Od 2. - 16. aprila u Centru za vizuelnu kulturu "Zlatno oko" u Novom Sadu biće otvorena izložba "Pikaso – Miro - Dali".
Na ovoj izložbi biće prezentovani crteži i grafički listovi trojice slavnih španskih slikara iz privatnih kolekcija u Vojvodini (Novi Sad, Petrovaradin, Subotica, Sombor).
Pablo Pikaso (Pablo Picasso, 1881-1973), Huan Miro (Juan Miró, 1893-1983 ) i Salvador Dali (Salvador Felipe Jacinto Dali, 1904-1989), čine veliku trojku katalonske umetnosti.
Ovi španski umetnici, veliki stvaraoci i individualisti, stvorili su tokom dvadesetog veka opuse koji imaju značajno mesto u svetskoj istorije slikarstva.
Njihove biografije pune su podudarnosti: sva trojica su Katalonci, sličnog su staleškog porekla i svi su veoma rano započinjali svoje stvaralačke avanture. Školovali su se u Španiji: Pikaso i Miro u Barceloni, Dali u Madridu. Potom su odlazili u Francusku i u Parizu su ostvarili svoja najznačajnija dela, tu su pokretali (ili bili uključeni) u najvažnije umetničke pokrete svog vremena.
Sva trojica su se politički odredili prema građanskom ratu u Španiji i prema zbivanjima tokom Drugog svetskog rata, navodi se u saopštenju "Zlatnog oka".
Miro i Pikaso su na strani revolucionara i boraca za Republiku, a Dali, iako 1936. godine slika svoje čuveno „Predosećanje građanskog rata“, podržava Franka, čak biva zbog toga odlikovan. Na suprot tome, po narudžbini španske vlade u izgnanstvu Pikaso i Miro učestvuju na Svetskoj izložbi u Parizu, 1937. godine.
U španskom paviljonu njih dvoijica su izveli i izložili monumentalne slike sa jasnim angažovanim stavovima. Pre toga, duboko proživljavajući građanski rat u svojoj zemlji, Pikaso je uradio dve serije bakropisa „Frankov san i laž“, koji po snažnoj ekspresiji i kritičkom tonu podsećaju na Gojin grafički ciklus „Los Kaprichos“. Svoj politički stav on je potvrdio i članstvom u Komunističkoj partiji Francuske.
Iste te 1937. godine Huan Miro je uradio seriju plakata za Špansku republiku. Posle svih istorijskih zbivanja, te posle svojih revolucionarnih umetničkih misija i direktnog učestvovanja u umetničkim pokretima poput fovizma, kubizma i nadrealizma, trojica velikana u zrelim stvaralačkim godinama napuštaju Pariz.
Dali tokom 1938. odlazi na dve godine u Italiju a 1940. godine u Njujork. Odatle će se 1949. godine konačno vratiti u Španiju, u Port Ligat blizu rodnog Figuerasa.
Miro se usred razbuktalog Drugog svetskog rata, 1942. godine, takođe vraća u domovinu - prvo u Barcelonu da bi se potom konačno nastanio u Palma de Majorki.
Pablo Pikaso se iz Pariza, 1946. godine, preseljava na francusku Azurnu obalu u Valori blizu Kana, jedno vreme živi i bavi se skulpturom u dvorcu Voveran na severnoj padini „Sezanovog“ brda Sent-Viktoar, a potom se vraća na more u Mužen blizu Kana.
U tim novim ambijentima sva troijica su izuzetno aktivna, plodonosna a njihova interesovanja su se proširila te su se uz slikarstvo, intenzivno bavili skulkturom, grafikom, tapiserijom.
Sva trojica su bili dugog veka – Pikaso je živeo 92, Miro 90 a Dali 85 godina.
Interesantno je da je Pikaso pune 73. godine živeo u Francuskoj i nikada se nije konačno vratio u svoju domovinu.
Izložba u "Zlatnom oku" biće otvorena 2. aprila u 19 časova.
|
