača se, recimo, očekuje da prođu obuku o uzgoju, a nju bi mogao da drži samo neko ko se dugo i uspešno bavi felinologijom i kinologijom“, navodi naša sagovornica

Ako je za utehu, nelegalne odgajivačnice nisu samo boljka Srbije. Ima ih i u zemljama u okruženju.

- U BiH je felinologija na niskom nivou, nema felinološkog saveza i postoji samo jedna registrovana odgajivačnica mejn kun mačaka u Banjaluci. U oglasima se najčešće nudi prodaja mačića, uglavnom bez papira, poreklom iz Srbije i Hrvatske. Mnogo faktora utiče na nelegalni uzgoj životinja, između ostalog i nebriga države, nepostojanje ili nesprovođenje zakona vezanih za dobrobit životinja. Da ne govorimo o neodgovornosti odgajivača koji omogućavaju da ljubimac dođe u ruke vlasnika spremnog da ga zloupotrebi. Veliki problem su i susedne zemlje, pre svega Mađarska, gde je lako doći do nesterilisanog ljubimca - kaže za Biznis Biljana Gagić-Jevđović, vlasnik odgajivačnice mejn kun mačaka Tabtabkun .

Prema rečima Simone Poslek, felinologa iz Slovenije, odgajivači rasnih pasa i mačaka u toj državi postupaju u skladu sa republičkim zakonodavstvom koji je usklađen sa evropskim. Akta koja uređuju tu oblast su Zakon o zaštiti životinja i Pravilnik o zaštiti kućnih životinja, ali nisu svi odgajivači prijavljeni u nadležnom ministarstvu, već samo oni koje zbog broja životinja zakon na to obavezuje. S druge strane, uprkos dobroj zakonskoj regulativi, ni Slovenija nije imuna na problem nelegalnog uzgoja životinja.

- Situacija je slična kao u Srbiji i Hrvatskoj. I dalje ima onih koji traže način da kupe što jevtiniju životinju a da pri tom mogu da kažu da su vlasnici rasne koju će moći da razmnožavaju i prodaju. Kod nas se, na žalost, takva prodaja mačića ne sankciše. Rezultate bi dala samo kontrola veterinarske inspekcija, ali ona reaguje samo u slučaju zloupotrebe životinje. U oglasima se, gotovo svakodnevno, pojavi jedan do pet oglasa za prodaju rasnih maćića bez papira - potvrdila je za Danas Andreja Rucman, vlasnica odgajivačnice mejn kun mačaka Majnpaus.

Samo uz dosledno poštovanje zakona i oštru kontrolu može da se izbegne da priča o psima i mačkama sa pedigreom ne postane još tužnija. U protivnom, nelegalni odgajivači će nastaviti da ih prodaju za 50 evra. „To znači nova legla pasa i mačaka bez papira koji će opet biti prodati za sitne pare i bez bilo kakvog ugovora o odgovornom vlasništvu. Tim životinjama preti opasnost da dođu u ruke neodgovornih ljudi jer nesavesnom nazovi odgajivaču nije važno kome ih prodaje. A ljudi neretko ulaze u kupovinu životinja bez mnogo razmišljanja. Kupe živu igračku deci a kad igračka poraste završi na ulici“, pozorava Zvezdana Radojičić, predsednik Udruženja za zaštitu životinja Alisa.

Koristan savet

- Čovek koji planira da kupi rasno mače po ceni nižoj od 300 evra potpomaže nelegalne odgajivače i takvom se vlasniku površnost i brzopletost obiju o glavu jer se, gotovo po pravilu, suočava sa iznenađenjima poput bolesti, ili nesocijalizovanosti svog kućnog ljubimca. Potencijalni vlasnik treba da zna da mače mora da živi sa majkom bar 14 nedelja. U tom periodu treba da bude dva puta vakcinisano, preventivno očišćeno od parazita, kvalitetno hranjeno i po mogućnosti sterilisano pre odlaska u novi dom. Od planiranja legla preko zdravstvenih i genetskih testova roditelja, uzgojne dozvole, praćenja trudnoće, prethodne vakcinacije, odgovoran uzgajivač je već potrošio tih 300 evra - komentariše za naš list Tajana Šeketa-Piškor, vlasnica odgajivačnice Mejn kun stars u Hrvatskoj.

Rigorozne kazne za divlji uzgoj

- U Srbiji su nelegalne odgajivačnice uzele maha jer nadležne institucije ne vode računa o toj oblasti. Svako ko ima rasnog psa, pogotovo ženku, sebe smatra „odgajivačem“. Zakonom i podzakonskim aktima precizno su definisani pojmovi odgajivačnica i odgajivač, ali problem je što se zakon ne primenjuje. Divlji uzgoj mogu da zaustave samo rigorozne kazne, provere i prijave protiv građana koji se uzgojem bave nelegalno, zatim uvođenje obavezne sterilizacije ljubimaca i naplaćivanje takse, odnosno, poreza od odgajivača. Samo tako će na tržištu ostati odgajivači koji rade legalno i pre svega moralno - komentariše za Danas Lela Bucek, predsednica Društva za zaštitu životinja ORPAK dodajući da ta organizacija sakuplja informacije o „odgajivačima“ u Kruševcu i okolini.