Da li mačku treba držati unutra ili je puštati napolje?

(Onlyone, 12. mart 2014 10:58)
Moja maca, koja izlazi napolje, ima svoj toalet u stanu. Za slučaj preke potrebe. Često je spavala u komšiluku sa komšinicom koja ju je obožavala. Jedne noći maci je zatrebao toalet. Ujutru je komšinica u svom kupatilu, čija su vrata bila otvorena tokom noći, u kadi našla govance. Nije umela (maca) da podigne poklopac WC šolje ali se snašla. I niko nije bio u mogućnosti da "ugazi".

Мачки треба дозволити да ради шта хоће. Ако хоће напоље, пустите је, вратиће се кад пожели

"Napravicete joj veliku uslugu ako je kastrirate"
Voleo bih da vlasnici prvo isprobaju na sebi tu "uslugu".

Nažalost, kod nas ako puštaš mačku napolje samo je pitanje vremena kad će je pregaziti kola ili rastrgnuti psi lutalice...

Imao sam neukrotivog macka,ovde u Beogradu, mnogo puta sam ga nosio veterinaru, posle lecenja pravac ulica. Dolazio je samo da se najede i odmori, kada je bio u akciji morao sam da mu nosim hranu na ulicu. Dodje i gleda u prozor ali kuci nece. Uginuo je, imao je 7 godina, i danas mi nedostaje.
Moja ljubav u Rusiji je imala macka, sladak je bio, lep, njen sin je voleo da se igra sa njim. Kastriran, nokti odseceni da ne kida tepihe, fotelje, sve uradjeno profesionalno. Nikada nije imao mira, samo je trcao da se igra sa ukucanima. Verovatno je i danas ziv.
Sta sam ono hteo da kazem.....

Prema proceni američkog ASPCA-a, procenjeno je da u SAD mačke koje žive napolju dosegnu tek jednu četvrtinu životnog veka mačke koja živi isključivo unutra.

Po meni, bolje je 25 godina života na slobodi nego 100 godina zatvora.

Od malena imamo mačke. I uvek su bile u dvorištu, ponekad ulazile. Ali, od dana kada je na moje oči auto pregazio moju macu nikad više!
Sadašnja je u stanu, nekad joj dam na terasu da se sunča. Naučena na pesak, igru mišićima (plišanim) :) a ja mirna. :)
Mace nauče na to, samo treba strpljenja. :)
Bolje i "zatvor"kako neki pišu nego da je udari auto, otruje komšija i sl. :)
Želim da moja maca živi večno!

Moja se rodila u stanu. I uvek sedi na prozoru ili se izlezava na terasi, nikada nije ni malo interesovanja pokazala da zeli da izadje :)

Mačku koja izlazi van veoma je teško sačuvati od virusnih bolesti,kao i od infestacije parazitima. FIV je ekvivalentan HIV-u kod ljudi. I jos jedna bitna stvar. Ne možeš vakcinacijom mačku sačuvati od automobilskih guma,niti od "razuzdanih lajućih čopora."

Meni je ovo velika dilema. Sve moje mačke su izlazile napolje. Živim u zgradi koja nije visoka,a ima dvorište i vremena su bila drugačija. Sa poslednjim mačorom sam napravila veliku grešku. Bio je sasvim mali kad sam ga donela. Počela dogradnja zgrade i on je živeo unutra. Voleo je da gleda s'prozora, ali bilo mu je lepo. Kad je došlo vreme tražio je da izađe. Posle jedne neprospavane noći u 4h ujutro pustila sam ga napolje. Moji su govorili da se neće vratiti. Tog dana se nije vratio, sledeće noći u 2 sata je mjaukao ispred vrata, ušao i mjaukao kao lud, kao da je hteo da nam kaže šta se desilo. Predpostavljam da je proveo dan u nekoj šupi sakriven i usudio se da uzađe tek noću. Onda su počele muke. Plašio se svega, ljudi, automobila. Onda sam ga izvodila u 7 uveče. On bi seo na zidić obližnje ograde i iz mraka posmatrao novi svet. U 9 bih sišla i vratili bismo se u kuću. Inače bežao je od ljudi. Trebalo mu je 3 godine da postane normalan mačak koji se ne plaši okoline. ranije bih malo mače samo dva puta spustila sa I sprata i ono je znalo da dođe i nije se plašilo ljudi. Znači ili unutra bez izlaska, ili od malena sa njim napolje dok nauči da se vrati . Mada je sada velika opasnost od automobila. Dvorište je puno automobila pa ne znate da li će neko slučajno ga pregazi. Male mace su problem. Velike znaju da brinu o sebi. Imam u komšiluku mačora koji živi tu već tri godine, svi ga hranimo, a nije naš.

