"Edija Ramu sam upoznao dok je bio slikar, radovi mu nisu loši"

Međutim, povod za intervju sa ovim rodonačelnikom konceptuale, vlasnikom nagrade Venecijanskog bijenala iz 2011, iako uskoro ima izložbu u Londonu, nije njegov rad, nego umetničko-filozofska priroda, koja ga vazda čini vitalnim, angažovanim i zanimljivim likom.

Kako vama uopšte izgleda to što 2017. pričamo o Kosovu kada već decenijama glavnina ljudi tamo ne želi da živi u Srbiji. Šta je vama Kosovo, kako doživljavate ovaj problem?

"Moja majka je slučajno rođena tamo, ali ja nemam tu visokopatetičnu notu u vezi sa tim šta mi Kosovo znači. Ako ti ljudi neće da žive sa nama - okej. Vi se sećate rata. Je l' se sećate one narodne poslovice koja se provlačila sve vreme "Čije ovce toga i planina", je l' se sećate da se to drndalo u Srbiji? Što sada niko ne pominju tu poslovicu?"

Velika se galama podigla u vezi s naslovnicom NIN-a. Kako gledate na to budući da ste vi veoma često u radu pravili kukaste krstove. Da li ste imali neprijatnosti zbog toga?

"Na Venecijanskom bijenalu, još dok se nije znalo da ću dobiti nagradu, izložio sam ogroman crveni kukasti krst od metala ispred kojeg je bila kada od olova iz koje je izbijala svetlost. Tada je cela delegacija izraelskog paviljona došla da mi čestita - prvo na izložbi, a onda na hrabrosti jer su znali na šta ta monumentalna svastika cilja. Nigde nisam imao problema zbog toga."

Na šta cilja taj simbol, kako o njemu mislite?

"Ne postoji simbol koji ima trajno značenje. Kukasti krst nestaje s evropskog horizonta s pojavom hrišćanstva. Beži u šume, nestaje u folkloru i ne pojavljuje sve do početka osamnaestog-devetnaestog veka. Vidimo ga tada u Francuskoj kao benigni dekorativni sistem povezan s neoklasicizmom. Štaviše, smejaćete se, u Kanadi se pojavljuje sto ženskih hokejaških timova koji na pletenim džemperima imaju kukasti krst. On se pojavljuje u celom svetu: u Irskoj, u Grčkoj, u Indiji, u Egiptu, u Japanu, u Južnoj i Srednjoj Americi. U Indiji fabrika za proizvodnju kafe ima džakove sa velikim kukastim krstovima. Kod njih se misli na boginju Kali. Svastika je dobila negativno značenje sa dolaskom Hitlera na vlast. Odjedared se taj benigni simbol, koji je nosio tek mutna značenja u našoj svesti, pretvara u simbol zla. Simbol se nije promenio, nego naša percepcija spram njega."

Često ste sretali albanske umetnike sa Kosova. Kakva su bila vaša iskustva?

"Viđali smo se na brojnim međunarodnim izložbama i nikad nije bilo konflikta. Bile su dve izložbe u Bolonji, po jedna u Berlinu i Gracu. Prva je bila početkom devedesetih apsurdnog naziva Novi Evropljani i tu sam upoznao Edija Ramu, koji je u to vreme bio slikar."

Šta mislite o Rami umetniku?

"Najviše mrzim kad mi dođu kustosi i kažu - jao, kako je lepo ofarbao grad - daj, manite me se tih budalaština, ali njegovi radovi nisu loši."

Izvor: Danas, Aleksandra Ćuk

Foto: Youtube Screenshot

Kako ocenjujete rad ministra kulture?

"Čoveka uopšte ne poznajem. Pozdravili smo se samo na otvaranju Bijenala u Veneciji a, drugo, ja ni po kojoj liniji nemam nikakve zahteve prema tom ministarstvu, jedino što od njih redovno dobijam onu apanažu 45.000 dinara, a znate li koliko dobijaju sportisti? To je diskriminacija. Mislim da ova zemlja pati kao tipično siromašne zemlje od kubansko-rumunskog sindroma. Sećate se Nađe Komaneči i kubanskih boksera? To je jedino što se u totalitarnim režimima moglo naveliko eksploatisati. Kad ne može na svetskoj sceni nigde da prosperira, onda se ogromne investicije ulažu u sport radi hvalisanja države. Pa, zamislite, Ivo Andrić dobija Nobelovu nagradu u Skandinaviji i počne da se uvija u jugoslovensku zastavu, da je ljubi, da se dernja, da slini i da skače. Rekli bi da je u pitanju idiot. Hoću da kažem, ova vlast nema nikakav odnos prema kulturi."

Kako vidite budućnost Srbije?

"Kako vidim? Pa, ja sam poznati prorok. Stoji to u mojim radovima 'Sutra je ponedeljak'."

Kako ocenjujete naše predstavljanje na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji?

"Naša izložba je bila katastrofalna i mislim da ona najavljuje veći broj učesnika na ovoj manifestaciji u budućnosti. Zato što ova vrsta sistema zahteva da niko ne dođe do izražaja."

Kako vidite ulogu SANU po pitanju Kosova?

"Mislim da je gospodin Kostić vrlo pozitivna ličnost. Doduše, možda nije ekspresivan kao ja, ali je u racionalnoj formi rekao isto što i ja mislim znajući da mu iza leđa mrmljaju budale. I to je dovoljno od SANU."