Kako da vas zavole napušteni psi?

Redovno imam 'napad' maženja drugara sa ulice. Ako ih je vise, treba sve pomaziti, guraju se ko će prići, a ne izostaje ni pratnja do kuće. Divni su!

Držite uvek komad slanine u džepu!

Lako, nahraniti ih kad god ste u mogućnosti, i pomaziti ih kad vam oni to dozvole. Voleće vas vise od svega i nikad vas neće zaboraviti i ugristi. Ja sam na poslu hranila lutalicu i kad su došli šinteri da je vode u azil, nije bilo druge bez kući da je vodim. Evo je sad hrče pored mene,i uvek bih radije lutalicu nego platila nekog rasnog psa,

"Nemojte se plašiti, budite samouvereni ali ne i agresivni prema psu. Savladajte svoj strah." - ovo bi trebalo da stoji na pocetku teksta jer ako ste nervozni pas ce biti jos nervozniji i samim tim ne moze se predvideti njegova reakcija. Znaci samouvereno i bez straha inace dzaba Vam svi ostali saveti...

Sve je ovo tačno - biti oprezan i samouveren. Ali govori se samo o susretu sa jednim psom. Lutalice koje samostalno žive na ulici za mene nisu opasne. Ali kada sretnete u sred zimske noći (kao ja decembra '98 u Beogradu) čopor pasa, e to mi je bio izazov posle kojeg se više ne bojim. U ulici Dr Subotića gde noću nema nigde žive duše, jer su okolo sve bolnice i zgrade medicinskog fakulteta,išao sam iz pravca Karađorđevog parka prema Deligradskoj i odjednom iz neke susedne uličice počeše da se pomaljaju. Jezivo ali opet nisam mogao da poverujem da je moguće da me "u sred grada" rastrgne čopor pasa. Na čelu čopora,u kojem je bilo velikih i malih pasa, bez preterivanja 35-50, bila je neka ženka nemačkog ovčara. Nije imala ogrlicu i bila je srednje stara. Od ranije sam znao priču, ako vođa čopora zalaje i krene na tebe onda će svi da napadnu. Međutim, ja kad sam ih video uplašio sam se ali sam pribio d.pe uz neki auto( mislio sam skočiću na haubu pa na krov ako krenu) i (valjda od straha) pričao sam kao navijen, šaleći se sa njima veselim glasom: "Vi ste dobre kuce! ajmo, ajmo, prođite, polako samo polako... Vidite da sam žgoljavi student. Nećemo pojesti Ivana, nećemo noćas a, jel nećemo..." I bogami ova ženka me je smireno gledala i slušala pola minute i kad je nastavila da trčkara napred, svi mirno krenuše za njom..." Hvala Bože Gospode!- zahvaljivao sam se milion puta od tad do danas. Ali hvala i tim divnim psima koji su me iskulirali te noći.

Па оно,ваљда видиш како те гледа,какав му је став,положај тела,уши подигнуте јер те пажљиво ослушкује,или нормалне,јер му свеједно.Да ли је укрутио врат и не скида поглед са тебе,или помера очи,главу,зева...Не знам,ја сам одрастао са псима па ми лако,али никад није свеједно када прилази већи,непознати пас да оњушка,а притом не маше репом,нити скакуће,већ је смирен

Obavezno čučnuti, to može biti presudno u odluci psa da li da vam priđe. Isto je i s mačkama. Ruku treba diskretno ispruziti, vise prema dole, opusteno, i zivotinju pozivati nenapadno, smirenim i prigusenim tonom. Kada pridje da onjusi ruku, ostavite je jos nekoliko trenutaka u tom polozaju pa tek onda pomazite zivotinju već prema polozaju koji ona sama zauzima.

U moj kraj je pre tri godine došla lepa kuca koja se izgleda izgubila. Imala je malu crvenu kariranu krpicu oko vrata. Bila je zima i ja sam je nahranila jer je prišla. Mislila sam da ostane u zajedničkom dvorištu ali je nestala. U poleće se ponovo pojavila ali sva olinjala i iscrpljena. Bežala je od ljudi. Uspela sam samo da joj jednog dana dobacim nešto hrane a ona je pobegla jer je mislila da je gađam. Ipak se vratila. Za par meseci je postala lepa kuca koja je skakala po meni kad god bi me videla. Kad bih ulazila u zgradu stajala je kod vrata i čekala da je češkam po njušci. Onda su pozvali šinteraj. Uspela sam da namrgođene ljude u crnim odelu oteram dva puta. Treći put sam samo čula da je skiknula i odveli su je. Posvađala sam se sa nekim ljudima iz zgrade. Za njih sam neviđeni freak. Nisam slučajno mislila da je sve krenulo po zlu kad je počelo mrcvarenje životinja, odsecanje šapa i ubijanje.