Moj macor zivi u stanu, ali izlazi svako jutro dok se ja spremam za posao. Ostane napolju sat vremena i dodje na moj zvizduk..odspava dok se vratim i popodne opet napolje. Obicno se u stan vrati sam, ili kada ga ja pozovem. Ljudi se plasi (cuva) valjda je instiktivno shvatio od koga mu preti najveca opasnost...naravno da sam ga posle napunjenih godinu dana kastrirala, redovno ga vakcinisem i cistim od glista. On je toliko pun zivota, snage, zelje za igranjem, jurcanjem i penjanjem da bi zaista bilo strasno zatvoriti ga medju četiri zida. Vrlo cesto se kao i vlasnici pasa, sa svojim macorom igram zmurke i jurenja po parkicu oko zgrade...deluje smesno, ali je istinito...Macke su prepametne zivotinje, samo treba strpljenja i ljubavi i zajednicki zivot ce vam biti savrsen.

Zapravo u Americi mačke imaju mnogo više prirodnih neprijatelja; rakuni, kojoti, psi, orlovi jastrebovi, kuguari, aligatori, zmije... Dok kod nas ipak su samo automobili i psi lutalice.

Ja na "mog" mačka ne gledam kao na moje vlasništvo, on mi je više kao veoma dobar komšija. Svestan sam da bi mogao vrlo lako da nastrada, ali ko sam ja da odlučujem u njegovo ime.

Evo i moje iskustvo. Imao sam macora, nasao ga na ulici i doveo kuci. Preko dana smo ga pustali napolje, a uvece unutra, tu je i spavao, imao je svoju korpu. Posle je poceo da se bije sa komsijskim macorom, pa smo ga zatvarali ranije, vec u 6,7 sati. I to je savrseno funkcionisalo, imao je svoju slobodu a nije se tukao. A i svejedno nikad nije izlazio iz dvorista, ali je voleo da se siri po dvoristu, da se penje na drvo, istrazuje garazu. Sve dok ga idiot od komsije nije otrovao. Vratio se izmoren i zedan i pistao je. Odveli ga kod veterinara, ali nazalost vec sutradan je uginuo. Mnogo mi je tesko palo.

Ovde se postavlja filozofsko pitanje: da li dati prednost kvalitetu ili kvantitetu života? Kad su mačke u pitanju, činila sam i jedno i drugo. Prva maca koju sam čuvala pokazala je interesovanje da izlazi napolje sa nekih 6 meseci. Najpre sam ja išla sa njom - šetala je kao psa, mala maca i ja i ćelavci sa pitbulovima. Pratila me kao pas. Međutim, kako je vreme prolazilo, ona je sve više htela napolje, a ja nisam mogla sve vreme da je pratim. Pa sam je puštala i strahovala. Strahovi su se obistinili onog dana kad sam je našla pregaženu na ulici. Plakala sam kao dete. Sama sam je sahranila u dvorištu ispred zgrade, ispod drveta. Drugu macu sam našla na ulici sa slomljenom nogom. Uzela sam je i izlečila. I sterilisala. I puštala napolje. Jednog dana se jednostavno više nije vratila. Nikada je nisam našla. Sada imam dve, mačku i mačora. Oboje kastrirani. Ne izlaze. Sa mačorom sam probala na uzicu, kada je izašao u dvorište mislim da je osetio čopor pasa u blizini, izbezumio se. Oteo se iz one uzice, zagrebao pravo na vrata od zgrade. Uz stepenice se popeo samo prednjim nogama, zadnje su mu bile oduzete. Mislila sam da je doživeo srčani udar, i da će umreti. Sada više ne izlaze. Nekad malo po zgradi, ali izbegavam zbog komšija. I dalje nisam načito s tim da li mačku treba ili ne treba puštati napolje. I pitam se koliko je život ovih mojih kućnih zaista kvalitetan. Imaju sve, ali nemaju slobodu. A mace vole slobodu.

Neka vlasnici sami sebe kastriraju i zatvore u kucu. Mackama je daleko bolje na slobodi. Da li biste izabrali 50 godina zatvora ili 20 godina slobodnog zivota?

