Ponovo zajedno: Priča o Veri i Beći

Moja majka je nasem macoru zivot spasila kad je pao sa 5 sprata.
Posto su veterinari uradili sta su mogli, ona ga je na noge podigla. Nosila ga je do WC, iz ruke joj je jeo pasiranu dzigericu, spavala je pored njega...
Kada je iznenda umrla, (macor je imao 3 godine, a ja 18) kunjao je jako dugo i sedeo ispred vrata u nadi da ce ona uci.
Imam utisak da je u jednom trenutku shvatio da mora da ostana i da bude sa mnom. Nisam imao nikog od blize porodice. Ostali smo samo nas dvojica. Posle se od mene nije odvajao. Evo ga, sa 15 godina, jos uvek je tu :)

To je to. To je ta bezuslovna, beskonačna ljubav koju čovek teško uči, dok mačićima i kučićima ona dodje kao nešto najprirodnije. Najiskrenije žalim svakog čoveka koji je nikada osetio nije.

Onaj ko nema ljubimca,ili ga nikad nije imao uz sebe kao sto je ova zena macu,ne moze da razume ovakve stvari i da je to stvarno neobjasnjiva povezanost i vernost izmedju ljubimca i njegog vlasnika.Ja volim sve zivotinje i znam da nisam jedina koja stvarno veruje u to sto prica!Za ovakve stvari bih ipak bila skepticna do pre godinu ipo dana kada je u moj zivot usla moja najveca radost :) Maaala , slatka zenkica haskija :) to koliko oni nas osecaju i prate je prosto neverovatno,desavalo se da nece da jede ako joj neko od ukucana da da jede dok ja nisam tu i ona ignorise hranu, ali cim ja udjem u kucu ona bi pocela da jede,ostala sam trudna,od tad pa i dalje ona izbegava da mi takne stomak,umiljava se,mazi,skace, ali ona jednostavno zna da tu ima nesto sto treba da se pazi i sto mi je stomak veci ona je pazljivija samnom.Tako da ova prica za mene je neverovatna i zaista mi je drago sto su je ovi ljudi podelili sa nama jer nisu svi ljudi svesni koliko su oni vezani za nas,od kad imam psa ja shvatam sta su mi drugi ljudi pricali i koliko je to stvarno tako,nije ludost,nije preterivanje , to stvarnooo tako!

I lepo sebi kazem da ne citam ali morala sam, rasplakalo me, bas dirljiva prica.

Odavno nisam procitala nesto tako potresno, a u isto vreme toliko lepo. Moje iskreno saucesce vama i vasoj porodici zbog mamine smrti i zbog smrti tog predivnog macora. Nas ima pet godina i ponekad me uhvati strah kada pomislim da ce i on jednoga dana " u vecna lovista". I naravno da je otrebno groblje za kucne ljubimce.

Priča je velika kao i ljubav, žao mi je zbog Vaših gubitaka, podržavam ideju groblja za kućne ljubimce

uh emotivna i tuzna prica...razumem je.Jedne zime za Bozic,pre sest godina u susret mi je doslo malo,bojazljivo mace,od nekih mesec dana starosti.Bila je sva u ranama,koje su bile ispunjene gnojem.Donela sam je kuci,nahranila i zavolela,Nazalost, ostale su neuroloske posledice, koje veterinari ne mogu da izlece.Ne moze da hoda na zadnjim sapicama,i vodimo je u vc. Veliki je borac i maza, i pruzicu joj ljubav i pomoc sve do njenog kraja...

Ova priča me je duboko potresla. Imala sam mačora bez koga sam ostala pre tri i po godine. Nisam planirala uskoro da uzmem drugo mače. Pre dva meseca kasno uveče naiđoh na decu sa mačetom koje je dolutalo i odnesoh ga kući. Moja majka koja je već u poodmaklim godinama i koja voli životinje, ali nije baš uvek raspoložena, reča,- e, samo još i mače. Za dva meseca je puno porastao i između njih je nastala neverovatna prisnost. Ona ga sada obožava. ja koja sam ta mačkara u porodici, sklonila sam se i prepustila joj da uživa sa njim.

