Red u biblioteci? Da, uveče, u samom centru grada

Nekada namenjena isključivo akademicima, danas je otvorena za naučnu i stručnu javnost. - Biblioteka SANU ove godine obeležava 175 godina rada.

Kada je osnovana, imala je 14 naslova, danas u svom fondu poseduje milion i po izdanja. Izuzetno stare, retke i vredne knjige čuvaju se pod ključem u posebnim uslovima, naučna i umetnička literatura čita se u čitaonici. Najveća srpska naučna biblioteka dobila je nov sjaj.

“Ono što većina vas ipak ne zna, naime pred kraj radnog vremena neki mladi ljudi užarenih očiju počinju da se skupljaju i upisuju dole da bi sedeli u toj biblioteci i čitali knjige. Ja imam problem što najmanje ima akademika u biblioteci, a imate koliko god hoćete mladosti koja pokušava da iz tih knjiga nešto sazna. Mi smo dužni da im pružimo uslove u kojima će možda neki od njihovih snova izgledati mogući. Iako smo mi, u depresiji u koju padamo, izgubili ideju da se naše ideje i naši snovi mogu ostvariti, mogu, ako ništa, mogu da se promeni parket i omalaju zidovi i da to da neku vrstu novog motora svima nama”, kaže Vladimir Kostić, predsednik SANU.

“Nema u svetu velike biblioteke koja može tačno u svakom trenutku reći šta sve ima. A uporno bibliotekari govore u brojkama, svesni da su cifre pogrešne, da reči ne mogu biti zamenjene. To nije dokaz neurednosti, to je dokaz mnoštva i bogatstva koje nema cenu”, kažer Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU.

U Biblioteci SANU nalazi se deo lične biblioteke Vuka Karadžića, kao i legati Milana Jovanovića Batuta, Milana i Vojislava Grola, Milutina Milankovića, Branka Ćopića, Vaska Pope, Danila Kiša. Njenom bogatstvu doprineo je i Ivo Andrić, koji je veliki deo novca od Nobelove nagrade dao upravo za kupovinu knjiga.