@Mik
Imala sam kucu, ženkicu, živela u kući, spavala u krevetu, voljeni član porodice. Nikad nisam htela da je sterlišem, IZ LJUBAVI naravno.
NE DAM DA JE SEKU, TO JE NEPRIRODNO itd. Nije se parila - nije pokazivala interesovanje, previše vezana za nas - ali je imala redovna teranja. Uginula je sa 11 godina, od kancera materice koji se proširio na mlečne žlezde, a pre toga je imala dve teške, višesatne operacije i mučna polu-oporavljanja. Sekli su je kako nikad nisam htela da je seku. Sad sam se, posle par godina, osmelila da ponovo čuvam životinju, i imam mačence koje ću svakako da sterilišem.
Nemojte da ostavljate ovakve komentare jer očigledno ne znate da je kancer reproduktivnih organa nesterilisanom ljubimcu praktično zagarantovan. Ja sam to naučila na grozan način.

Imamo dvorište, raj za mačke ali psi lutalice noću stalno ulaze i divljaju. Nedavno su nam rastrgli sedmogodišnjeg nesterilisanog mačora. Našli smo ga na kućnom pragu, krvavog i u komadima. Bio je dobroćudan, mazan, podgojen, pravi Garfield. Sad nam je ostala još samo sterilisana trogodišnja mačkica (njegova sestra), koju noću iz straha držim u kući, a danju puštam da zvrnda unaokolo. Toliko se plaši pasa da se trgne svaki put kada čuje reklamu na TV-u (onu sa psom koji zaskiči pre nego što skoči na TV na kojoj je zgodna pudlica). Srećom, vitalnija je i živahnija pa se vere po drveću i krovovima. Tamo je bezbedna i od pasa i od automobila. Kako god, mačke su u ovom gradu ugrožena vrsta.

Moja maca je mene izabrala. Našao sam je ispred mojih vrata jednog dana. Još par puta narednih dana sam je nalazio i odlučio sam da je čuvam. Pokušao da je zadržim u stanu, ali je jednostavno počinjala da bude agresivna posle par dana. Od tada je puštam da izlazi, i mislim da je srećna i zadovoljna. Sada je vakcinisana i očišćena od glista i parazita. Sada čekam da dođe vreme za sterilizaciju. Odaziva se na zvižduk i bez problema se popne na 5 sprat. Dođe da se mazi, nahrani, ponekad i odspava i ode kada joj sve to dosadi.

udomila sam svoju macku. sterilisana je sto je jako bitno. izlazi samo u bastu pod nadzorom sa zvoncetom. ona zna na komandu da udje u stan i srecna je u kuci, sama trazi kad hoce napolje, izigramo se 15ak min i u 99% slucajeva sama udje. kad je kisa ili zima ni ne trazi napolje. nikad macku ne pustajte
samu napolje jer nije bezbedno zbog ljudi, saobracaja i drugih zivotinja.

Udomio sam macu pre par godina i nema te sile koja ce je zadrzati u kuci. Jednom ulicna macka, uvek ulicna macka. Ovde nema saobracaja, ali ima dosta pasa. Napravili smo neki kompromis da izlazi preko dana, dok ima ljudi, a da nocu sedi kuci. Nemam srca da je drzim zatvorenu

Moj macor zivi u stanu i extra mu je. Pustam ga svaki dan na terasu ali ne pokazuje zelju da ode u, za njega, nepoznatu okolinu. Jednom se toliko prepao goluba da je cak glavom zveknuo u zatvorena balkonska vrata, kad je bezao sa terase :-) A jako je vitalan i zdrav jer kad god sam u stanu trcimo i igramo se zmurke ( dvosoban mi je stan, tako da imamo, hvala Bogu, dovoljno i prostora i prostorija ). Trenutno iz mesta skace 180 cm u vis, jos malo kao Topic u najbolje vreme :-) Poz za sve ljubitelje ovih savrsenih stvorenja :-)

ja imam dve mace-sestre su, nasli smo ih na ulici kad su bile stare oko 2 nedelje i sigurna sam da smo ih moj decko i ja spasili jer bi ih inace zgazio auto. sada imaju oko godinu dana, veterinar se svaki put odusevi kako su negovane, lepo uhranjene i zdrave. one ne izlaze napolje jer jos uvek nisu srerilisane, ali i ne traze. i kad smo probali da ih vodimo u setnju plasile su se. one se vezuju za teritoriju i vole da budu u stanu. jedini je problem sto kucne macke nemaju jak imunitet kao "ulicarke" a i bubrezi mogu da im stradaju. ali ovako su zive i zdrave igraju se i jure po kuci i svi smo srecni :) ne znam kako bih podnela da ih izgubim napolju :(