Moja baka je imala psa Misu, ciju su majku zli ljudi ubili kada je on imao dve nedelje. Baka ga je odgojila. Dve lude glave, cudna veza i luda povezanost koja je trajala cetrnaest godina. Baka je iznenada umrla. Tri dana nakon njenje sahrane kada smo napokon ostali sami, Misa je poceo da grebe vrata od bakine sove, mahnito da njusi i cvili. Pustili smo ga da udje. Skakao je, trcao, cvileo, kopao oko kreveta u kom je baka umrla a onda je izleteo iz kuce. Popodne smo ga pronasli sklupcanog oko bakine stolicice iza kuce, uginuo je. Nedugo potom preminuo je i moj otac. Moje suze su tekle i bol mi je kidala dusu. Kazu da vreme leci sve. E pa nije tako. Moju tugu je pobedila ljubav jednomesecnog psa. Moj mili pas je izlecio moju i maminu dusu. Tisina u kuci je nestala. A i mnoge stvari koje su budile gorke uspomene su unistene, tacnije pogrickane su. Moja baka je spasila Misu kada je izgubio majku, a mene je spasio Redza kada sam izgubila baku i oca.

Davinici, hvala sto ste sa nama podelili ovu dirljivu pricu.

Verujem da nije slučajnost, već prava duboka tuga!

Dirljiva priča...kako je životinja srećna, kada ostvari povezanost sa čovekom, i kako li je čovek dobar, kada se životinja sa njim poveže..

Placem kao kisa.

Ovo je tako istinito i tako tuzno...

Jako dirljiva prica:(

Zaplakah...

Lepa priča.Ulepšava svakodnevnicu, i, nije usamljena.

Kakva divna i dirljiva prica!

Ridam... :'-(((((

Brinem o jednoj mački "avlijanerki", omacila se po prvi put ove godine 5.maja.Dva crna mačeta su živa, a 2 umrla prvog dana okota.Odmah sam uočio da je jedno mače krupnije i jače, kasnije sam ustanovio da je to mužjak.Pre 2 meseca ovo krupnije mače je nepažnjom mog brata izašlo van dvorišta, a brat idiot se nije ni trudio da ga vrati nazad.Tražio sam ga narednih par dana po komšiluku, niko ga nije video.Malopre, oko 20:45 krenuo sam po cigarete i video dva mačeta, puno ih je po selu, napušteni od majke verovatno, kada sam ugledao malo bolje vidim jedno skroz crno mače.Zaustavio sam se, kleknuo sam i počeo da ga dozivam, bilo uplašeno, posle 10 minuta sam nekako uspeo da ga prevarim i uhvatim, primetio sam da je mršavo i gladno.Odneo sam ga kući i nahranio.U nedoumici sam da li je to mače koje mi je nestalo.Stekao sam utisak kao da mu je poznato dvorište, odmah je trčalo tamo gde je volelo da se igra, nije se plašilo moje majke, a i po ponašanju kada se uzme u ruke, tako se ponašalo i mače koje je nestalo, zatim crna gusta dlaka, ne znam.Ovo mače koje je ostalo kod mene, ženkica, kada ga je ugledala počela je da frkće, a i dosta krupnija od ovog što sam doneo, pa sam malo zbunjen, verovatno je krupnije jer je imalo adekvatnu hranu, a ovo zakržljalo usled gladi.Ugalvnom ja mislim da sam našao svoje mače, po ponašanju i izgledu, ugalvnom srećan sam.

Tuzna prica.
Ali, nema nikakve dileme kolika je povezanost sa ljubimcem...
https://www.youtube.com/watch?v=1shdphUS7xk&feature=youtube_gdata_player

Dirljivo.

A u ...ovo je na 'direkt ' ..!

