Ovaj pas svakog dana pređe 6km...

Kada se Lilika obrela na deponiji, prvo ju je primetila vlasnica smetljišta, koja tu i živi, i prihvatila ju je kao svog najvećeg prijatelja.

Međutim, Lilika se ubrzo okotila i dobila osam malih kučića, a kako hrane nije bilo dovoljno na deponiji, krenula je u nesebičnu borbu za opstanak.

Svake noći je napuštala deponiju i odlazila čak na drugi kraj grada u potrazi za hranom, a vraćala se u ranim jutarnji satima da nahrani štence.

- U početku je donosila hranu samo za svoje mlade, a onda je počela da hrani i druge životinje na deponiji - priča vlasnica deponije.

Ali kako je to uopšte izvela?

Lilika je, naime, jedne večeri njuškala oko kontejnera Brazilke Lusije, inače profesorke, koja je u prvi mah pomislila da je ovaj pas beskućnik.

- Videla sam da njuška, tražeći hranu. Nisam se dvoumila, odmah sam joj dala malo da pojede, ali kao da je još nešto želela. Stavila sam hranu u kesu i tako je počelo naše prijateljstvo - priča ova nesebična profesorka.

Profesorka Lusija kaže da ne voli često da putuje jer se Lilika oslanja na nju i ne bi želela da ovaj predivni pas velikog srca ostane i jedno veče bez hrane, druženja i osećaja sigurnosti.

- Lilika je obično jela iz kese, a onda je jednog dana onako poluotvorenu kesu hrane zgrabila zubima i nestala u mraku. Hrana je ispadala svuda po putu. Sledeće večeri sam, čim je prestala da jede, svezala kesu, a ona ju je zgrabila zubima i otrčala - priča Lusija, dodajući da nije znala kuda pas nosi hranu i šta radi s njom.

Međutim, jedne večeri je počela da ga prati i imala je šta da vidi - Lilika je na deponiji ispustila kesu iz usta, a oko nje su se okupili drugi psi, kokoške, mačke i svi su jeli iz Lilikine kese.

Danas, kada ljudi škrto razmenjuju reči, a kamoli hranu i druge potrepštine, lepo je videti da u životinjskom svetu solidarnost postoji.