6 čudnih, ali uobičajenih navika hrčka

Moj redovno nedeljom ide u kladionicu i sam sebi zaradi za hranu.

imali smo neverovatnu hrčkicu koja je bila pravi as - nije bila u kavezu uglavnom, tu je dolazila da uzme hranu i da rije po onoj piljevini. po celu noć je lunjala po stanu gde god je htela, bila je pravi šerlok holms, sve ćoškove je znala i sve tajne prolaze u stanu. jednom je samo upala kroz otvor za sifon iza sudopere i nije uspela da se vrati natrag jer je otvor bio previsoko pa smo organizovali akciju spasavanja jer je cvielala i grebala iza sudopere.
inače je pred zoru, kada se umori od lutanja, nepogrešivo dolazila u moj krevet - uspevala je preko okolnog nameštaja da se popne u krevet, ja bih čula samo kako nešto tupka po jorganu, nisam smela da se pomerim da je ne povredim. uvek bi došla do moga vrata, zavukla se i ušuškala lepo i zaspala... ja bih je ujutru kada uspanem prenela u njen inače uvek otovoreni kavez i tako u krug... bila je čudo u svakom pogledu... kada je više nije bilo odlučili smo da nikada više ne uzimamo hrčka jer je ona bila stvarno jedinstvena...

Treba biti spreman i na to da mu jedan dan napunite ciniju hranom a sutradan je zateknete praznu, i onda mu je, ko ja kreten,dopunjavate, ko velite bio izgladneo jadnicak pa sve pojeo,a kad resite da mu ocistite kavez negde u cosku ispod piljevine pronadjete pravo ratne zalihe zrnevlja.

Jednom mi jedan hrcak pobegao iz kaveza i otisao ispod ormana i poceo kopati po zidu kao mis za rupu.Morali smo pomerati namestaj da bi ga uhvatili.Nije dobro drzati par jer za god dana ce ih biti nekoliko desetina ovo givorim iz iskustva sa surijskim hrckom.Uglavnom neujeda mada je nekolko puta i to uradio al nije bolelo kao kad se nabodete na kajtus.

Imao sam više hrčaka ali s njima je problem što ne žive dugo. Kad uginu ja se rastužim i tako je bilo sve dok nisam kupio kornjaču. Uživam u njenom društvu već osam godina i nadam se da ću je još dugo imati.
(Slobodan, 09. mart 2015 16:43)

Eh da si kupio Kornjaču sa Galapagosa, ona bi kad tad tugovala za tobom xD

Životni vek im je kratak i kada nam je mali hrčak uginuo oplakasmo ga kao člana porodice. Kada uđete u štos sa navikama i karakterom mališana ureže vam se u sećanje one ljupke okice koje vas gledaju da ne znam da li bi mogli podneti gubitak još jednog. Do poslednjeg daha sam ga držao na dlanu i gledao kako nestaje i verujte da je životinjica znala da nije sama.

Nije valjda da nekom smeta što i hrčci hrču dok spavaju na leđima?

Imati hrčka = puno,puno zabave :)

https://www.youtube.com/watch?v=eCDU46IjU4c

@ lili

Da li ste spasli hrckicu u toj akciji spasavanja ?
Inace,divna vam je prica i potpuno vas razumem jer i mi trenutno imamo hrckicu koja je veoma slicna vasoj i zivi na slican nacin. Obozavamo je.

Imao sam više hrčaka ali s njima je problem što ne žive dugo. Kad uginu ja se rastužim i tako je bilo sve dok nisam kupio kornjaču. Uživam u njenom društvu već osam godina i nadam se da ću je još dugo imati.

@ Miki

Hrčkicu smo spasili tom prilikom, bilo je čupavo, pomerili smo malo sudoperu, ali je situacija pripretila da postane katastrofa kada smo shvatili da ćemo da odvalimo sifon...
onda smo brat i ja smišljali akcije spasavanja, dok je sirota grebala i cvilela iza medijapana...
na kraju smo je izvukli znate kako - privezali smo za čvrsti konopac jedno podebelo parče čajne kobasice - zašto čajne? zato što je mekano dovoljno da ona može da zagrize, a i miriše, pa da je privuče, a opet čvrsto da može da izdrži njenu težinu.
tako smo spustili kobasicu iza sudopere, ona se sirota kao čovek zubima zakačila za komad mesa i brzo smo je povukli na gore... da je bila kamera da snima, sigurna sam da bi postala hit na youtubu... tada, međutim, nije bilo youtuba ni u naznakama, beše to neka '85. godina....
dok sada pišem ovo, prisećam se mnogih događaja sa njom... meni je bila neodoljiva kada uzme neki drveni štapć, onako poveliki spram njene veličine, i sa dve prednje nožice tako vešto barata njime, da izgleda kao da pere zube mega-giga četkicom....
hvala na lepim rečima za divnu priču, tu priču nisam ja osmislila niti inspirisala, ja sam samo opisala sled događaja...
inače, hrčkica se zvala Simonida (bez zelje da uvredimo ljudski rod)...

