"Zvali su ga Ružni a on je imao najlepšu dušu na svetu"

Foto: Frank Reyes/Flickr.com

Ružni je voleo tri stvari - da se bije, da kopa po đubretu i voleo je da voli. Kombinacija ovih stvari sa činjenicom da je ceo život napolju je uticala da dobije nadimak Ružni.

Imao je samo jedno oko, na mestu drugog nalazila se rupa. Nedostajalo mu je jedno uho, sa iste strane a leva noga je davno slomljena pa je šepao kada hoda.

Na mestu gde je nekada bio rep sada je ostao patrljak. Ružni je bio tamno sivi tigrasti mačak koji je od borbe imao rane na leđima i vratu.

Svaki put kada bi ga neko ugledao, reakcija je bila "Uh kako je ružna ova mačka". Decu su upozoravali da ga ne diraju, a odrasli su ga gađali kamenjem ili mu zatvarali šape vratima, kako se ne bi ušunjao u njihove domove.

A on se ponašao uvek isto. Ako biste ga polivali vodom, on bi stajao dok ne prestanete a ako biste ga gađali nečim sklupčao bi svoje telo oko šapica kao da moli za oproštaj.

Voleo je da gleda decu kako se igraju a onda da potrči ka njima, mjauče i pokuša da se pomazi o njihove noge, ruke... kao da moli za njihovu ljubav.

Ako biste ga podigli on bi se mazio o vaše telo, ruke, majicu šta god da nađe, ili bi krenuo da sisa vaše uvo od sreće.

Jednog dana je hteo da se pomazi sa komšijskim haskijima koji nisu reagovali baš ljubazno na njegove pokušaje i teško ga povredili.

Foto: in transition/Flickr.com

Iz stana sam čuo njegovo zapomaganje i potrčao mu u pomoć. Kada sam stigao, on je ležao na pločniku, praktično na samrti.

Ležao je na mokrom pločniku a telo mu je bilo u neprirodnom položaju, kao da mu je kičma bila slomljena. Podigao sam ga kako bih ga odneo kući i čuo sam ga kako šišti i dahće, ali se borio.

Pomislio sam kako sam ga povredio time što sam ga uzeo u naručje i podigao na rame. Onda sam osetio kako sisa moje uvo, taj poznati osećaj.

Prigrlio sam ga a on je krenuo da se mazi o moju ruku. Pogledao me je tim jednim zlatnim okom i krenuo da prede.Čak i u najvećim bolovima, ta namučena mačka je tražila samo malo saosećanja, nežnosti i ljubavi.

Pomislio sam, tada, kako je Ružni, najlepše biće koje sam video. Nije pokušao da me ogrebe, ugrize ili da pobegne. Naprotiv - potpuno mi je verovao i želeo da mu olakšam bol. Zvali su ga Ružni a on je imao najlepšu dušu na svetu.

Umro je u mom naručju pre nego što sam uspeo da uđem unutra i pozovem pomoć. Sedeo sam i držao ga dugo u naručju misleći kako je jedna izmučena i deformisana lutalica toliko promenila moje mišljenje o tome koliko je važno imati čistotu duha, voleti iskreno i potpuno.

Ružni me je naučio više o životu i empatiji od hiljadu knjiga, predavanja ili emisija i zbog toga ću mu uvek biti zahvalan.

Mnogi ljudi žele da budu bogati, uspešniji, voljeniji i lepši a ja ću se zauvek truditi da budem Ružni.