Premijera Šekspirovog Hamleta u JDP

Prevod Živojin Simić i Sima Pandurović

Reditelj - Aleksandar Popovski

Adaptacija - Goran Stefanovski

Scenografija - NUMEN i Ivana Jonke

Kostimografija - Maria Marković

Kompozitor - Kiril Džajkovski

Dizajn video-projekcija - Lana Cavar i Timy Šarec

Scenski pokret - Sonja Vukićević

Scenski govor - Ljiljana Mrkić Popović

IGRAJU

Hamlet - NEBOJŠA GLOGOVAC

Gertruda - JASNA ĐURIČIĆ

Klaudije - NIKOLA RAKOČEVIĆ

Ofelija - JOVANA STOJILJKOVIĆ

Polonije - GORAN ŠUŠLJIK

Duh Hamletovog oca - VLASTA VELISAVLJEVIĆ

Grobar - BOJAN DIMITRIJEVIĆ

Rozenkranc / Stražar - MILOŠ SAMOLOV

Gildenstern / Stražar - BORIS MILIVOJEVIĆ

Fortinbras - MILAN MARIĆ

HAMLET

live, die, repeat…

Nova postavka tragedije Hamlet Jugoslovenskog dramskog pozorišta izraz je potrebe, želje i obaveze naše kuće da dostojno obeleži četiristogodišnjicu smrti najvećeg dramskog pisca u istoriji pozorišta Vilijama Šekspira.

Prema rečima Gorana Stefanovskog, jednog od eminentnijih dramatičara u ovom regionu i autora ove adaptacije – u Hamletu se bitno preispituje ratna groznica, paranoja, spoljnopolitička situacija. Kralj je stalno na štapskim brifinzima. Marširaju vojske, svi su u pripravnosti, vojnici na mrtvoj straži. Logorske vatre, šinjeli… Strani agresori. Policajci u pancirnim uniformama, civilne službe za obezbeđenje. Ludilo princa Hamleta nije samo privatno pitanje, reč je o ludilu cele države.

Nije prvi put da se Hamletu to događa. To se njemu desilo više puta i ranije. A po svemu sudeći, i dešavaće mu se. Živi, umri, ponovi…

Reditelj Aleksandar Popovski, koji je našoj publici poznat po predstavama u JDP – Kandid ili Optimizam, Metamorfoze, za ulogu najslavnijeg tragičkog junaka odabrao je Nebojšu Glogovca.

Aleksandar Popovski: Nosim u sebi sličan problem koji nosi Hamlet: nešto osećam, video sam Duha, znam da je učinjena nepravda. Jer svet današnjice, ovakav kakav je, počiva na nepravdi. Nepravda je na svim nivoima. I svi ljudi s kojima razgovaram, u sebi osećaju da im je učinjena nepravda – na nivou obrazovanja, zdravstva, kulture, ekonomije, ili im je oduzeta imovina – nepravda je u svakoj pori društva. U stvari, ova društva koja su nastala posle pada Berlinskog zida napravljena su na velikim nepravdama i prevarama. (...)

Hamlet je tragedija, ali kriza donosi razrešenje. Mrtvo more, mrtva sredina ne donosi razrešenje. Hamlet je nešto što se rađa svakih nekoliko godina, zato se on vraća i izlazi iz groba. Hamlet su procesi, otvaranje novih poglavlja. Hamlet dolazi da kaže da je napravljena nepravda, da osvetli, da uzburka duhove. Hamlet dolazi zajedno s duhovima da razmrda stvar. Zato se on stalno vraća. To je jedna od najpostavljenijih drama na svetu. I on donosi proleće. Verujem da nepravda ne može ići u nedogled; u jednom trenutku će udariti na zid. I to uskoro. Svet ne može predugo stajati na nepravdi. Sad mi se čini da je vreme da se nepravda isrpavi.

ALEKSANDAR POPOVSKI

Rođen je u Skoplju u Makedoniji. Diplomirao na Univerzitetu „Kiril i Metodije”, a profesori su mu bili Slobodan Unkovski i Stole Popov. Kao reditelj debituje 1992. dramom Dejana Dukovskog Džin i sedam patuljaka (Gradski teatar, Veles).

