Prva pomoć za pse: Šta uraditi u teškim situacijama?

Krvarenja

Pri raznim nesrećnim slučajevima najveću opasnost po život psa predstavljaju krvarenja. Bilo da su spoljašnja, dobro vidljiva, ili unutrašnja, mora se reagovati na vreme. Bledilo sluznica, ubrzan rad srca i ubrzano i plitko disanje simptomi su koje nikako ne treba ignorisati. U ovakvim situacijama neophodna je pomoć veterinara, ali možemo naterati psa da miruje.

Spoljašnja krvarenja su po život manje opasna od unutrašnjih, jer se lakše zaustavljaju. Do spoljašnjeg krvarenja najčešće dolazi prilikom posekotina. U svakom slučaju psa treba što pre odvesti kod veterinara. Veoma je važno što pre podvezivanjem zaustaviti krvarenje. Na mesto krvarenja treba staviti čist peškir ili neku čistu krpu koju ćemo učvrstiti zavojem. Ovakav prekid cirkulacije ne sme dugo trajati, jer može izazvati odumiranje onog dela tela koje je dalje od zavoja.

Prelomi

Ako dođe do spoljašnjeg preloma, doći će i do krvarenja, koje zaustavljamo kako je gore navedeno. Prelomljenu nogu zatim treba umotati u čistu krpu i što pre odvesti psa kod veterinara.

Kod unutrašnjeg preloma, psu ćemo odmah pomoći ukoliko mu povređenu nogu imobilišemo, odnosno postavimo u najprirodniji i najugodniji položaj i pričvrstimo je zavojem za neku daščicu. Zavoj se ne sme prejako stegnuti kako ne bi došlo do zaustavljanja cirkulacije.

Površinske rane

Površinske rane javljaju se u vidu oderane i oguljene kože. Skoro su uvek praćene krvarenjem. Ovakva rana podložna je infekciji pa je zato neophodno isprati je blagim dezinfekcionim sredstvom kao što su hipermangan ili rivanol, a odvojenu kožu treba vratiti na mesto i potražiti pomoć veterinara.

Opekotine

Opekotine najčešće nastaju u požaru ili prilikom kontakta sa vrućim predmetima ili vrelom vodom. Koža je oštećena, a ponekad su oštećeni i dublji slojevi sa mišićima i tetivama. Opekotinu je najbolje ne dirati i nikada ne zamotavati ranu, već što pre odvesti psa kod veterinara.

Smrzavanje

U našim klimatskim uslovima, smrzavanja kod pasa gotovo i da nema. Ukoliko se pas može skloniti negde od vetra i ako dobije dovoljno kalorične hrane uz mogućnost kretanja, smrzavanje na svu sreću jako je retko. Ipak, povremeno može doći do smrzavanja nekog dela tela koje je jače izloženo hladnoći (uši, rep, šape). Ovakvog psa je potrebno uneti u umereno toplu prostoriju, nežno mu i lagano masirati smrznuti deo tela i dati mu toplo zašećereno mleko da pije. Veoma je važno da se zagrevanje sprovodi postepeno!

Utapanje

Psi su prirodno dobri plivači. Međutim, dešava se da pas plivajući sa predmetom u ustima udahne vodu i da se zagrcne. U ovakvim slučajevima, psu obično nije potrebna pomoć vlasnika, ali ukoliko je pas zaista udahnuo vodu u pluća, može doći do upale pluća koju treba stručno lečiti pod nadzorom veterinara.

Ako, kojim slučajem, dođe do pravog utapanja, psa treba izvući napolje na suvo i podići mu zadnje noge da se pluća što više oslobode vode, a zatim primeniti veštačko disanje. Pas mora ležati na boku sa glavom naniže, vlasnik treba da klekne pored njega i dlanovima mu ritmički pritiska grudni koš imitirajući disanje, brzinom od oko 20 pritisaka u minuti. Veštačko disanje treba sprovoditi onoliko dugo dok pas ne pokaže znakove života. Nakon ovoga, treba potražiti savet veterinara za dalje lečenje.

Sunčanica

Kao posledica pregrejavanja tela, naročito glave, može doći do poremećaja cirkulacije krvi u mozgu. Nju prepoznajemo po nagloj tromosti tela, nesigurnom hodu, teturanju, dahtanju i otežanom disanju, ubrzanom radu srca i visokoj temperaturi (veća od 42 stepena). Ukoliko se psu ne pruži pomoć, on može da ugine, zato ne oklevajte.

Izvor: zivotinje.rs