Samo onaj ko se druzi sa zivotinjama,zna sta znaci njihova ljubav! Njih nije briga da li ste..bogati..siromasni..da li ste pametni..ili ne..da li imate dobra kola ... samo im dajte svoje srce i oni ce vama njihovo ... !!!

Uuuu, strašno, suze
u očima.... Ko
nema ljubimca ne zna kako je...

(marko, 11. septembar 2014 22:20)

Bravo, Mare! Jesi, veruj mi, SREĆAN SI! A sa tobom i tvoj mačor. Čuvaj ga - vratićeti se stostruko!

Oduševljena! Predivna priča koja je izazvala suze u mojim očima.

Ovako dirljiva prica zasluzuje da napravite tv reportazu, da sto vise ljudi cuje za to. Suze su mi same isle. I odmah moja macka Miki mi je dosla da lezi na stomaku i prede li prede. Osetila je promenu raspolozenja, tugu. Kad je pre dve godine bila bolesna plasio sam se da li ce preziveti, i, verujte mi, mnogo mi je bilo tesko. Nisam zalio novac za veterinara u drugom gradu za visemesecno lecenje. Kad sam tuzan ona je jedino bice koje zna da me utesi. Ne mogu ni da zamislim da ce morati da dodje dan kada cu morati zauvek da se oprostim od nje, ali bih voleo da bude sahranjena na groblju kucnih ljubimaca.

Divna prica. Krenuse mi suze :(

Imam kuce 10 godina i znam kako je , 4 godine se borim da zivim sa leukemijom bez njega to bi bilo mnogo teze . Ljubimaca imati je boziji dar za sve one koji su bolesni barem ja mislim . Dece nemamam i to kuce mi je kao dete , kad je uplasen ponekad spava sa mnom,ne mogu ja to da opisem koliko covek zavoli ljubimca to mogu da razumeju oni koji ih imaju . Zadnje parce hleba bi njemu dao a ja bih gladovao . He is my boy he is my life !

Dragi prijatelji,
s paznjom smo procitali Vase divne komentare.
Hvala Vam puno na podrsci i recima utehe.
Srdacno,
Milica i Marko Davinic

srce malo

Kakva divna i dirljiva prica!

Odavno nisam procitala nesto tako potresno, a u isto vreme toliko lepo. Moje iskreno saucesce vama i vasoj porodici zbog mamine smrti i zbog smrti tog predivnog macora. Nas ima pet godina i ponekad me uhvati strah kada pomislim da ce i on jednoga dana " u vecna lovista". I naravno da je otrebno groblje za kucne ljubimce.

Priča je velika kao i ljubav, žao mi je zbog Vaših gubitaka, podržavam ideju groblja za kućne ljubimce

A u ...ovo je na 'direkt ' ..!

Jako dirljiva prica:(

Moja majka je nasem macoru zivot spasila kad je pao sa 5 sprata.
Posto su veterinari uradili sta su mogli, ona ga je na noge podigla. Nosila ga je do WC, iz ruke joj je jeo pasiranu dzigericu, spavala je pored njega...
Kada je iznenda umrla, (macor je imao 3 godine, a ja 18) kunjao je jako dugo i sedeo ispred vrata u nadi da ce ona uci.
Imam utisak da je u jednom trenutku shvatio da mora da ostana i da bude sa mnom. Nisam imao nikog od blize porodice. Ostali smo samo nas dvojica. Posle se od mene nije odvajao. Evo ga, sa 15 godina, jos uvek je tu :)

Ovo je tako istinito i tako tuzno...

Dirljiva priča...kako je životinja srećna, kada ostvari povezanost sa čovekom, i kako li je čovek dobar, kada se životinja sa njim poveže..

Davinici, hvala sto ste sa nama podelili ovu dirljivu pricu.

Ova priča me je duboko potresla. Imala sam mačora bez koga sam ostala pre tri i po godine. Nisam planirala uskoro da uzmem drugo mače. Pre dva meseca kasno uveče naiđoh na decu sa mačetom koje je dolutalo i odnesoh ga kući. Moja majka koja je već u poodmaklim godinama i koja voli životinje, ali nije baš uvek raspoložena, reča,- e, samo još i mače. Za dva meseca je puno porastao i između njih je nastala neverovatna prisnost. Ona ga sada obožava. ja koja sam ta mačkara u porodici, sklonila sam se i prepustila joj da uživa sa njim.

