Eksperimenti na životinjama – da ili ne?

Ovaj dan se obeležava od 1979. godine na inicijativu Međunarodne organizacije protiv bolnih eksperimenata na životinjama (The International Association Against Painful Experiments on Animals, IAAPEA). Pojedinci i udruženja za zaštitu životinja širom sveta taj dan obeležavaju prigodnim aktivnostima i događajima, čime podsećaju javnost da su milioni životinja ubijeni, i milioni životinja žive život u mukama zarad napretka nauke, zdravlja ljudi i lepote.

U Srbiji ima 13 fakulteta koji rade oglede na životinjama, tri farmaceutske kuće i 27 instituta za naučna istraživanja. Po Zakonu o dobrobiti životinja svaka od ovih institucija mora biti registrovana u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i u svom radu mora da poštuje zakonsku regulativu koja reguliše oblast zaštite oglednih životinja, a koja je doneta u poslednjih nekoliko godina: Zakon o dobrobiti životinja (2009), Pravilnik o dobrobiti oglednih životinja (2010) i Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge svrhe (2010). Implementacija Zakona o dobrobiti odvija se teško i sporo.

U Srbiji još uvek ne postoje statistički podaci o tome koliko se životinja godišnje koristi u ogledne svrhe. U kakvim uslovima žive, kako se reprodukuju, kakvi eksperimenti se na njima vrše, kako se transportuju i kako završavaju život kada se eksperiment završi ... još se zvanično ne zna.

Prema procenama Britanske unije za aboliciju od vivisekcije (British Union for the Abolition of Vivisection, BUAV), u svetu godišnje strada u eksperimentima oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi. Tu spadaju ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu polovinu zečevi, kunići, zamorci, psi, mačke, majmuni, konji, svinje itd. Većina životinja se uzgaja za eksperimente na posebnim farmama, ali se neke hvataju u divljini i transportuju do laboratorija.

Ovo izuzetno otežava zaštitu oglednih životinja i još više potencira etičko i stručno pitanje, staro koliko i eksperimenti na životinjama, a to je „Eksperimenti na životinjama - da ili ne?" Ne postavljaju ga samo laici, već i naučnici. Sa jedne strane su oni koji smatraju da je upotreba životinja još neophodna i nužna u sticanju naučnih saznanja i da je uz poštovanje određenih etičkih principa opravdano žrtvovati životinje zarad dobrobiti ljudi.

Sa druge strane jednako prisutna su i mišljenja koja ne samo da postavljaju pitanje održive etičke opravdanosti upotrebe životinja već i potenciraju nedovoljnu pouzdanost ovako dobijenih rezultata kada se oni primenjuju na ljudima. Istraživanja su pokazala da se veliki broj rezultata dobijenih u eksperimentima pokazao neprimenljivim na ljude zbog specifičnosti vrsta. Činjenica je da je svaki trenutak života oglednih životinja ispunjen strahom, stresom, bolom i patnjom u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od vrste i trajanja eksperimenta. Uslovi života su daleko ispod minimuma potrebnog za zadovoljenje osnovnih potreba, što izaziva strah i stres. Ukoliko su eksperimenti invazivniji, utoliko je život oglednih životinja bolniji i ispunjeniji patnjom. Naše udruženje se zalaže za potpuni prestanak korišćenja životinja u eksperimentima.

Verujemo da će usavršavanje alternativa i edukacija, senzibilizacija i reakcija javnosti na eksperimente dovesti do njihovog potpunog nestanka u budućnosti. Koliko dalekoj teško je reći, ali ono što možemo sada je da edukujemo javnost o nepouzdanosti eksperimenata kada se njihovi rezultati primene na ljude. Animirani film koji će biti prikazan kao uvod za razgovor govori baš o tome, o besmislenim eksperimentima. U dogovoru sa nemačkom organizacijom Doktori protiv eksperimenata na životinjama (Ärzte gegen Tierversuche e.V.), video je prilagođen za srpsko govorno područje.