Bojim se da oni koji ove stvari ne znaju ne čitaju ovu rubriku

Lako, nahraniti ih kad god ste u mogućnosti, i pomaziti ih kad vam oni to dozvole. Voleće vas vise od svega i nikad vas neće zaboraviti i ugristi. Ja sam na poslu hranila lutalicu i kad su došli šinteri da je vode u azil, nije bilo druge bez kući da je vodim. Evo je sad hrče pored mene,i uvek bih radije lutalicu nego platila nekog rasnog psa,
(dragana, 21. februar 2015 20:00)

Kako se kaze na srpskom jednoj zeni ako je ljudina? Ako se i zenama kaze ljudina, onda si ti Dragana LJUDINA.

Ovo pod dva vazi i za muskarce
Inace se ceo tekst u sustini moze primeniti

U moj kraj je pre tri godine došla lepa kuca koja se izgleda izgubila. Imala je malu crvenu kariranu krpicu oko vrata. Bila je zima i ja sam je nahranila jer je prišla. Mislila sam da ostane u zajedničkom dvorištu ali je nestala. U poleće se ponovo pojavila ali sva olinjala i iscrpljena. Bežala je od ljudi. Uspela sam samo da joj jednog dana dobacim nešto hrane a ona je pobegla jer je mislila da je gađam. Ipak se vratila. Za par meseci je postala lepa kuca koja je skakala po meni kad god bi me videla. Kad bih ulazila u zgradu stajala je kod vrata i čekala da je češkam po njušci. Onda su pozvali šinteraj. Uspela sam da namrgođene ljude u crnim odelu oteram dva puta. Treći put sam samo čula da je skiknula i odveli su je. Posvađala sam se sa nekim ljudima iz zgrade. Za njih sam neviđeni freak. Nisam slučajno mislila da je sve krenulo po zlu kad je počelo mrcvarenje životinja, odsecanje šapa i ubijanje.
(IX, 21. februar 2015 13:16)

A zašto nisi udomila psa, držala ga u stanu i brinula se o njemu kao o svom psu? Mnogo je lakše izigravati humanost na račun svih stanara u zgradi. Da li si ikada pomislila da je neko možda doživljavao stres i plašio se dok je prolazio pored tog psa dok te je čekao na ulazu u zgradu. Znači ako ti voliš pse očekuješ da pse vole i svi u zgradi. Da li bi pozvala policiju kada bi se danima na ulauzu u tvoju zgradu okupljali pijanci i pili pivo?

A ovome na slici se bas vidi tuga i nepoverenje u ocima, tezak zivot. Zivot koji se sastoji od udaraca, proganjanja (Mars bre!), hladnoce i gladi. Ne kaze se zabadava u srpskom narodu, "Zivi k'o pas." Takvim "umotvorinama" narod sam sebe najbolje opisuje tj., kakav odnos ima prema zivotinjama.

Apelujem na svakoga ko moze, neka se na neki nacin brine bar o jednom ovakvom jadniku. Pre nego sto bacite hranu u kantu za smece razmislite sta bi od toga mogao jedan pas da pojede...PAZNJA! Ne bacajte im ribu, riblje i pilece kosti! Zimi je pogotovu vazno da se "dobro" hrane. Hladnoca se lakse podnosi ako ste siti.

Mene nema koji nije vijao od pekinezera do onih velikih.I sta vredi sto im ja sa drveta,gde pobegnem,tepam kuco lepa kuco,reze jos jace.Ko te ne voli taj ti to i pokaze.

Ne vrištite, ne bežite - ni pod razno - nemojte se sklanjati i povlačiti pred psima. Pas prepoznaje i oseća strah, slabost. To ne smete pokazivati nikad. Podviknite, i držite se svoje crte ako već ne smete da krenete ka njima. Budite ili glumite odlučnost, čak i agresivnost. Nikad me psi nisu napali, ni danju, ni noću, ni kad nema nigde nikog ni u šumi ni na ulici samo zato što se prosto ne plašim, naprotiv, ako krenu da laju na mene razbesnim se. Jača sam, tako mislim, tako se osećam i nijedan čopor lutalica me nije napao, taman posla. Meni je njih u stvari žao, ali kad treba da reagujem kao alfa - jer čovek za psa jesta alfa - onda tako i reagujem. Ne razumem iskreno osobe koje histerično reaguju na pse. To može da ima samo kontra-efekat i prilično je glupo.