To je to. To je ta bezuslovna, beskonačna ljubav koju čovek teško uči, dok mačićima i kučićima ona dodje kao nešto najprirodnije. Najiskrenije žalim svakog čoveka koji je nikada osetio nije.

Moja baka je imala psa Misu, ciju su majku zli ljudi ubili kada je on imao dve nedelje. Baka ga je odgojila. Dve lude glave, cudna veza i luda povezanost koja je trajala cetrnaest godina. Baka je iznenada umrla. Tri dana nakon njenje sahrane kada smo napokon ostali sami, Misa je poceo da grebe vrata od bakine sove, mahnito da njusi i cvili. Pustili smo ga da udje. Skakao je, trcao, cvileo, kopao oko kreveta u kom je baka umrla a onda je izleteo iz kuce. Popodne smo ga pronasli sklupcanog oko bakine stolicice iza kuce, uginuo je. Nedugo potom preminuo je i moj otac. Moje suze su tekle i bol mi je kidala dusu. Kazu da vreme leci sve. E pa nije tako. Moju tugu je pobedila ljubav jednomesecnog psa. Moj mili pas je izlecio moju i maminu dusu. Tisina u kuci je nestala. A i mnoge stvari koje su budile gorke uspomene su unistene, tacnije pogrickane su. Moja baka je spasila Misu kada je izgubio majku, a mene je spasio Redza kada sam izgubila baku i oca.

Samo onaj ko se druzi sa zivotinjama,zna sta znaci njihova ljubav! Njih nije briga da li ste..bogati..siromasni..da li ste pametni..ili ne..da li imate dobra kola ... samo im dajte svoje srce i oni ce vama njihovo ... !!!

Imam kuce 10 godina i znam kako je , 4 godine se borim da zivim sa leukemijom bez njega to bi bilo mnogo teze . Ljubimaca imati je boziji dar za sve one koji su bolesni barem ja mislim . Dece nemamam i to kuce mi je kao dete , kad je uplasen ponekad spava sa mnom,ne mogu ja to da opisem koliko covek zavoli ljubimca to mogu da razumeju oni koji ih imaju . Zadnje parce hleba bi njemu dao a ja bih gladovao . He is my boy he is my life !

Tuzna prica.
Ali, nema nikakve dileme kolika je povezanost sa ljubimcem...
https://www.youtube.com/watch?v=1shdphUS7xk&feature=youtube_gdata_player

I lepo sebi kazem da ne citam ali morala sam, rasplakalo me, bas dirljiva prica.

Placem kao kisa.

Dirljivo.

Verujem da nije slučajnost, već prava duboka tuga!

Zaplakah...

Ridam... :'-(((((

Lepa priča.Ulepšava svakodnevnicu, i, nije usamljena.

Onaj ko nema ljubimca,ili ga nikad nije imao uz sebe kao sto je ova zena macu,ne moze da razume ovakve stvari i da je to stvarno neobjasnjiva povezanost i vernost izmedju ljubimca i njegog vlasnika.Ja volim sve zivotinje i znam da nisam jedina koja stvarno veruje u to sto prica!Za ovakve stvari bih ipak bila skepticna do pre godinu ipo dana kada je u moj zivot usla moja najveca radost :) Maaala , slatka zenkica haskija :) to koliko oni nas osecaju i prate je prosto neverovatno,desavalo se da nece da jede ako joj neko od ukucana da da jede dok ja nisam tu i ona ignorise hranu, ali cim ja udjem u kucu ona bi pocela da jede,ostala sam trudna,od tad pa i dalje ona izbegava da mi takne stomak,umiljava se,mazi,skace, ali ona jednostavno zna da tu ima nesto sto treba da se pazi i sto mi je stomak veci ona je pazljivija samnom.Tako da ova prica za mene je neverovatna i zaista mi je drago sto su je ovi ljudi podelili sa nama jer nisu svi ljudi svesni koliko su oni vezani za nas,od kad imam psa ja shvatam sta su mi drugi ljudi pricali i koliko je to stvarno tako,nije ludost,nije preterivanje , to stvarnooo tako!