Pre nešto više od pola veka, pre nego što se čovek urbanizovao, otuđio od prirode i sve oko sebe povukao u tom pravcu su mačke i psi živeli sasvim drugačije. Mnogo bolje. Imali su slobodu kretanja a pojam "lutalica" nije imao današnje, negativno značenje. Takođe, sterilizacija, dilema za ili protiv, je predstavljala ozbiljno etičko i moralno pitanje o kojem su se vodile rasprave... U svakom slučaju, moje mišljenje je da mačku ili psa treba držati samo ukoliko će imati priliku da prožive svoj život na svoj način. U svojoj mačijoj, psećoj ili nekoj tećoj slobodi. I uz puno ljubavi, razumevanja i upućenosti od strane ljudi, u njihove stvarne, prirodne i životne potrebe...

Iskreno, treba stalno da je napolju ... Imao sam jednom macu koja je kakila po sobi i vise nikad.

Živim u kući,imam dvorište ali sam u prometnoj ulici .Moram da priznam da sam sebicna i da zbog velike ljjubavi prema svojim macama ja njih držim zatvorene u kući,mačor sterilisan ima pet godina i mackica će sad aprila da napuni deset,ona je jednom pobegla i nije je bilo šesnaest dana,vratila se i od tada ne pomišlja da izadje napolje.Iako su "matore"igraju se kao lude trče.skaču,nije im lose,a ja sebicna sam srećna sto su još uvek tu pored mene.

cuvajte bre vasi macori,kako znate..evo,vec nekoliko dana jedva skidam necijeg glavatog saronju sa moje slanine,nesmem vise ko covek na tavan,prvi put sam mu oprostio (sto je ocito bila greska) ovo mu je drugi zuti,pa sad kako mu volja...

Imam macka starog godinu dana, pre dva meseca sam ga kastrirao i njemu se i dalje...hm...znate vec. Da li je to normalno?

@ Walker:

Da li je macak steriliziran/kastriran? Ukoliko nije, uradi to sto prije, jer njegovo opisano ponasanje je rezultat hormona, dolazi proljece, parenje... Za macka koji nije steriliziran, biti u kuci u to vrijeme je pakao (jos veci pakao je pustiti ga van medju pse lutalice i ljude koji ga mogo povrijediti).

Ukoliko ga ne steriliziras, sljedeci korak ce biti nocno mjaukanje, uriniranje po stanu, pa ce postati nepodnosljiv. Molim te, razmisli da konsultiras veterinara. Patnja je to kroz sta macak prolazi, a svi simptomi koje si opisao aludiraju na to da se radi o gore navedenom problemu.

Sretno.

Moj mačor ima te simptome 'čežnjivog gledanje kroz prozor', da mi se promuva kroz noge i juri napolje, iako je oduvek bio kućna mačka (nije pokupljen s ulice). Počeo je i užasno da mjauče (kao ženke kad su u teranju), pa mi je malo čudno, ,mislio sam da mužjaci drugačije reaguju, a pritom mu je samo 6 meseci. Negde sma pročitao da se kod mačora teranje javlja od 10. do 14. meseca. Mnogo je napredan i krupan za svoje mačje godine :)
Ne znam šta ći sa njim, samo ide po stanu i 'cvrkuće' :) Prvo sam mislio da mu je dosadno, da mu treba neka razonoda, često se igramo, pričam s njim, kupam ga (voli vodu :D ), izvedem ga na sims, posmatra malo golubove i čežnjivo mjauče lol, izvodio sam ga i napolje neki dan jer u dvorištu ima i drugih mačaka, kako bi se družio s njima. Nije baš nešto posebno bio zainteresovan. Jede inače mnogo (više nego ja :) )

(Branke, bre, 12. mart 2014 12:30)
jesam li to tacno protumacio da zapravo pricate u ljudskoj "macki"? Znaci veoma atraktivnom zenom?

ja kad sam bio mali bacio sam macu sa dvanaestog sprata i uginula je.Sad mi je zao,sto sam je pustao.

krle,ne trebao si da je pustiš da te izvodi u šetnju ko neki

Iskreno, treba stalno da je napolju ... Imao sam jednom macu koja je kakila po sobi i vise nikad.

