Nedavno sam razmišljala o tome kako Eva Braun, KKN, Darkwood Dub, Veliki Prezir i Jarboli, kao velika imena koja su se isprofilisala tokom devedesetih, do sada nisu dobila adekvatne naslednike. Dodatno, mogao se steći utisak da su, osim hip-hopa i metala, ostali segmenti pop-rock scene rasparčani, zatureni, dati u naznakama. Ovakva kompilacija je dokaz da se konačno stvara klima za promene.
"Jutro će promeniti sve?" je nastalo kao plod saradnje autora radijske emisije "Pop depresija", saradnika nedavno ugašenog radija 94.9 i domaćeg muzičkog sajta Popboks i predstavlja jedinstven osvrt na novu, neafirmisanu srpsku scenu. Kao i razne druge stvari, ona još uvek nije potpuno definisana, ali je očigledno veoma vitalna.
"Jutro.." je stoga važan dokument jedne nove generacije, kao pokušaj beleženja nečega što se čini teško uhvatljivim, što je toliko sveže i raznovrsno i što je, najzad, sasvim zrelo i spremno da dobije odgovarajuću šansu. To je logičan nastavak onoga što se već neko vreme kuva u okviru Popboksove rubrike "scena", dok odabir izdavača sugeriše okretanje širokoj publici. Zato su se priređivači, umesto tvrdoglavog robovanja žanrovskim odrednicama, pravilno opredelili za pokrivanje čitavog spektra različitih interesovanja i uticaja. Tako 16 autora (lociranih od Subotice, preko Pančeva, Beograda, Bečeja, Bora, Požege do Vranja) mapiraju prostor od gitarskog popa do hardkora i etna, sve sa indi prizvukom. Ono što predstavlja dodatni kvalitet izdanja i ujedno povezuje tako neobične pojave kao što su Horkeškart, Ika, The Mothership Orchestra, Pionir 10, Nežni Dalibor i Repetitor (da navedemo samo neke) jeste jasan stav, energija, iskrenost i radost zbog pružene prilike. Upravo je to zdrav glas nove generacije, koja polako, ali sigurno sprovodi revoluciju po podrumima i underground klubovima širom Srbije.
Polemike koje ovakva izdanja pokreću verovatno će se baviti izborom izvođača, i mnogi će imati nekog svog izostavljenog favorita. Međutim, treba da ohrabri sama činjenica da govorimo o impozantnoj grupi autora u trenutku kada znamo šta se dešava i sa mnogo iskusnijima. To može biti dodatni impuls za neka buduća ostvarenja.
Na kraju, kompilacija će zapušiti usta svima koji domaću scenu kvalifikuju kao nepostojeću, a sami autori su dobili čvrstu polaznu tačku za dalje ostvarivanje. Da li će u tome uspeti, umnogome zavisi i od njih samih. Lou Reed je često govorio kako su ploče Velvet Undergrounda imale male tiraže, ali da je praktično svako ko ih je kupio kasnije osnovao grupu. Prevedeno na srpski, u sličnom kontekstu se govori o značaju «Paket Aranžmana» ili «Artističke Radne Akcije». Nadajmo se da će i «Jutro...» imati sličnu putanju.
Sonja Rajin
|