uh emotivna i tuzna prica...razumem je.Jedne zime za Bozic,pre sest godina u susret mi je doslo malo,bojazljivo mace,od nekih mesec dana starosti.Bila je sva u ranama,koje su bile ispunjene gnojem.Donela sam je kuci,nahranila i zavolela,Nazalost, ostale su neuroloske posledice, koje veterinari ne mogu da izlece.Ne moze da hoda na zadnjim sapicama,i vodimo je u vc. Veliki je borac i maza, i pruzicu joj ljubav i pomoc sve do njenog kraja...

Brinem o jednoj mački "avlijanerki", omacila se po prvi put ove godine 5.maja.Dva crna mačeta su živa, a 2 umrla prvog dana okota.Odmah sam uočio da je jedno mače krupnije i jače, kasnije sam ustanovio da je to mužjak.Pre 2 meseca ovo krupnije mače je nepažnjom mog brata izašlo van dvorišta, a brat idiot se nije ni trudio da ga vrati nazad.Tražio sam ga narednih par dana po komšiluku, niko ga nije video.Malopre, oko 20:45 krenuo sam po cigarete i video dva mačeta, puno ih je po selu, napušteni od majke verovatno, kada sam ugledao malo bolje vidim jedno skroz crno mače.Zaustavio sam se, kleknuo sam i počeo da ga dozivam, bilo uplašeno, posle 10 minuta sam nekako uspeo da ga prevarim i uhvatim, primetio sam da je mršavo i gladno.Odneo sam ga kući i nahranio.U nedoumici sam da li je to mače koje mi je nestalo.Stekao sam utisak kao da mu je poznato dvorište, odmah je trčalo tamo gde je volelo da se igra, nije se plašilo moje majke, a i po ponašanju kada se uzme u ruke, tako se ponašalo i mače koje je nestalo, zatim crna gusta dlaka, ne znam.Ovo mače koje je ostalo kod mene, ženkica, kada ga je ugledala počela je da frkće, a i dosta krupnija od ovog što sam doneo, pa sam malo zbunjen, verovatno je krupnije jer je imalo adekvatnu hranu, a ovo zakržljalo usled gladi.Ugalvnom ja mislim da sam našao svoje mače, po ponašanju i izgledu, ugalvnom srećan sam.

(marko, 11. septembar 2014 22:20)

Bravo, Mare! Jesi, veruj mi, SREĆAN SI! A sa tobom i tvoj mačor. Čuvaj ga - vratićeti se stostruko!

Uuuu, strašno, suze
u očima.... Ko
nema ljubimca ne zna kako je...

Divna prica. Krenuse mi suze :(

Ovako dirljiva prica zasluzuje da napravite tv reportazu, da sto vise ljudi cuje za to. Suze su mi same isle. I odmah moja macka Miki mi je dosla da lezi na stomaku i prede li prede. Osetila je promenu raspolozenja, tugu. Kad je pre dve godine bila bolesna plasio sam se da li ce preziveti, i, verujte mi, mnogo mi je bilo tesko. Nisam zalio novac za veterinara u drugom gradu za visemesecno lecenje. Kad sam tuzan ona je jedino bice koje zna da me utesi. Ne mogu ni da zamislim da ce morati da dodje dan kada cu morati zauvek da se oprostim od nje, ali bih voleo da bude sahranjena na groblju kucnih ljubimaca.

Oduševljena! Predivna priča koja je izazvala suze u mojim očima.

Dragi prijatelji,
s paznjom smo procitali Vase divne komentare.
Hvala Vam puno na podrsci i recima utehe.
Srdacno,
Milica i Marko Davinic

srce malo