13 najčešćih bolesti pasa i kako ih lečiti

Iako većina pasa brzo po rođenju biva vakcinisana protiv raznih bolesti, nikada ne možemo potpuno zaštititi naše ljubimce od svih.

crestedcrazy / Flickr.com
crestedcrazy / Flickr.com

Kao i ljudi, životinje mogu oboleti od čitavog spektra bolesti od kojih su mnoge potencijalno smrtonosne. Zato je veoma važno na vreme ih prepoznati i započeti lečenje.

13. Kancer (Limfom)

Bolest: Limfoma je tip raka krvi koji nastaje mutacijom belih krvnih zrnaca.

Simptomi: Pojava čvorića na koži, neprirodan miris tela, rane koje ne zarastaju, naglo mršanje, gubitak apetita, kašalj, letargija, razni bolovi.

Ko je pogođen i zašto: Čak 50 odsto pasa starijih od 10 godina dobije kancer. To je ujedno i vodeći uzrok smrti pasa tog uzrasta. Najčešći tip raka je limfom ili tumor limfnih čvorova.

Za sada se češće pojavljuju kod zlatnih retrivera, boksera i bernskih planinskih pasa.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Postoji mnogo uspešnih tretmana, uključujući i hemioterapiju za pse.

12. Nuklearna skleroza

Orin Zebest / Flickr.com
Orin Zebest / Flickr.com

Bolest: Starenjem pasa povećavaju se vlakna tkiva koje čini sočivo, potiskujući starija, unutrašnja vlakna i menjajući im orijentaciju. Pošto sočivo onda nema prostora za širenje, sočivo postaje neprozirno i zamućeno, najčešće plavo zelene boje.

Simptomi: Zamućen izgled oka, teškoća u određivanju dužina i širina.

Ko je pogođen i zašto: Nuklearna skleroza češća je kod starijih pasa, uglavnom onih koji imaju više od sedam godina.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Nema načina da se izleči nuklearna skleroza. Najbolje bi bilo da dobro brinete o vašem psu i prilagodite mu okruženje, kako bi se mogao služiti drugim čulima.

11. Šuga

Bolest: Šugu kod pasa uzrokuju sićušne grinje.

Simptomi: Ekstreman svrab, udubljenja na koži, crveni osip, gubitak dlake.

Ko je pogođen i zašto: Psi koji žive napolju su podložniji šugi. Sitne grinje koje ih napadaju mogu preživeti i do nekoliko dana na koži, pa je moguće da se zarazi i kućni pas u kontaktu sa nekim napolju.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Trenutno ne postoje preventivne mere za šugu. Ipak, postoji nekoliko lekova koji je mogu lečiti. Obično je reč o proizvodima koji se direktno nanose na zahvaćeni deo kože.

10. Pseći kašalj

Bolest: Pseći kašalj je infektivni pseći traheobronhitis, veoma zarazna bolest respiratornih organa.

Simptomi: Suv kašalj, povraćanje, vodeni sekret iz nosa , pneumonija, groznica, letargija.

Ko je pogođen i zašto: Štenci i stariji psi sa slabijim imunim sistemom u riziku su od dobijanja psećeg kašlja. Psi koji vreme provode zajedno u zatvorenoj prostoriji podložniji su infekciji. Kao i prehlada, lako se prenosi sa psa na psa.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Psa treba vakcinisati protiv ove bolesti.

9. Leptospiroza

Bolest: Ovu bolest izazivaju bakterije koje utiču na pse, ali takođe mogu inficirati čitav niz domaćih i divljih životinja, pa čak i čoveka. Organizam se prenosi zaraženim urinom i može dugo da preživi u vodi.

Simptomi: Gubitak težine, groznica, gubitak apetita, povraćanje, letargija, bol u zglobovima i mišićima, dijareja, krv u urinu.

Ko je pogođen i zašto: Bilo koja rasa pasa može biti zaražena leptospirozom, međutim, psi koji provode mnogo vremena napolju i u vodi u najvećem su riziku.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Leptospirozu možete sprečiti pravilnom negom vašeg psa. Psi ne bi trebalo da piju vodu iz barica ili bilo kakave stajaće vode, niti da plivaju u jezerima. Oni mogu dobiti i vakcinu protiv ove bolesti, ako veterinar to preporuči.

8. Besnilo

chefjancris / Flickr.com
chefjancris / Flickr.com

Bolest: Besnilo je zarazna, viralna bolest koja izaziva ludilo i konvulzije.

Simptomi: Glodanje atipičnih predmeta, groznica, napadi, paraliza, strah od vode, opuštena donja vilica, nemogućnost gutanja, neobična stidljivost ili agresivnost, povećano uzbuđenje, pojačano lučenje pljuvačke.

