Izložba arhivskih dokumenata "Beograd - Kopenhagen" u Arhivu Jugoslavije

Ove godine navršio se vek od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije/Jugoslavije sa Danskom i tim povodom Arhiv Jugoslavije, Ambasada Kraljevine Danske u Beogradu i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije priređuju izložbu koja predstavlja jednu u nizu manifestacija kojom se obeležava taj značajan događaj.

Na izložbi će biti predstavljeno 198 dokumenata i fotografija o najvažnijim događajima iz istorije međusobnih diplomatskih odnosa.

Pre Prvog svetskog rata Srbija nije imala stalne diplomatske odnose sa skandinavskim zemljama, a do početka rata sklopila je opšti trgovinski i konzularni sporazum sa Kraljevinom Švedskom 1907, a dve godine kasnije sa kraljevinama Danskom i Norveškom.

Juna 1908. na čelo počasnog konzulata Kraljevine Srbije u Kopenhagenu postavljen Ludvig Luj Tegner (1851-1924) kao počasni konzul, da bi od 9. maja 1920. bio unapređen za počasnog generalnog konzula Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Za prvog diplomatskog predstavnika u Kopenhagenu, srpska vlada je Ukazom od 19. oktobra 1917. imenovala Milutina Jovanovića (1880-1963), kao ministra rezidenta, a već u julu 1918. na njegovo mesto postavljen je Milan Rakić, koji je obavljao tu dužnost nešto više od dve godine.

Zbog štednje poslanstvo Kraljevine SHS u Kopenhagenu 1920. je zatvoreno, jugoslovenska država je zadržala počasnog predstavnika na konzularnom nivou koji je nastavio delatnost pod nadleštvom jugoslovenskog poslanstva u Berlinu.

Početkom 1936. Svetozar M. Rašić, generalni konzul u Milanu i bivši savetnik poslanstva u Berlinu, kao dobar poznavalac prilika u Skandinaviji, napisao je elaborat o potrebi otvaranja jednog diplomatskog predstavništva za Švedsku, Norvešku i Dansku.

Početkom 1937. godine, Milan Stojadinović je u svojstvu predsednika vlade i ministra inostranih poslova doneo rešenje da Milorad Stražnicki,opunomoćeni ministar i izvanredni poslanik u Stokholmu bude akreditovan na danskom dvoru.

Posle nemačke okupacije Norveške i Danske, jugoslovensko poslanstvo u Stokholmu još uvek je održavalo veze sa konzulatima u Oslu i Kopenhagenu, kao i sa vladom Danske, a nakon kapitulacije Jugoslavije danska vlada je na zahtev Nemačkog Rajha donela odluku o prekidu diplomatskih odnosa sa Kraljevinom Jugoslavijom.

Formiranjem privremene vlade Demokratske Federativne Jugoslavije marta 1945. i proglašenjem Federativne Narodne Republike Jugoslavije novembra 1945, jugoslovensko poslanstvo u Stokholmu nastavilo je da radi u novim okolnostima i sa novim poslanikom Rajkom Đermanovićem, a namera nove jugoslovenske vlasti je bila da poslanik u Švedskoj istovremeno bude akreditovan i u Danskoj i u Norveškoj.

Do 1952. poslanici u Stokholmu istovremeno su bili akreditovani i na danskom dvoru.

Ukazom od 20. avgusta 1957. Jugoslovenska misija u Kopenhagenu podignuta je na rang ambasade, a Ukazom od 27. septembra Ljubo Ilić postavljen je za ambasadora u Kopenhagenu.

U vreme jugoslovenske krize, diplomatska predstavništva dve države funkcionisala su na nivou otpravništva poslova, a prvi ambasador Republike Srbije u Kraljevini Danskoj bila je književnica Vida Ognjenović (2007-2013), pa Dragana Ivanović.

Prvi ambasador Danske u Srbiji bila je Mete Kjuel Nilsen (2007-2013), potom Mihael Borg-Hansen (2013-2015), a aktuelni ambasador je Anders Kristijan Hougor.

Izložbu prati ilustrovani trojezični katalog, a autori izložbe i kataloga su Jelena Đurišić i Miroslava Medaković.