"Napravicete joj veliku uslugu ako je kastrirate"
Voleo bih da vlasnici prvo isprobaju na sebi tu "uslugu".

Prema proceni američkog ASPCA-a, procenjeno je da u SAD mačke koje žive napolju dosegnu tek jednu četvrtinu životnog veka mačke koja živi isključivo unutra.

Po meni, bolje je 25 godina života na slobodi nego 100 godina zatvora.

ja kad sam bio mali bacio sam macu sa dvanaestog sprata i uginula je.Sad mi je zao,sto sam je pustao.

Neka vlasnici sami sebe kastriraju i zatvore u kucu. Mackama je daleko bolje na slobodi. Da li biste izabrali 50 godina zatvora ili 20 godina slobodnog zivota?

Od malena imamo mačke. I uvek su bile u dvorištu, ponekad ulazile. Ali, od dana kada je na moje oči auto pregazio moju macu nikad više!
Sadašnja je u stanu, nekad joj dam na terasu da se sunča. Naučena na pesak, igru mišićima (plišanim) :) a ja mirna. :)
Mace nauče na to, samo treba strpljenja. :)
Bolje i "zatvor"kako neki pišu nego da je udari auto, otruje komšija i sl. :)
Želim da moja maca živi večno!

(Branke, bre, 12. mart 2014 12:30)
jesam li to tacno protumacio da zapravo pricate u ljudskoj "macki"? Znaci veoma atraktivnom zenom?

Zapravo u Americi mačke imaju mnogo više prirodnih neprijatelja; rakuni, kojoti, psi, orlovi jastrebovi, kuguari, aligatori, zmije... Dok kod nas ipak su samo automobili i psi lutalice.

Ja na "mog" mačka ne gledam kao na moje vlasništvo, on mi je više kao veoma dobar komšija. Svestan sam da bi mogao vrlo lako da nastrada, ali ko sam ja da odlučujem u njegovo ime.

cuvajte bre vasi macori,kako znate..evo,vec nekoliko dana jedva skidam necijeg glavatog saronju sa moje slanine,nesmem vise ko covek na tavan,prvi put sam mu oprostio (sto je ocito bila greska) ovo mu je drugi zuti,pa sad kako mu volja...

Мачки треба дозволити да ради шта хоће. Ако хоће напоље, пустите је, вратиће се кад пожели

(Onlyone, 12. mart 2014 10:58)
Moja maca, koja izlazi napolje, ima svoj toalet u stanu. Za slučaj preke potrebe. Često je spavala u komšiluku sa komšinicom koja ju je obožavala. Jedne noći maci je zatrebao toalet. Ujutru je komšinica u svom kupatilu, čija su vrata bila otvorena tokom noći, u kadi našla govance. Nije umela (maca) da podigne poklopac WC šolje ali se snašla. I niko nije bio u mogućnosti da "ugazi".

Imao sam neukrotivog macka,ovde u Beogradu, mnogo puta sam ga nosio veterinaru, posle lecenja pravac ulica. Dolazio je samo da se najede i odmori, kada je bio u akciji morao sam da mu nosim hranu na ulicu. Dodje i gleda u prozor ali kuci nece. Uginuo je, imao je 7 godina, i danas mi nedostaje.
Moja ljubav u Rusiji je imala macka, sladak je bio, lep, njen sin je voleo da se igra sa njim. Kastriran, nokti odseceni da ne kida tepihe, fotelje, sve uradjeno profesionalno. Nikada nije imao mira, samo je trcao da se igra sa ukucanima. Verovatno je i danas ziv.
Sta sam ono hteo da kazem.....

Pre nešto više od pola veka, pre nego što se čovek urbanizovao, otuđio od prirode i sve oko sebe povukao u tom pravcu su mačke i psi živeli sasvim drugačije. Mnogo bolje. Imali su slobodu kretanja a pojam "lutalica" nije imao današnje, negativno značenje. Takođe, sterilizacija, dilema za ili protiv, je predstavljala ozbiljno etičko i moralno pitanje o kojem su se vodile rasprave... U svakom slučaju, moje mišljenje je da mačku ili psa treba držati samo ukoliko će imati priliku da prožive svoj život na svoj način. U svojoj mačijoj, psećoj ili nekoj tećoj slobodi. I uz puno ljubavi, razumevanja i upućenosti od strane ljudi, u njihove stvarne, prirodne i životne potrebe...

udomila sam svoju macku. sterilisana je sto je jako bitno. izlazi samo u bastu pod nadzorom sa zvoncetom. ona zna na komandu da udje u stan i srecna je u kuci, sama trazi kad hoce napolje, izigramo se 15ak min i u 99% slucajeva sama udje. kad je kisa ili zima ni ne trazi napolje. nikad macku ne pustajte
samu napolje jer nije bezbedno zbog ljudi, saobracaja i drugih zivotinja.