Ko je pogođen i zašto: Besnilo se prenosi kontaktom sa krvlju ili pljuvačkom zaražene životinje. Lovački psi ga češće dobijaju od drugih rasa.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Vakcinacija protiv besnila je obavezna, a ne bi bilo loše i da držite svog ljubimca podalje od divljih životinja.

7. Lajmska bolest

Bolest: Lajmsku bolest izazivaju bakterije koje prenose krpelji.

Simptomi: Letargija, hramljanje, otečeni zglobovi, smanjen apetit, gubitak težine.

Ko je pogođen i zašto: Lajmskoj bolesti su podložni svi psi.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Najefikasnija prevencija je da na psa nanesete sredstvo protiv krpelja.

6. Parvovirus

Bolest: Ova visoko zarazna virusna bolest manifestuje se u dva oblika – crevnom i srčanom. Napada ćelije poput onih koje oblažu organe za varenje.

Simptomi: Dijareja, povraćanje, dehidratacija, promenjen miris tela.

Ko je pogođen i zašto: Parvo može napasti pse svih uzrasta, ali je najčešći kod štenaca starosti od šest do 20 nedelja. Do sad je potvrđeno da su dobermani i rotvajleri podložniji od drugih rasa.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Vakcinacija je ključ sprečavanja parvo virusa. Štenci bi trebalo da budu vakcinisani u šestoj, devetoj i 12. nedelji. Takođe, ne bi trebalo da izlaze napolje, sve do isteka dve nedelje posle poslednje vakcinacije.

Bolesni psi moraju biti odmah odvedeni veterinaru.

5. Štenećak

Bolest: Zarazna i ozbiljna virusna bolest čiji je uzročnik sličan virusu zauški.

Simptomi: Visoka temperatura, crvenilo očiju, vodenasti iscedak iz nosa i očiju, letargija, gubitak težine, dijareja, povraćanje, stalni kašalj.

Ko je pogođen i zašto: Štenećak se prenosi vazduhom i direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženom životinjom. Napada pseće pljuvačne žlezde i limfne čvorove. Ako se ne leči, može napredovati u neurološko oboljejne. Najčešće ga dobijaju mladi, nevakcinisani psi.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Lečenje ovih bolesti je ograničeno. Stopa smrtnosti od štenećaka je 50 odsto. To znači da je prevencija ključ. Vakcina protiv štenećaka smatra se bazičnom u veterinarskoj medicini.

4. Artritis

Bolest: Artritis je abnormalan, destruktivan proces u zglobovima koji smanjuje sposobnost kretanja psa i izaziva bolove.

Simptomi: Ukočenost posle pokreta, ograničeni pokreti, otok zglobova, teškože pri ustajanju, leganju, hodanju.

Ko je pogođen i zašto: Artritis mogu dobiti psi svih rasa, ali je češći kod onih krupnijih koji su skloni naslednim bolestima zglobova poput displazije kuka.

U te rase ubraja se oko 70 do 80 procenata pasa.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Redovno vežbanje je ključno za smanjenje verovatnoće da pas dobije artritis, a važno je i na vreme primetiti simptome bolesti, jer se tada može efikasnije staviti pod kontrolu.

3. Infekcije ušiju

Bolest: Infekcije ušiju najčešće izazivaju bakterije.

Simptomi: Stalno češanje uva, trešenje glavom, gubitak ravnoteže, bol prilikom otvaranja usta.

Ko je pogođen i zašto: Psi sa dugim ušima, poput koker španijela su podložniji infekcijama ušiju. Otitis, kako se još zove ova bolest pogađa oko 20 odsto pasa.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Najbolji način je čišćenje ušiju rastvorom po preporuci veterinara jednom nedeljno.

2. Giardijaza

Bolest: Giardijaza je crevna infekcija koju uzrokuje parazit giardija, inače stanovnik čovečijih creva.

Simptomi: Dijareja koja je mekana, masna i širi odvratan, jak smrad.

Ko je pogođen i zašto: Gotovo 50 odsto mladih štenaca i do 100 procenata pasa iz prihvatilišta dobije ovu infekciju. Gijardiju uglavnom izaziva gutanje zaraženih fekalnih materija.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Dajte psu dovoljno čiste vode. Slonite njegove fekalije čim obavi nuždu i obrišite ga.

1. Gojaznost

BuzzFarmers / Flickr.com
BuzzFarmers / Flickr.com

Bolest: Pas koji je daleko teži nego što je normalno.

Simptomi: Dobijanje na težini, viška telesne masnoće, nemogućnost kretanja, dijabetes, artritis.

Ko je pogođen i zašto: Reč je uglavnom o odraslim psima, a naročito su podložni oni koji žive u kućama.

Kako sprečiti i lečiti bolest: Pas mora da jede zdravu i uravnoteženu hranu i redovno se kreće, kako bi se sprečila gojaznost. Ako je vaš pas gojazan, gubitak kilograma i povećana fizička aktivnost je moguća uz postepeno, ali redovno produžavanje šetnji.