Redovno imam 'napad' maženja drugara sa ulice. Ako ih je vise, treba sve pomaziti, guraju se ko će prići, a ne izostaje ni pratnja do kuće. Divni su!

U moj kraj je pre tri godine došla lepa kuca koja se izgleda izgubila. Imala je malu crvenu kariranu krpicu oko vrata. Bila je zima i ja sam je nahranila jer je prišla. Mislila sam da ostane u zajedničkom dvorištu ali je nestala. U poleće se ponovo pojavila ali sva olinjala i iscrpljena. Bežala je od ljudi. Uspela sam samo da joj jednog dana dobacim nešto hrane a ona je pobegla jer je mislila da je gađam. Ipak se vratila. Za par meseci je postala lepa kuca koja je skakala po meni kad god bi me videla. Kad bih ulazila u zgradu stajala je kod vrata i čekala da je češkam po njušci. Onda su pozvali šinteraj. Uspela sam da namrgođene ljude u crnim odelu oteram dva puta. Treći put sam samo čula da je skiknula i odveli su je. Posvađala sam se sa nekim ljudima iz zgrade. Za njih sam neviđeni freak. Nisam slučajno mislila da je sve krenulo po zlu kad je počelo mrcvarenje životinja, odsecanje šapa i ubijanje.

Držite uvek komad slanine u džepu!

U moj kraj je pre tri godine došla lepa kuca koja se izgleda izgubila. Imala je malu crvenu kariranu krpicu oko vrata. Bila je zima i ja sam je nahranila jer je prišla. Mislila sam da ostane u zajedničkom dvorištu ali je nestala. U poleće se ponovo pojavila ali sva olinjala i iscrpljena. Bežala je od ljudi. Uspela sam samo da joj jednog dana dobacim nešto hrane a ona je pobegla jer je mislila da je gađam. Ipak se vratila. Za par meseci je postala lepa kuca koja je skakala po meni kad god bi me videla. Kad bih ulazila u zgradu stajala je kod vrata i čekala da je češkam po njušci. Onda su pozvali šinteraj. Uspela sam da namrgođene ljude u crnim odelu oteram dva puta. Treći put sam samo čula da je skiknula i odveli su je. Posvađala sam se sa nekim ljudima iz zgrade. Za njih sam neviđeni freak. Nisam slučajno mislila da je sve krenulo po zlu kad je počelo mrcvarenje životinja, odsecanje šapa i ubijanje.
(IX, 21. februar 2015 13:16)

A zašto nisi udomila psa, držala ga u stanu i brinula se o njemu kao o svom psu? Mnogo je lakše izigravati humanost na račun svih stanara u zgradi. Da li si ikada pomislila da je neko možda doživljavao stres i plašio se dok je prolazio pored tog psa dok te je čekao na ulazu u zgradu. Znači ako ti voliš pse očekuješ da pse vole i svi u zgradi. Da li bi pozvala policiju kada bi se danima na ulauzu u tvoju zgradu okupljali pijanci i pili pivo?

Ovo pod dva vazi i za muskarce
Inace se ceo tekst u sustini moze primeniti

Sve je ovo tačno - biti oprezan i samouveren. Ali govori se samo o susretu sa jednim psom. Lutalice koje samostalno žive na ulici za mene nisu opasne. Ali kada sretnete u sred zimske noći (kao ja decembra '98 u Beogradu) čopor pasa, e to mi je bio izazov posle kojeg se više ne bojim. U ulici Dr Subotića gde noću nema nigde žive duše, jer su okolo sve bolnice i zgrade medicinskog fakulteta,išao sam iz pravca Karađorđevog parka prema Deligradskoj i odjednom iz neke susedne uličice počeše da se pomaljaju. Jezivo ali opet nisam mogao da poverujem da je moguće da me "u sred grada" rastrgne čopor pasa. Na čelu čopora,u kojem je bilo velikih i malih pasa, bez preterivanja 35-50, bila je neka ženka nemačkog ovčara. Nije imala ogrlicu i bila je srednje stara. Od ranije sam znao priču, ako vođa čopora zalaje i krene na tebe onda će svi da napadnu. Međutim, ja kad sam ih video uplašio sam se ali sam pribio d.pe uz neki auto( mislio sam skočiću na haubu pa na krov ako krenu) i (valjda od straha) pričao sam kao navijen, šaleći se sa njima veselim glasom: "Vi ste dobre kuce! ajmo, ajmo, prođite, polako samo polako... Vidite da sam žgoljavi student. Nećemo pojesti Ivana, nećemo noćas a, jel nećemo..." I bogami ova ženka me je smireno gledala i slušala pola minute i kad je nastavila da trčkara napred, svi mirno krenuše za njom..." Hvala Bože Gospode!- zahvaljivao sam se milion puta od tad do danas. Ali hvala i tim divnim psima koji su me iskulirali te noći.

