Ljubimac na B92.net

„Mama, kupi mi Dori“

Animirani film „Potraga za Dori“ je u SAD već jedan od najuspešnijih ikad. Milioni dece širom sveta tražiće od roditelja da im kupe akvarijum i „Dori“, kao što su pre 13 godina tražili „Nema“. A to je veliki problem.

Brigite Osterat, dw.de
Podeli

Foto: Stéphane Duquesne / Flickr.com

Fanovi su nagrađeni za strpljenje. Nakon animiranog hita „Potraga za Nemom" (Finding Nemo) iz 2003, sada je konačno i u evropske bioskope stigao nastavak „Potraga za Dori" (Finding Dory). Dori je plava tang ribica, prijateljska, ali pomalo smotana. Krenula je u potragu za roditeljima, ali se i sama zagubila. Film je u SAD stigao u bioskope u junu i već je oborio sve rekorde.

Biolozi međutim film gledaju sa pomešanim osećanjima. S jedne strane, nadaju se da će Dori, baš kao nekada Nemo, probuditi interesovanje za očuvanje retkih vrsta riba u okeanima i morima. Ali plaše se da će popularnost plavičaste ribice imati i negativne pojave. Nakon pojave „Nema", riba klovn postala je ekstremno tražena.

„Deca vide tu ribu u crtaću i hoće da je imaju", kaže Marijus Tinte iz Nemačke asocijacije za zaštitu životinja. Prodavnice kućnih ljubimaca grabe priliku za reklamu i ubeđuju mušterije kako je baš ta riba idealan kućni ljubimac. „Mnogi roditelji su mislili da je ta riba laka za održavanje i prilično jeftina", kaže Tinte. Ali to uopšte nije tačno.

Uopšte nije lako

Akvarijum sa slanom vodom zahteva dosta održavanja i prilično je skup. Ginter Hajn (70) je celog života entuzijasta za akvarijume. Ali akvarijum sa slanom vodom nikome ne preporučuje. „Oprema je skupa, treba vam prečišćavanje, jake pumpe, jako svetlo. Kvalitet vode se mora kontrolisati neprestano, za to su potrebni instrumenti. Slana voda se ne menja lako i mora biti apsolutno čista", kaže Hajn.

Marijus Tinte dodaje da su nebrojene ribe klovnovi nepotrebno uginuli po nemačkim akvarijumima jer se o njima nije staralo kako treba. „Mnoge su bačene u klozetsku šolju. To su nam javile komunalne službe koje su ih nalazile po kanalizaciji." Slanovodni akvarijumi su stvar za profesionalce, dodaje.

Ali još u junu su prodavci primetili porast interesovanja za plavu tang ribicu (Dori) u SAD i drugim zemljama. Nema sumnje da to ima veze sa uspešnim animiranim filmom. Biolozi tvrde da 90 odsto morskih riba koje se prodaju bivaju uhvaćene u svojim prirodnim staništima. „Većina njih dolazi iz ilegalnih izvora iz jugoistočne Azije, Indonezije Šri Lanke, Filipina", kaže za DW Filip Kanstinger, stručnjak Svetskog fonda za prirodu.

Otrovom na ribu

Foto: looyaa / Flickr.com

Ribari koriste otrovni natrijum cijanid kako bi privremeno onesvestili ribe. Životinje tako isplivaju na površinu, gde ih ribari kupe mrežama. Čak i niske doze cijanida mogu da usmrte ribe, a taj otrov uništava i ekosistem. Kanstinger kaže da je takav način hvatanja riba odgovoran za uništavanje korala. „Svaka prodata riba za akvarijum znači uništenje jednog kvadratnog metra korala."

Osim toga, Dori bi mogla da bude još teža za čuvanje u akvarijumu od Nema. Njena jaja i larve su sićušne i nove ribe nemaju gotovo nikakve šanse da odrastu u akvarijumu. „Kada izađu iz jaja nemaju čak ni usta, a ni oči im ne funkcionišu. Kada postanu spremne da se samostalno hrane manje su od dva milimetra. Šta ćete dati tolišnoj ribici da jede?", pita Metju Dimađo sa tropske laboratorije Univerziteta u Floridi.

On za DW objašnjava da plavi tang u laboratorijskim uslovima obično umire za nekoliko dana. Dimađo dodaje da se te ribe hrane sićušnom vrstom račića, veličine do jednog milimetra, koji žive među planktonima. A te račiće je veoma komplikovano odgajati u laboratoriji. „Oni jedu samo žive mikroalge. Dakle trebalo bi da gajimo alge za račiće, pa njima da hranimo ribe."

Tako su Dimađo i njegovi saradnici nekako uspeli da uzgoje Dori u laboratoriji, ali je takav uzgoj daleko skuplji od hvatanja u prirodi. Naučnik se ipak nada da će ti troškovi biti manji u budućnosti, te da će kupovina ribica uzgojenih u laboratoriji smanjiti lov na njih u prirodi. Ali od toga smo još daleko, a navala na Dori već je krenula.

Prati B92 na Viberu

Akvaristika

Menjanje vode u akvarijumu - Kako i koliko često?

Čak i kada voda izgleda čisto, zamutite malo po njenoj površini i bićete šokirani količinom prljavštine. Odakle ona dolazi? Tokom hranjenja riba komadići hrane padaju na dno akvarijuma i tu se raspadaju. U međuvremenu se pojedena hrana gomila u akvarijumu u vidu urina i izmeta, što takođe proizvodi smeće.

Akvaristika petak 28.02. 15:05 Komentara: 14
strana 1 od 3 idi na stranu