Nažalost, kod nas ako puštaš mačku napolje samo je pitanje vremena kad će je pregaziti kola ili rastrgnuti psi lutalice...

Ovde se postavlja filozofsko pitanje: da li dati prednost kvalitetu ili kvantitetu života? Kad su mačke u pitanju, činila sam i jedno i drugo. Prva maca koju sam čuvala pokazala je interesovanje da izlazi napolje sa nekih 6 meseci. Najpre sam ja išla sa njom - šetala je kao psa, mala maca i ja i ćelavci sa pitbulovima. Pratila me kao pas. Međutim, kako je vreme prolazilo, ona je sve više htela napolje, a ja nisam mogla sve vreme da je pratim. Pa sam je puštala i strahovala. Strahovi su se obistinili onog dana kad sam je našla pregaženu na ulici. Plakala sam kao dete. Sama sam je sahranila u dvorištu ispred zgrade, ispod drveta. Drugu macu sam našla na ulici sa slomljenom nogom. Uzela sam je i izlečila. I sterilisala. I puštala napolje. Jednog dana se jednostavno više nije vratila. Nikada je nisam našla. Sada imam dve, mačku i mačora. Oboje kastrirani. Ne izlaze. Sa mačorom sam probala na uzicu, kada je izašao u dvorište mislim da je osetio čopor pasa u blizini, izbezumio se. Oteo se iz one uzice, zagrebao pravo na vrata od zgrade. Uz stepenice se popeo samo prednjim nogama, zadnje su mu bile oduzete. Mislila sam da je doživeo srčani udar, i da će umreti. Sada više ne izlaze. Nekad malo po zgradi, ali izbegavam zbog komšija. I dalje nisam načito s tim da li mačku treba ili ne treba puštati napolje. I pitam se koliko je život ovih mojih kućnih zaista kvalitetan. Imaju sve, ali nemaju slobodu. A mace vole slobodu.

Moj mačor ima te simptome 'čežnjivog gledanje kroz prozor', da mi se promuva kroz noge i juri napolje, iako je oduvek bio kućna mačka (nije pokupljen s ulice). Počeo je i užasno da mjauče (kao ženke kad su u teranju), pa mi je malo čudno, ,mislio sam da mužjaci drugačije reaguju, a pritom mu je samo 6 meseci. Negde sma pročitao da se kod mačora teranje javlja od 10. do 14. meseca. Mnogo je napredan i krupan za svoje mačje godine :)
Ne znam šta ći sa njim, samo ide po stanu i 'cvrkuće' :) Prvo sam mislio da mu je dosadno, da mu treba neka razonoda, često se igramo, pričam s njim, kupam ga (voli vodu :D ), izvedem ga na sims, posmatra malo golubove i čežnjivo mjauče lol, izvodio sam ga i napolje neki dan jer u dvorištu ima i drugih mačaka, kako bi se družio s njima. Nije baš nešto posebno bio zainteresovan. Jede inače mnogo (više nego ja :) )

Mačku koja izlazi van veoma je teško sačuvati od virusnih bolesti,kao i od infestacije parazitima. FIV je ekvivalentan HIV-u kod ljudi. I jos jedna bitna stvar. Ne možeš vakcinacijom mačku sačuvati od automobilskih guma,niti od "razuzdanih lajućih čopora."