Lako, nahraniti ih kad god ste u mogućnosti, i pomaziti ih kad vam oni to dozvole. Voleće vas vise od svega i nikad vas neće zaboraviti i ugristi. Ja sam na poslu hranila lutalicu i kad su došli šinteri da je vode u azil, nije bilo druge bez kući da je vodim. Evo je sad hrče pored mene,i uvek bih radije lutalicu nego platila nekog rasnog psa,

Mene nema koji nije vijao od pekinezera do onih velikih.I sta vredi sto im ja sa drveta,gde pobegnem,tepam kuco lepa kuco,reze jos jace.Ko te ne voli taj ti to i pokaze.

Obavezno čučnuti, to može biti presudno u odluci psa da li da vam priđe. Isto je i s mačkama. Ruku treba diskretno ispruziti, vise prema dole, opusteno, i zivotinju pozivati nenapadno, smirenim i prigusenim tonom. Kada pridje da onjusi ruku, ostavite je jos nekoliko trenutaka u tom polozaju pa tek onda pomazite zivotinju već prema polozaju koji ona sama zauzima.

Bojim se da oni koji ove stvari ne znaju ne čitaju ovu rubriku

Па оно,ваљда видиш како те гледа,какав му је став,положај тела,уши подигнуте јер те пажљиво ослушкује,или нормалне,јер му свеједно.Да ли је укрутио врат и не скида поглед са тебе,или помера очи,главу,зева...Не знам,ја сам одрастао са псима па ми лако,али никад није свеједно када прилази већи,непознати пас да оњушка,а притом не маше репом,нити скакуће,већ је смирен

"Nemojte se plašiti, budite samouvereni ali ne i agresivni prema psu. Savladajte svoj strah." - ovo bi trebalo da stoji na pocetku teksta jer ako ste nervozni pas ce biti jos nervozniji i samim tim ne moze se predvideti njegova reakcija. Znaci samouvereno i bez straha inace dzaba Vam svi ostali saveti...

A ovome na slici se bas vidi tuga i nepoverenje u ocima, tezak zivot. Zivot koji se sastoji od udaraca, proganjanja (Mars bre!), hladnoce i gladi. Ne kaze se zabadava u srpskom narodu, "Zivi k'o pas." Takvim "umotvorinama" narod sam sebe najbolje opisuje tj., kakav odnos ima prema zivotinjama.

Apelujem na svakoga ko moze, neka se na neki nacin brine bar o jednom ovakvom jadniku. Pre nego sto bacite hranu u kantu za smece razmislite sta bi od toga mogao jedan pas da pojede...PAZNJA! Ne bacajte im ribu, riblje i pilece kosti! Zimi je pogotovu vazno da se "dobro" hrane. Hladnoca se lakse podnosi ako ste siti.

Lako, nahraniti ih kad god ste u mogućnosti, i pomaziti ih kad vam oni to dozvole. Voleće vas vise od svega i nikad vas neće zaboraviti i ugristi. Ja sam na poslu hranila lutalicu i kad su došli šinteri da je vode u azil, nije bilo druge bez kući da je vodim. Evo je sad hrče pored mene,i uvek bih radije lutalicu nego platila nekog rasnog psa,
(dragana, 21. februar 2015 20:00)

Kako se kaze na srpskom jednoj zeni ako je ljudina? Ako se i zenama kaze ljudina, onda si ti Dragana LJUDINA.

Ne vrištite, ne bežite - ni pod razno - nemojte se sklanjati i povlačiti pred psima. Pas prepoznaje i oseća strah, slabost. To ne smete pokazivati nikad. Podviknite, i držite se svoje crte ako već ne smete da krenete ka njima. Budite ili glumite odlučnost, čak i agresivnost. Nikad me psi nisu napali, ni danju, ni noću, ni kad nema nigde nikog ni u šumi ni na ulici samo zato što se prosto ne plašim, naprotiv, ako krenu da laju na mene razbesnim se. Jača sam, tako mislim, tako se osećam i nijedan čopor lutalica me nije napao, taman posla. Meni je njih u stvari žao, ali kad treba da reagujem kao alfa - jer čovek za psa jesta alfa - onda tako i reagujem. Ne razumem iskreno osobe koje histerično reaguju na pse. To može da ima samo kontra-efekat i prilično je glupo.