"Ovo nije instant verzija Apokalipse danas"

"Povezujem različite svetove, krizne zone, ljudske probleme i pokušavam da pomognem publici da shvati da mi nekako ponavljamo iste obrasce ponašanja i ono što je meni najvažnije, kao nekom ko živi privilegovanim životom u privilegovanom zapadnom svetu, koliko brzo mogu da izgubim te privilegije. Mislim da je to ono najvažnije što Volfram Loc ovim komadom želi da kaže", objasnio je Paržižek Tanjugu.

Komad, koji se (auto)ironično poziva na knjigu Džozefa Konrada "Srce tame" i na kultni film Frensisa Forda Kopole "Apokalipsa danas", tematizuje aroganciju savremene zapadne civilizacije u percepciji "drugosti", koja pogotovo u današnjoj Evropi proizvodi nerazumevanje i agresiju.

"Mi se bojimo da izgubimo ono što imamo, bojimo se da dođemo u kontakt sa ljudima iz ratnih zona, sa migrantima, pokušavamo da održimo distancu i Loc pokušava da dotakne najvažniji naš strah i pokazuje nam da nismo sposobni da komuniciramo sa ljudima iz tih zona koji nisu privilegovani kao mi", kaže reditelj.

Paržižek smatra da u današnjem svetu nema mesta za strance, jer "Prvi svet želi da sačuva svoje privilegije i veoma su vešti u svom nastojanju da sačuvaju distancu u odnosu na stanovnike trećeg sveta".

"Poslednjih godina sve više radim u zemljama nemačkog govornog područja i uvideo sam da nismo sposobni da komuniciramo sa ljudima kojima je potrebna naša pomoć, sa onima koji samo postavljaju pitanja. To je razlog zbog koga ne možemo da rešimo problem, nismo deo problema ni deo rešenja, jer samo nastojimo da održimo svoj životni standard i da držimo ljude iz drugog i trećeg sveta što dalje od sebe i tog privilegovanog društva kome pripadamo", primetio je Paržižek. Postavljajući pitanje o smislu savremene civilizacije, Loc u svom komadu pokreće i pitanje o smislu savremenog pozorišta, da li je ono mesto pobune ili malograđanskog konformizma.

"Savremeno pozorište treba u gledaocima da izaziva pitanja, ne treba da nudi odgovore, već da bude mesto stalnog dijaloga. Sve dok je otvoreno i detektuje probleme, teme, krize i pomaže publici da ih i ona uvidi, može nešto da promeni", smatra Paržižek. On ističe da savremeno pozorište nije mesto pobune, ali jeste mesto socijalne svesnosti, mesto gde se ljudi okupljaju i diskutuju o različitim problemima sa kojima se suočavaju u tom aktuelnom trenutku.

"Ne verujem u pozorište koje nastoji da opravda sebe time što postavlja realne priče i probleme, migrante na scenu, i samo objašnjava njihove probleme i situacije. To je cinično, to je šou nakaza", kaže reditelj.

"Mi treba da pokušamo da menjamo mišljenje gledalaca, da komuniciramo sa njima na otvoren način, da ih slušamo. U predstavi 'Urnebesna tama' češto se dešava da ljudi odgovaraju na naša pitanja. To nije put u jednom smeru, već dijalog i mislim da savremeno pozorište to može da bude", naveo je on.

O reakcijama publike Paržižek kaže da su u Beču ljudi očekivali nešto drugačije, očekivali su od Burgteatra klasičan komad, "instant verziju Apokalipse danas". "Četiri glumice (koje igraju somalskog pirata, zapadne vojnike, srpskog švercera) pokazuju sve muške klišee, čak i one koji vam ne bi pali na pamet", objasnio je reditelj i dodao da je to prouzrokovalo dosta negativnih reakcija, ali je bilo i onih koji su dolazili na predstavu sa tekstom koji su znali na pamet, te se monolog od 20 minuta sa početka predstave, pretvarao u dijalog sa gledaocima.