"Strašno je doživeti umiranje duha i morala"

Autor: V. Strugar

Nova predstava Bitef teatra (u koprodukciji sa Art Hubom, Sarajevo) nastala je po motivima knjige eseja Viktora Ivančića "Radnici i seljaci" i premijerno će biti izvedena u subotu (21. januara), pod nazivom - "Novo doba". Autor koncepta i reditelj Dino Mustafić najavljuje je kao zanimljivo scensko istraživanje mehanizma tranzicije koji je počeo u zločinu i doneo profit odabranim... Među glumcima odabrao je njih petoro. Igraju: Mirjana Karanović, Boris Isaković, Snežana Bogićević, Slaven Došlo i Ermin Bravo.

O "novom dobu" i njegovim posledicama za "Novosti" govori sarajevski umetnik Ermin Bravo, kojeg je beogradska publika zavolela posle gostovanja "Helverove noći", a onda je s pažnjom ispratila i dva ovdašnja pozorišna naslova - "Fedrinu ljubav" u JDP i "Mali mi je ovaj grob", upravo na sceni Bitef teatra.

Literarni predložak za vašu predstavu zove se "Radnici i seljaci". Šta je sa poštenom inteligencijom?

- Kao što je poštena inteligencija znakovito prećutana u naslovu knjige, tako je znakovito i koliko je društvenih devijacija poštena inteligencija spremna da prećuti. Svako ko odbije pragmatizam političke poslušnosti i izabere idejnu i moralnu principijelnost može samo sagoreti u vlastitoj doslednosti. Iskorišćen i bačen na društvenu marginu. Kao opušak.

Tranzicija je dramatično uticala na ovdašnja društva i uvela bespoštednu borbu za profit u svim sferama. U čemu vidite njene najstrašnije posledice?

- U kulturi i umetnosti. Tužno je da su nas ubedili da možemo i da treba da budemo bačeni na tržište. Da se takmičimo sa koka-kolom. To je svođenje umetnosti na proizvod i brend. Tako je ona lišena bilo kakve duhovne i estetske vertikale. Ne smemo pristati na profit kao primarni kriterijum. Kulturne strategije ozbiljnih zemalja poput Nemačke, ne baziraju se na tome. Treba prepisivati od najboljih. Ko su među nama ljudi koji nisu spremni (ili sposobni) da se prilagode novim okolnostima i pravilima?

- Čini mi se da su to najviše svedoci sistema koji tranzicija ispraća i sahranjuje. Izgleda mi da mladi dobro plivaju u mutnim vodama ovog balkanskog primitivnog kapitalizma, jer ne znaju za bolje.

Savremeni čovek je uplašen. Od bolesti, smrti, terorizma, gubitka posla... Šta vi mislite, koji je strah, ipak, najjači?

- Strah od smrti je uvek najjači. Smrt tela je i najlakša, jer joj ne svedočiš. Strašno je doživeti umiranje duha, dostojanstva, morala.

Ako je "novo doba groblje etičkog idealizma", ko su njegove najveće žrtve a ko "počinioci"?

- Počinioci nam se veselo smeju sa predizbornih plakata. Žrtve su svi koji pristaju na letargiju i veruju da nema alternative nacionalizmu, konzervativizmu i klerikalnom patriotizmu.