Moja se rodila u stanu. I uvek sedi na prozoru ili se izlezava na terasi, nikada nije ni malo interesovanja pokazala da zeli da izadje :)

Udomio sam macu pre par godina i nema te sile koja ce je zadrzati u kuci. Jednom ulicna macka, uvek ulicna macka. Ovde nema saobracaja, ali ima dosta pasa. Napravili smo neki kompromis da izlazi preko dana, dok ima ljudi, a da nocu sedi kuci. Nemam srca da je drzim zatvorenu

@Mik
Imala sam kucu, ženkicu, živela u kući, spavala u krevetu, voljeni član porodice. Nikad nisam htela da je sterlišem, IZ LJUBAVI naravno.
NE DAM DA JE SEKU, TO JE NEPRIRODNO itd. Nije se parila - nije pokazivala interesovanje, previše vezana za nas - ali je imala redovna teranja. Uginula je sa 11 godina, od kancera materice koji se proširio na mlečne žlezde, a pre toga je imala dve teške, višesatne operacije i mučna polu-oporavljanja. Sekli su je kako nikad nisam htela da je seku. Sad sam se, posle par godina, osmelila da ponovo čuvam životinju, i imam mačence koje ću svakako da sterilišem.
Nemojte da ostavljate ovakve komentare jer očigledno ne znate da je kancer reproduktivnih organa nesterilisanom ljubimcu praktično zagarantovan. Ja sam to naučila na grozan način.

Imam macka starog godinu dana, pre dva meseca sam ga kastrirao i njemu se i dalje...hm...znate vec. Da li je to normalno?

Imamo dvorište, raj za mačke ali psi lutalice noću stalno ulaze i divljaju. Nedavno su nam rastrgli sedmogodišnjeg nesterilisanog mačora. Našli smo ga na kućnom pragu, krvavog i u komadima. Bio je dobroćudan, mazan, podgojen, pravi Garfield. Sad nam je ostala još samo sterilisana trogodišnja mačkica (njegova sestra), koju noću iz straha držim u kući, a danju puštam da zvrnda unaokolo. Toliko se plaši pasa da se trgne svaki put kada čuje reklamu na TV-u (onu sa psom koji zaskiči pre nego što skoči na TV na kojoj je zgodna pudlica). Srećom, vitalnija je i živahnija pa se vere po drveću i krovovima. Tamo je bezbedna i od pasa i od automobila. Kako god, mačke su u ovom gradu ugrožena vrsta.

Moj macor zivi u stanu, ali izlazi svako jutro dok se ja spremam za posao. Ostane napolju sat vremena i dodje na moj zvizduk..odspava dok se vratim i popodne opet napolje. Obicno se u stan vrati sam, ili kada ga ja pozovem. Ljudi se plasi (cuva) valjda je instiktivno shvatio od koga mu preti najveca opasnost...naravno da sam ga posle napunjenih godinu dana kastrirala, redovno ga vakcinisem i cistim od glista. On je toliko pun zivota, snage, zelje za igranjem, jurcanjem i penjanjem da bi zaista bilo strasno zatvoriti ga medju četiri zida. Vrlo cesto se kao i vlasnici pasa, sa svojim macorom igram zmurke i jurenja po parkicu oko zgrade...deluje smesno, ali je istinito...Macke su prepametne zivotinje, samo treba strpljenja i ljubavi i zajednicki zivot ce vam biti savrsen.

Moja maca je mene izabrala. Našao sam je ispred mojih vrata jednog dana. Još par puta narednih dana sam je nalazio i odlučio sam da je čuvam. Pokušao da je zadržim u stanu, ali je jednostavno počinjala da bude agresivna posle par dana. Od tada je puštam da izlazi, i mislim da je srećna i zadovoljna. Sada je vakcinisana i očišćena od glista i parazita. Sada čekam da dođe vreme za sterilizaciju. Odaziva se na zvižduk i bez problema se popne na 5 sprat. Dođe da se mazi, nahrani, ponekad i odspava i ode kada joj sve to dosadi.

ja imam dve mace-sestre su, nasli smo ih na ulici kad su bile stare oko 2 nedelje i sigurna sam da smo ih moj decko i ja spasili jer bi ih inace zgazio auto. sada imaju oko godinu dana, veterinar se svaki put odusevi kako su negovane, lepo uhranjene i zdrave. one ne izlaze napolje jer jos uvek nisu srerilisane, ali i ne traze. i kad smo probali da ih vodimo u setnju plasile su se. one se vezuju za teritoriju i vole da budu u stanu. jedini je problem sto kucne macke nemaju jak imunitet kao "ulicarke" a i bubrezi mogu da im stradaju. ali ovako su zive i zdrave igraju se i jure po kuci i svi smo srecni :) ne znam kako bih podnela da ih izgubim napolju :(