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu je postavio predstave Kandid ili Optimizam po Volteru i Metamorfoze po Ovidiju.

Osim u Makedoniji, često je režirao i u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Danskoj, Austriji, Turskoj, Švedskoj i Italiji.

Izbor predstava: F. G. Lorka Ljubav Perlipina i Belise (nezavisna produkcija, Skoplje); Tek tako, pod oblacima (Pozorište „Mala stanica”, Skoplje i Aarhus Theatre, Kopenhagen, Danska); Daniel Harms Cirkus Printimpram (Pozorište „Mala stanica”, Skoplje); Dejan Dukovski Mamu mu ko je prvi počeo (MNT, Skolje); Marius Ivaškevičius Zatvoreni grad (Teatro Stabile Sloveno, Trst); Šekspir San letnje noći (Gradsko kazalište „Gavella”, Zagreb); Slavko Grum Događaji u mestu Gogi (SNG Celje); Elena Pega Novi prijatelji (Nacionalni teatar severne Grčke, Solun); Ana Lasić Antiridi (SNG, Ljubljana); Molijer Don Žuan (Dramski teatar Skopje i Ohridski letnji festival); Biljana Srbljanović Alisa u zemlji čuda (Atelje 212); Molijer Don Žuan (Dramski teatar, Skoplje); A.P. Čehov Tri sestre (Narodni teatar, Bitolj); Šekspir Bura (Turska drama Teatra manjina u Skoplju); Martin Mekdona Jastučko (SNG, Celje); A.P. Čehov Višnjik (NP Beograd); Georg Bihner Dantonova smrt (Teatro stabile di innovazione del FVG, Udine); Drakula po Bramu Stokeru (SNG, Maribor); Don Kihot po Servantesu (SNG, Maribor); Dejan Dukovski Balkan nije mrtav (Dramski teatar, Skopje); Dejan Dukovski Bure baruta (Satirično kazalište „Kerempuh”); A. M. Koltes Roberto Cuko (Atelje 212); Goran Stefanovski Divlje meso (Dramski teatar, Skoplje); Milena Marković Brodić za lutke (SNG, Ljubljana); Šekspir Hamlet (Universität für Musik und darstellende Kunst Graz, Austria); August Strindberg Gospođica Julija (Turska drama, Skoplje); August Strindberg Put za Damask (SNG, Ljubljana); Henrik Ibzen Per Gint (Kazalište „Gavella”, Zagreb); Mihail Bulgakov Život Molijerov (MNT, Skoplje); Kristofer Hempton Opasne veze (SNG, Maribor); Odiseja po Homeru (koprodukcija teatra Ulysses, kazališta „Gavella“ Zagreb, Ateljea 212, SNP-a i Pozorišta Navigator, Skoplje); Šekspir Na tri kralja (HNK); Vladimir Majakovski Misterija Buffo (SNG, Ljubljana), Karl Šternhajm Iz junačkog života građanstva (MGL, Ljubljana); Šekspir San letnje noći (Gradsko pozorište Istanbul); Goran Stefanovski po Magnusu Hiršfeldu Figurae Veneris Historia (SNG Drama Ljubljana)…

GORAN STEFANOVSKI

Dramski pisac, scenarista i esejista, jedan od eminentnijih savremenih autora u regionu i Evropi.

Osnovao je Odsek dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju u Makedoniji, 1986, gde je predavao do 1998. Kao istaknuti umetnik i Fulbrajtov stipendista proveo je šest meseci 1990. na Univerzitetu Braun u SAD. U periodu između 1998. i 2000. bio je gostujući profesor na Dramskom institutu u Stokholmu u Švedskoj. Od 2002. predaje na Univerzitetu Kenterberi u Velikoj Britaniji, kao vanredni profesor dramskog pisanja.

Dela Stefanovskog često su izvođena i objavljivana, a donela su mu i mnoga međunarodna priznanja. Stefanovski neprekidno, u teorijskom i praktičnom smislu, istražuje i pomera granice kreativnog pisanja i scenaristike. Zanimaju ga politički problemi i teme kulturnog identiteta.