"Mesto Bitefa je na barikadama koje štite ljudskost"

Piše: Marija Krtinić

Izvor: Danas.rs

Anja Suša Bitef je prvo počela da prati kao gledateljka. Zatim je radila kao istraživačica za potrebe magistarskog rada na Katedri profesora Andreja Mitrovića, pa kao voditeljka okruglih stolova, autorka programa Showcase, te naposletku kao selektorka, gde je provela deset godina.

Na polovini svog mandata ona je odlučila da ode sa ovog mesta, a jubilarni, 50. Bitef, biće poslednje izdanje na kome je učestvovala u izboru predstava.

* Sa kakvim osećajem se opraštate od Bitefa? Kakav Bitef ostavljate za sobom?

"Sa osećanjem spokojnog zadovoljstva i onoliko mira koliko mogu da imam s obzirom da mi svi stalno postavljaju to pitanje".

* Kako biste sumirali svoj desetogodišnji selektorski rad? Čime ste zadovoljni, zbog čega se možda kajete?

"Zadovoljna sam činjenicom da smo, čini mi se, uspeli da realizujemo sve namere i smernice kojima se rukovodio festival u periodu koji sam ja provela na njemu, prvo kao Jovanova saradnica, a zatim i samostalno (na poslednja dva festivala). Ukratko rečeno, nastojali smo da omogućimo kontinuirani susret beogradske publike i kulturne javnosti sa najsavremenijim tendencijama i autorima savremenog teatra.

Nastojali smo da tragamo za teatrom izvan ustaljenih normativa i granica - bile one fizičke ili neke druge prirode. I pokušali smo da etabliramo Bitef kao ključni internacionalni festival koji ujedno promoviše i regionalne pozorišne prakse na prostoru bivše Jugoslavije. Uprkos osporavanjima ovakvog koncepta, koja su se često mogla čuti, sasvim sam sigurna da smo u potpunosti uspeli da ostvarimo navedene programske ciljeve, a Bitef je pre dve godine u Zagrebu čak dobio i formalno priznanje kao najznačajniji pozorišni festival u regionu. Ne kajem se ni zbog čega. Ponekad se pitam da li je imalo smisla sedeti u Bitefovoj kancelariji do dan pred porođaj, ili se vratiti na festival koji je već počeo dva dana pošto mi je umro otac, ali znajući za lične žrtve koje su podnosili i Mira i Jovan u prošlosti ovog festivala - rekla bih da takve stvari gotovo spadaju u opis rada na Bitefu. Lični životi svih koji imaju ikakve veze sa Bitefom, često trpe".

* Stalno se govori o tome šta je Bitef nekad bio. U svetlu aktuelnog jubileja prošlosti se s ponosom treba sećati, ali kako vi vidite narednih 50 godina Bitefa?

"Mi smo narod koji veoma voli usmena predanja i legende. Ta priča o Bitefu kakav je nekad bio je u istom rangu sa pričom o zlatnoj viljušci na srednjovekovnom srpskom dvoru. Bitef je uvek, baš uvek, dobijao mešovite reakcije i nailazio na nerazumevanje - od svog prvog izdanja do dana današnjeg. Ti mitovi i legende o slavnoj prošlosti uvek su nastajali posle nekoliko godina, a nikad u trenutku kad su te slavne predstave prvobitno izvedene. Gledaoci su šokirani izlazili sa predstave Living Theatrea, a Jovanu su tražili nazad novac za kultnu predstavu Postojani princ Grotovskog. I da ne nabrajam dalje... Bitefu u narednih 50 godina želim da opstane i da zadrži svoj borbeni stav i duh otpora prema malograđanštini svake vrste".

* Šta je to u Bitefu zbog čega ga ljudi već 50 godina i mrze i obožavaju? Kako je došlo do toga da u jednom trenutku Bitef "postane glineni golub u parku srpske kulture", kako ste rekli pre godinu dana?

"Dug je to proces i ima veze sa mentalitetom, stanjem u društvu, političkom situacijom, osećanjem inferiornosti jednog dela kulturne elite, kao i sa promenom političke paradigme u kojoj se ja lično nisam snalazila niti sam imala volje da se snalazim".

* Mislite li da će se situacija sa budžetom, zbog čega ste između ostalog i otišli, u nerednom periodu popravljati?

"Nisam sigurna. Festival je ove godine dobio nešto više novca nego prošle godine, ali to je i dalje daleko manje nego pre nekoliko godina i nego što mu je potrebno. Ovaj festival je jubilarni, što su srećom prepoznali u instancama na kojima se finansira kultura, ali ćemo videti da li će se ta blagonaklonost nastaviti i na sledećem, redovnom izdanju festivala. Svim srcem se nadam da hoće i da će Bitef preživeti i naći optimalni modus-operandi u datim okolnostima".

* Šta donosi ovogodišnja selekcija koja u fokusu ima Evropu "kao podivljalog bika na čijim leđima sedimo, pokušavajući da što duže ne padnemo"?

"Donosi mnoštvo fantastičnih predstava različitih žanrova i stilova, ali i gotovo jednoglasni krik pozorišnih umetnika širom sveta, protiv ksenofobije, nasilja, ekstremizma svake vrste, ekonomske nejednakosti, rasizma i drugih negativnih pojava koje su poslednjih godina u evidentnoj ekspanziji".

* Da li je baš po pitanju drugog i drugosti Evropa pala, pa zato sad sedimo nad njenim grobom? Šta nam o tome govori pozorište?

"Pozorište o toj temi u ovom trenutku ne govori - ono viče, upozorava, pokazuje prstom, a nekad čak i udara u glavu i pleksus zapadne civilizacije nesposobne da zaista vidi druge ali ni da uvidi sopstvenu nemoć. Da, Evropa jeste pala na testu tolerancije prema drugosti. Deca su se davila na njenim obalama, a umesto ljudskosti ili neke promišljene dugoročne strategije, dobili smo nove granice i bodljikave žice na postojećim i još više straha od svega i od svakoga".

* Šta o savremenom svetu govore predstave koje dolaze sa istoka, iz te drugosti koje se toliko plaši taj podivljali bik?

"I one na neki način promišljaju svoju poziciju "istočnjačkog postkolonijalnog fantazma" koji im nameće zapadnjački diskurs i otvoreno polemišu sa tom pozicijom".

* Gde je mesto Bitefa u takvoj Evropi?

"Tamo gde je mesto svakom dobrom i odgovornom pozorištu. Na barikadama za bolji i pravedniji svet i za jednakost, a protiv neoliberalne mantre koja ubija ljudskost".