Petar Strugar i Beta: Ljubav na prvi pogled

Kako je Beta došla u tvoj život?

Želeo sam psa i dobio sam savet da pogledam velikog šnaucera, mada sam razmišljao i o ridžbeku i dobermanu. Uvek sam birao ženke, jer su one privrženije. Otišao sam u odgajivačnicu, gde su ostale tri ženke i Beta se odmah zaletela, nije se odvajala od mene i nije dala ostalima ni da priđu. Tako da je zapravo ona mene odabrala, a ne ja nju.

Da li se sećaš svog prvog ljubimca?

Moj prvi pas se zvala Tikica i pokupili smo je ispod dasaka na plaži. Majka joj je bila engleski seter, a otac neki mešanac koji je najviše ličio na retrivera. Posle smo imali Neru, koja je bila nemački kratkodlaki ptičar i nju je našao moj brat. Dok smo imali Neru, za mnom je došao i napušteni irski seter, mužjak. Njega sam našao na plaži, mazio ga i on je pošao za mnom i ostao kod nas.

Foto: Nada Todoroviæ

Kada si Betu doveo kući, da li je imala poteškoće da se privikne na novo okruženje?

Plašila se malo liftova i onih rešetaka ispred zgrade, otirača. Njen krevetić je pored mog kreveta i prvu noć kad se probudila bila je u panici. Nije mogla da se popne na krevet, pa me je gurala šapama dok se nisam probudio. Čim sam se okrenuo i pomazio je, smirila se i legla da spava. Inače nikada nismo imali problema, da beži od mene i slično. Stvarno se može reći da je među nama bila ljubav na prvi pogled i mnogo ljudi mi je reklo da nikada nisu videli takvu vezu između psa i čoveka!

Mnogi ljudi smatraju da ukoliko žive u stanu nemaju uslova za psa?

Psu nije potrebna ni kuća, ni dvorište, vi ste mu potrebni! On ako ima vas, može da živi i u kutiji šibica. Moj pas živi u stanu i nimalo ne pati zbog toga. Psu je potreban čovek i čoveku je potreban pas i to jeste jedan vid odgovornosti, ali kad s druge strane dobijate toliku bezuslovnu ljubav usmerenu ka vama, ta odgovornost zapravo postaje uživancija.

Zanimljivo je da si je sam dresirao?

Sve ima na Jutjbu, bez šale. Naravno, čitao sam i knjige o tome i slično, ali mislim da je najbolje da čovek sam radi sa svojim psom. To jeste zahtevno i iziskuje mnogo vremena i truda, ali se isplati. Šnauceri jesu pametni, ali i vrlo tvrdoglavi, tako da nisu za neiskusne vlasnike.

Nedavno si znatno smršao, da li ti je Beta pomogla da dovedeš liniju u red?

Nije mi ona pomogla, čak joj prilično smetaju moji treninzi. Dođemo zajedno na Košutnjak, gde ja moram minimum pola sata da trčim, a ona jurca dva kruga i onda se umori. Ne zna da rasporedi energiju.

Ko je čuva kada radiš?

Ona obično ide sa mnom na snimanja i odrasla je na snimanjima. Međutim, u početku dok smo još snimali „Montevideo“, nisam davao nikom da je mazi, jer je tada tek nedelju dana bila kod mene. Zato se sada igra i mazi sa svima, ali je ostala vezana za mene. Ona nema drugo sidro osim mene. Nemamo kuću, dvorište, da ona ima neku svoju teritoriju. Ima samo mene i zato nisam želeo da se iko meša dok se naš odnos ne učvrsti.

Šta najviše voli da jede?

Najviše voli da jede sve što ja jedem ili bilo ko drugi. Čim vidi da neko nešto jede, to je u tom trenutku njena omiljena hrana. Uredno sedne pored stola, gleda i čeka da joj daš zalogaj.

Foto: Nada Todoroviæ

Gde najviše voli da se šeta?

Svuda ona voli, gde ja idem, tu je i ona. Baš kao i ja, najviše voli more i plažu. Odlepi kad vidi pesak i tu najviše voli da se igra.

Koja je njena omiljena igračka?

Najviše voli svoju prvu igračku, a to je bio kanap u obliku koske. To je inače sjajna igračka za pse, jer oni tako i čiste zube. Kupovao sam joj razne igračke, ali ona to brzo izgrize i izgustira, tako da se taj kanap pokazao kao najizdržljiviji. Pored toga obožava da se igra granama.

Zašto je ljudima pas neophodan u životu?

Veza između psa i čoveka je prosto prirodna. Od kad je čovek počeo da se razvija, pas je bio uz njega. Da ne govorimo o benefitima za porodicu i razvoj osećaja odgovornosti i empatije kod dece. Ko ne voli pse, sigurno ne voli ni ljude!

Intervju je originalno objavljen na portalu Apetit.rs. Sa Petrom Strugarom razgovarala je Lenka Gatić.