Moj redovno nedeljom ide u kladionicu i sam sebi zaradi za hranu.

imali smo neverovatnu hrčkicu koja je bila pravi as - nije bila u kavezu uglavnom, tu je dolazila da uzme hranu i da rije po onoj piljevini. po celu noć je lunjala po stanu gde god je htela, bila je pravi šerlok holms, sve ćoškove je znala i sve tajne prolaze u stanu. jednom je samo upala kroz otvor za sifon iza sudopere i nije uspela da se vrati natrag jer je otvor bio previsoko pa smo organizovali akciju spasavanja jer je cvielala i grebala iza sudopere.
inače je pred zoru, kada se umori od lutanja, nepogrešivo dolazila u moj krevet - uspevala je preko okolnog nameštaja da se popne u krevet, ja bih čula samo kako nešto tupka po jorganu, nisam smela da se pomerim da je ne povredim. uvek bi došla do moga vrata, zavukla se i ušuškala lepo i zaspala... ja bih je ujutru kada uspanem prenela u njen inače uvek otovoreni kavez i tako u krug... bila je čudo u svakom pogledu... kada je više nije bilo odlučili smo da nikada više ne uzimamo hrčka jer je ona bila stvarno jedinstvena...

Jednom mi jedan hrcak pobegao iz kaveza i otisao ispod ormana i poceo kopati po zidu kao mis za rupu.Morali smo pomerati namestaj da bi ga uhvatili.Nije dobro drzati par jer za god dana ce ih biti nekoliko desetina ovo givorim iz iskustva sa surijskim hrckom.Uglavnom neujeda mada je nekolko puta i to uradio al nije bolelo kao kad se nabodete na kajtus.

@ lili

Da li ste spasli hrckicu u toj akciji spasavanja ?
Inace,divna vam je prica i potpuno vas razumem jer i mi trenutno imamo hrckicu koja je veoma slicna vasoj i zivi na slican nacin. Obozavamo je.

Imao sam više hrčaka ali s njima je problem što ne žive dugo. Kad uginu ja se rastužim i tako je bilo sve dok nisam kupio kornjaču. Uživam u njenom društvu već osam godina i nadam se da ću je još dugo imati.

Imao sam više hrčaka ali s njima je problem što ne žive dugo. Kad uginu ja se rastužim i tako je bilo sve dok nisam kupio kornjaču. Uživam u njenom društvu već osam godina i nadam se da ću je još dugo imati.
(Slobodan, 09. mart 2015 16:43)

Eh da si kupio Kornjaču sa Galapagosa, ona bi kad tad tugovala za tobom xD

Treba biti spreman i na to da mu jedan dan napunite ciniju hranom a sutradan je zateknete praznu, i onda mu je, ko ja kreten,dopunjavate, ko velite bio izgladneo jadnicak pa sve pojeo,a kad resite da mu ocistite kavez negde u cosku ispod piljevine pronadjete pravo ratne zalihe zrnevlja.

Imati hrčka = puno,puno zabave :)

https://www.youtube.com/watch?v=eCDU46IjU4c

Životni vek im je kratak i kada nam je mali hrčak uginuo oplakasmo ga kao člana porodice. Kada uđete u štos sa navikama i karakterom mališana ureže vam se u sećanje one ljupke okice koje vas gledaju da ne znam da li bi mogli podneti gubitak još jednog. Do poslednjeg daha sam ga držao na dlanu i gledao kako nestaje i verujte da je životinjica znala da nije sama.

Nije valjda da nekom smeta što i hrčci hrču dok spavaju na leđima?

@ Miki

Hrčkicu smo spasili tom prilikom, bilo je čupavo, pomerili smo malo sudoperu, ali je situacija pripretila da postane katastrofa kada smo shvatili da ćemo da odvalimo sifon...
onda smo brat i ja smišljali akcije spasavanja, dok je sirota grebala i cvilela iza medijapana...
na kraju smo je izvukli znate kako - privezali smo za čvrsti konopac jedno podebelo parče čajne kobasice - zašto čajne? zato što je mekano dovoljno da ona može da zagrize, a i miriše, pa da je privuče, a opet čvrsto da može da izdrži njenu težinu.
tako smo spustili kobasicu iza sudopere, ona se sirota kao čovek zubima zakačila za komad mesa i brzo smo je povukli na gore... da je bila kamera da snima, sigurna sam da bi postala hit na youtubu... tada, međutim, nije bilo youtuba ni u naznakama, beše to neka '85. godina....
dok sada pišem ovo, prisećam se mnogih događaja sa njom... meni je bila neodoljiva kada uzme neki drveni štapć, onako poveliki spram njene veličine, i sa dve prednje nožice tako vešto barata njime, da izgleda kao da pere zube mega-giga četkicom....
hvala na lepim rečima za divnu priču, tu priču nisam ja osmislila niti inspirisala, ja sam samo opisala sled događaja...
inače, hrčkica se zvala Simonida (bez zelje da uvredimo ljudski rod)...