Evo zašto mačkama ništa ne promakne

Čulo vida

Kad je vid u pitanju, mišljenja u literaturi su podeljena.

Jedno je da mačke nemaju sposobnost raspoznavanja boja, a drugo da ih delimično raspoznaju. Novija istraživanja pokazala su da je drugo tačno i da mačke zaista mogu da prepoznaju neke boje – plavu, zelenu i žutu, a crvenu ne.

Prepoznavanje boja, međutim, za život mačke nije od velike važnosti. Ono što mačije oko čini posebnim je to da je znatno osetljivije na pokret od našeg zbog toga što se u mrežnjači nalazi više štapića (štapićaste ćelike) koje su odgovorne za detektovanje pokreta. Veći broj štapića doprinosi i njihovoj sposobnosti gledanja pri slabom svetu.

Ali, mačke nisu u mogućnosti da izoštre sliku i ne mogu jasno da vide detalje poput nas, i to zbog velikog sočiva koja skuplja što je moguće više svetla.

Najspektakularnija modifikacija oka mačke je tapetum lucidum, sloj reflektujućih ćelija smeštenih tik iza mrežnjače. Ove ćelije poput ogledala ponovo hvataju svetlo koje je već prošlo kroz mrežnjaču kako kod štapića i čepića (sastavnih delova oka) povećali sposobnost interpretacije podataka. Isturene oči mački omogućavaju širi ugao gledanja nego što to mi imamo, a takođe imaju i bolji periferni vid od nas – što je vrlo bitno za mačke jer su lovci.

Uvreženo je mišljenje da mačke vide u mraku, ali istina je da mačke u mraku ne vide ništa bolje od ljudi. Zenica oka mačke može da se proširi na gotovo 90 odsto površine oka, što im omogućava hvatanje plena u zoru i sumrak.

Čulo sluha

Evolucija je mačku opremila izvanrednim sluhom omogućava hvatanje čak i najmanjih glodara (mačka može da otkrije i najtiše mišje cijukanje visoke frekvencije ili šuškanje najtiših pokreta). U kontrolu pokreta uha uključeno je više od 12 mišića. Mačka može da rotira svoje uho nezavisno od onog drugog i čuje zvukove frekvencije do 65 kHz, što je za jednu i po oktavu više od onoga što mi možemo da čujemo. Nažalost, isto kao i mi – što su starije, slabije čuju.

Čulo mirisa, ukusa i dodira

Usta i nos mačke dinamični su mirisni duet. Mačka ima dvostruko više ćelija osetljivih na miris u nosu nego ljudi (olfaktorni receptori). Mačka ima do 10 miliona kvržica za ukus na jeziku. Receptori za dodir nalaze se po celom telu, ali većinom na šapama i čulnim dlakama (brkovi). Mačke mogu da raspoznaju gorki, kiseli i slani, ali ne i slatki ukus. Na gornjem delu usana mačke imaju vomeronazalne receptore, odnosno Jakobsonov organ. Kada upotrebljavaju taj organ, otvaraju usta u položaju između grimase i široko otvorenih usta što se naziva Flemenov odgovor – mirisi pomoću jezika zapljuskuju organ i šalju ga različitim putem od onoga kojim idu mirisi iz nosa u hipotalamus. Kad je nos u pitanju, mirisni molekuli lepe se na lepljivu sluznicu koja prekriva zakrivljene kosti unutar nosnih komora.

Dlake osetljive na dodir rastu mačićima još u majčinom stomaku. Najduže i najraskošnije su one na bradi i gornjoj usni. Njihov položaj može da nam otkrije da li nas mačka pozdravlja (tada su usmerene napred) ili se sprema na borbu ili prilikom hranjenja (usmerene su prema unazad).

Prilikom istraživanja dlake na obrazima i iznad očiju upozoravaju na eventualnu opasnost. Zanimljivo je da čulne dlake na obrazima svojom dužinom od jednog do drugog vrha upozoravaju i na najmanju pukotinu, odnosno otvor kroz koji mačka može da prođe.

Izvor: mackarica.com