"Ljudi, nemojte da se zafrkavamo, svi govorimo istim jezikom"

Snježana Kordić je lepo napisala u svojoj knjizi "Jezik i nacionalizam" da mi zapravo govorimo istim jezikom, kazao je publicista i novinar Teofil Pančić u debati "O Deklaraciji o zajedničkom jeziku i drugim demonima" koja je u završnici književnog festivala Krokodil održana u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Foto: Tanjug/Rade Prelić

Osim Pančića u debati su sinoć učestvovali Snježana Kordić, Dragan Markovina i Igor Štiks. Pančić je napomenuo da neko može da kaže da Snježana u svojoj knjizi ništa novo nije rekla.

" U tome je baš stvar. Snježana nam je kazala nešto staro: 'Ljudi, nemojte da se zafrkavamo jer mi govorimo istim jezikom'. Zdrav razum nas odvraća od ignorisanja te temeljne činjenice", kazao je Pančić.

Cenjeni kolumnista je napomenuo da živimo u ludilu u kojem participiraju naše političke, akademske i naučne elite.

"U tim okolnostima reći da govorimno istim jezikom predstavlja radikalan čin. Ne bi trebalo da bude ali jeste radikalan čin u kontekstu sistema u školstvu i sudstvu i svuda gde je potreban recimo tumač za hrvatski jezik. U našem društvu je multikulturalizam obrnuo stvari pa sada svaka grupa ljudi koja sebe proglasi za etnos, naciju ili nešto ima pravo da ima i zaseban jezik, ma koliko to bilo neverovatno. Naše nacionalističke politike, a bogami i ove demokratske, pristaju na tu vrstu ucene. Svako ko tvrdi da ima zaseban jezik, dobije zasebno školstvo... Ljudi, to je legitimisanje najgoreg u tim nacionalističkim politikama", kazao je Pančić.

Deklaracija o zajedničkom jeziku nastoji na jedan pristojan način da pozove ljude na dogovor oko elementarnih činjenica.

"Tamo gde se može komunicirati bez prevodioca, bilo u svakodnevnom životu, bilo čitanjem medija, književnosti... tamo ne može biti govora o više jezika, bez obzira na države i nacije" rekao je Pančić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić
Foto: Tanjug/Rade Prelić

Snježana Kordić, autorka knjige "Jezik i nacionalizam", kazala je da je Deklaracijom o jeziku razbijen monopol na dominatni narativ u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

"Prvi put nakon 25 godina intelektualci iz četiri pomenute države potpisuju Deklaraciju o zajedničkom jeziku. Za Srbiju je ova deklaracija vrlo značajna ne samo zato što sada o njoj razgovaramo u Beogradu, već zbog sprovođenja sudske, obrazovne i političke prakse kao da je reč o četiri različita jezika. Razdvajaju se deca u školama u ime ideje o četiri različita jezika baš kao i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, ili Hrvatskoj", kazala je Kordić.

Pisac Igor Štiks je istakao da neko ko je pročitao Deklaraciju o jeziku stekao bi utisak da je ona napisana za jedno popodne.

"Nije tako. Među ljudima koji imaju temeljne slične stavove o ovoj temi nije bilo jednostavno da sroče formulaciju koju bi svi potpisali. Prošli smo konsultacije sa brojnim jezičkim ekspertima i umnim ljudima. Neke reakcije su nadmašile sva očekivanja jer je bilo jasno da se radi o nečemu što je ključno mesto naših 200 godina zajedničke istorije. Naš tekst je slobodarski, a neprijatelji su nas histerično vređali jer smo im dirnuli u jezik koji je često korišćen kao sredstvo razdvajanja, a ne spajanja. Maske su pale. Ili će neko podržati deklaraciju ili će teško braniti poziciju razdvojenih jezika", rekao je Štiks.

Istoričar Dragan Markovina je kazao da ne prođe dan da mu neko u Splitu ne kaže da je četnik ili Jugosloven, jer je dežurni neprijatelj.

"U Hrvatskoj je Deklaracija dočekana na nož jer je čitav smisao hravstkog nezavisnog projekta antijugoslovenski. To je ona Tuđmanova mantra o Evropskoj zemlji nikako balkanskoj. Recezenti su moje radove na fakultetu gde radim vraćali zbog jezičkih nepravilnosti, iako sam u tom trenutku već bio doktor nauka. Tokom nisam želeo da pretvaram u Tijekom, ali izdavači su učinili to umesto mene", kazao je Markovina.

Prati B92 na Viberu

Aktuelno

Počinje 6. Beogradski festival evropske književnosti

Izložbom crteža i ilustracija svetski poznate umetnice i ilustratorke Juko Šimizu Divlji labud sutra će u 19 časova biti otvoren 6. Beogradski festival evropske književnosti. O ciklusu izloženih radova Juko Šimizu, koji su nastali po motivima knjige priča Majkla Kaningema Divlji labud, govoriće poznati crtač Branko Đukić.

Aktuelno ponedeljak 26.06. 13:00 Komentara: 0

Besplatni koncert i projekcije filmova u Dvorani Doma Sindikata

Povodom 60 godina postojanja Dvorane Doma Sindikata i početka njene rekonstrukcije, 30. juna od 20 časova biće organizovan besplatan koncert na kome će nastupiti Umetnički ansambl Ministarstva odbrane "Stanislav Binički" na čelu sa dirigentom Vojkanom Borisavljevićem i umetnici od kojih je većina započela svoje karijere upravo na sceni Dvorane Doma Sindikata.

Aktuelno ponedeljak 26.06. 12:57 Komentara: 0

Dani orgulja od 27. juna do 6. jula

Dani orgulja – Dies organorum je međunarodni festival posvećen osobenom instrumentu, kako ga često nazivaju – kraljici instrumenata – jer u sebi objedinjuje zvuk čitavog orkestra. Kao simbol leta u Beogradu, festival će se po 17. put održati u periodu od 27. juna do 6. jula u Katedrali Blažene Djevice Marije, u organizaciji Kulturnog centra Beograda.

Aktuelno subota 24.06. 19:28 Komentara: 0

Nadi Šargin nagrada "Miloš Žutić"

Nagrada "Miloš Žutić" za 2016. godinu, koju dodeljuje Udruženjedramskih umetnika Srbije, pripala je istaknutoj dramskoj umetnici Nadi Šargin za ulogu Elizabete u predstavi "Marija Stjuart" Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića i produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.

Aktuelno sreda 21.06. 08:39 Komentara: 7

Obeležava se 20 godina od smrti Barouza i Ginzberga

Ove godine se navršava 20 godina od smrti dva značajna predstavnika bit generacije, Vilijama Barouza i Alena Ginzberga. Merlinka festival u saradnji sa UK „Parobrod“ u okviru Prajd vikenda organizuje 23. i 24. juna filmski vikend posvećen ovim američkim piscima.

Aktuelno utorak 20.06. 16:15 Komentara: 3
strana 1 od 33 idi na stranu