Moj macor zivi u stanu i extra mu je. Pustam ga svaki dan na terasu ali ne pokazuje zelju da ode u, za njega, nepoznatu okolinu. Jednom se toliko prepao goluba da je cak glavom zveknuo u zatvorena balkonska vrata, kad je bezao sa terase :-) A jako je vitalan i zdrav jer kad god sam u stanu trcimo i igramo se zmurke ( dvosoban mi je stan, tako da imamo, hvala Bogu, dovoljno i prostora i prostorija ). Trenutno iz mesta skace 180 cm u vis, jos malo kao Topic u najbolje vreme :-) Poz za sve ljubitelje ovih savrsenih stvorenja :-)

Živim u kući,imam dvorište ali sam u prometnoj ulici .Moram da priznam da sam sebicna i da zbog velike ljjubavi prema svojim macama ja njih držim zatvorene u kući,mačor sterilisan ima pet godina i mackica će sad aprila da napuni deset,ona je jednom pobegla i nije je bilo šesnaest dana,vratila se i od tada ne pomišlja da izadje napolje.Iako su "matore"igraju se kao lude trče.skaču,nije im lose,a ja sebicna sam srećna sto su još uvek tu pored mene.

krle,ne trebao si da je pustiš da te izvodi u šetnju ko neki

Meni je ovo velika dilema. Sve moje mačke su izlazile napolje. Živim u zgradi koja nije visoka,a ima dvorište i vremena su bila drugačija. Sa poslednjim mačorom sam napravila veliku grešku. Bio je sasvim mali kad sam ga donela. Počela dogradnja zgrade i on je živeo unutra. Voleo je da gleda s'prozora, ali bilo mu je lepo. Kad je došlo vreme tražio je da izađe. Posle jedne neprospavane noći u 4h ujutro pustila sam ga napolje. Moji su govorili da se neće vratiti. Tog dana se nije vratio, sledeće noći u 2 sata je mjaukao ispred vrata, ušao i mjaukao kao lud, kao da je hteo da nam kaže šta se desilo. Predpostavljam da je proveo dan u nekoj šupi sakriven i usudio se da uzađe tek noću. Onda su počele muke. Plašio se svega, ljudi, automobila. Onda sam ga izvodila u 7 uveče. On bi seo na zidić obližnje ograde i iz mraka posmatrao novi svet. U 9 bih sišla i vratili bismo se u kuću. Inače bežao je od ljudi. Trebalo mu je 3 godine da postane normalan mačak koji se ne plaši okoline. ranije bih malo mače samo dva puta spustila sa I sprata i ono je znalo da dođe i nije se plašilo ljudi. Znači ili unutra bez izlaska, ili od malena sa njim napolje dok nauči da se vrati . Mada je sada velika opasnost od automobila. Dvorište je puno automobila pa ne znate da li će neko slučajno ga pregazi. Male mace su problem. Velike znaju da brinu o sebi. Imam u komšiluku mačora koji živi tu već tri godine, svi ga hranimo, a nije naš.

Evo i moje iskustvo. Imao sam macora, nasao ga na ulici i doveo kuci. Preko dana smo ga pustali napolje, a uvece unutra, tu je i spavao, imao je svoju korpu. Posle je poceo da se bije sa komsijskim macorom, pa smo ga zatvarali ranije, vec u 6,7 sati. I to je savrseno funkcionisalo, imao je svoju slobodu a nije se tukao. A i svejedno nikad nije izlazio iz dvorista, ali je voleo da se siri po dvoristu, da se penje na drvo, istrazuje garazu. Sve dok ga idiot od komsije nije otrovao. Vratio se izmoren i zedan i pistao je. Odveli ga kod veterinara, ali nazalost vec sutradan je uginuo. Mnogo mi je tesko palo.

@ Walker:

Da li je macak steriliziran/kastriran? Ukoliko nije, uradi to sto prije, jer njegovo opisano ponasanje je rezultat hormona, dolazi proljece, parenje... Za macka koji nije steriliziran, biti u kuci u to vrijeme je pakao (jos veci pakao je pustiti ga van medju pse lutalice i ljude koji ga mogo povrijediti).

Ukoliko ga ne steriliziras, sljedeci korak ce biti nocno mjaukanje, uriniranje po stanu, pa ce postati nepodnosljiv. Molim te, razmisli da konsultiras veterinara. Patnja je to kroz sta macak prolazi, a svi simptomi koje si opisao aludiraju na to da se radi o gore navedenom problemu.

Sretno.