"Sama je tražila" - predstava o nasilju nad ženama

Komad je zamišljen kao omnibus sastavljen od priča, monologa, ispovesti, poema onih koji su umrli. Naracija se odvija u prvom licu, ali je odmotavaju pet glumica, igrajući silnike, žrtve, nameštaj, oružje, vrenje u međuljudskim odnosima i samoću.

Autori priča su dramski pisci iz Srbije, Hrvatske, Irske i Švedske - Milan Marković, Jasna Žmak, Branislava Ilić, Danijela Kulezić-Vilson, Željko Hubač, Maja Pelević.

"Jasna Žmak je pisala o vršnjačkom nasilju, Maja Pelević o ekonomskom nasilju - kako kapitalizam drobi žene, tu je i priča o medijskom nasilju. Svi pisci su imali svoje vizure gledanja na temu nasilja nad ženama, potpuno različite estetike i prvo je trebalo odabrati tekstove koji bi mogli da budu jedna celina", objasnila je Krnajski na konferenciji za novinare.

Ona je naglasila da nisu planirali da analiziraju novinske tekstove iz crne hronike, sudske izveštaje, već ponude alegoriju na temu, ali su prošle kroz kompleksan proces, dosta istraživale, obilazile sigurne kuće i druge isntitucije i sve to lično posmatrale. U predstavi igraju Branka Stojković, Olivera Viktorović đurašković, Maja Mitić, Tijana Janković i Bojana Đurašković.

"Kao žena i umetnica imam potrebu da se bavim ovom temom iz odgovornosti. Predstava nije za mlađe od 16 godina, ali nasilje se vrši i nad decom i nadam se da će ovaj komad doprineti da se o ovoj temi više govori jer to je jedan od puteva ka rešavanju", rekla je Mitić, uverena u moć umetnosti da utiče na društvo i menja ga.

Stojković je primetila da se na dan borbe protiv nasilja u porodici govori o toj temi, dok su "kamere uključene" i da se onda brzo zaboravi na taj problem.

"Obišli smo mnogo sigurnih kuća i centara i žene su nam tamo rekle: 'Vi ne znate koliko veliki korak činite samo pokušajem da napravite predstavu o tome'. Ako jednu ženu osnažimo da izađe i kaže 'neću ovo više da trpim', mi smo dosta uradile", naglasila je Stojković, dodavši da je vrlo važno da se predstava "Sama je tražila" igra u unutrašnjosti Srbije, "do poslednje zabiti".

Janković je primetila da se uglavnom govori o fizičkom nasilju, a da žene najčešće nisu svesne da trpe psihičko nasilje te da je njihovo osvešćivanje vrlo bitno.

Učesnice projekta kažu da svaka od njih poznaje bar jednu žrtvu nasilja i da je potrebna efikasnija reakcija društva, da poruka predstave treba da stigne ne samo do žena koje trpe nasilje, već do tužilaštva, policije i cele te mreže koja treba da zaštiti žene onda kada odluče da odu iz kuće i onih koji nad njima vrše bilo koju vrstu nasilja.

Viktorović kaže da samo jedan od podataka, koji se čuje u predstavi, jeste da je u 2015. godini 35 žena ubijeno, a među njima je bilo 17 onih koje su prijavile nasilje. Predstava je rađenja u koprodukciji Pan teatra i DKCB, a reprizno izvođenje je 29. januara.