"Šta Evropa očekuje od vanevropskih civilizacija"

"Slogan jubilarnog Bitefa 'Na leđima mahnitog bika' očigledna je asocijacija na mitološku predstavu Evrope na biku, što je jasan komentar na stanje u Evropi danas, a izbeglička kriza se izdvaja kao problem kojim se bave predstave u selekciji 50. Bitefa," kaže Medenica.

Te predstave se, kako je rekao, ne bave nužno, na direktan, ilustrativan način, izbegličkom krizom na pojavnom nivou, nego nekad i posrednim govorom, često analizirajući razloge koji su izazvali tu krizu i ono u čemu se ogleda odgovornost zapadnog društva za taj problem. Među tim predstavama su dve iz Nemačke koje bave odnosom te zemlje prema Africi.

"'Povest o mašinkama' tretira genocid u Ruandi kao jedan od razloga za talase migracije u poslednjih mnogo godina. Druga, 'Ambasadori', nemačko-zapadnoafrički komad s pevanjem, na duhovit i političko nekorektan način tretira odnos nemačke diplomatije prema nekim totalitarnim režimima u Africi, licemerje Zapada gde se neki totalitarni režimi podržavaju prodajom oružja, a s druge strane se u tim istim zemljama finansira civilno društvo", upućuje umetnički direktor beogradskog festivala.

Ne bavimo se samo izbegličkom krizom, dodaje Medenica, već generalno odnosom Evrope prema vanevropskim kulturama.

"Dakle, šta je evropska poželjna slika drugog, kako Evropa sebe projektuje i koja su njena očekivanja od vanevropskih civilizacija," pojasnio je Medenica ovogodišnji festivalski program.

U tom kontekstu, ističe predstavu singapurskog pozorišta iz oblasti savremenog plesa (lecture performance) koja se na duhovit način bavi odnosom njihovog savremenog sveta i očekivanja zapadnog tržista.

"Dakle, pitanje Evrope se ne tretira samo kroz izbegličku krizu, već i kroz jedan arogantni neokolonijalni stav koji Evropa može da ima prema vanevropskim civilizacijama".

Ipak, Medenica smatra da je Evropa vrlo kritički nastrojena prema društvu u kojem nastaje. "Evropska društva još uvek imaju snage da progovore vrlo glasno o tim problemima koja Evropa danas ima. Kultura i umetnost pogotovo u kontekstu festivala kakav je Bitef, kakva je njegova tradicija, nisu tu da nam prikazuju šećerleme i ulepšanu sliku stvarnosti, već da provociraju, da pokreću pitanja koja mogu biti nepristojna. Problem bi bio da je evropsko pozorište zaćutalo, a ono će na Bitefu pokazati da je evropsko pozorište vrlo angažovano u tom smislu".

Kao međunarodni pozorišni festival koji je nastao između dva ideološki potpuno suprotstavljena tabora, Bitef je izuzetno profitirao, gradeći svoj renome i značaj, zahvaljujući prostoru gde su mogli da se sretnu umetnici s obe strane Gvozdene zavese. Sada se, kako navodi Medenica, podižu novi zidovi i pojavljuju se nove ideološke razlike, ali više ne između Istoka i Zapada, već siromašnog Juga i bogatog i moćnog Severa, gde kroz južne teritorije prolaze te kolone izbeglica.

On podseća da je prvi zid koji je podignut od pada Berlinskog onaj na našoj granici, koji su Mađari podigli na severnoj granici Srbije, i to sada, kako kaže, deluje kao frustrirajuća situacija za naše društvo.

"Opet smo mi u tom predvoriju sveta kojem i sami težimo, ne samo izbeglice, ali iz te frustracije treba izvući korist u najplemenitijem značenju te reči. I opet treba da budemo mesto susreta različitih kultura, koje su se nevoljno, iz nedaća spojile. I to je to pitanje pomeranje granica u kulturološkom, ideološkom smislu. Možda je to utopijska vizija, ali Bitef i Beograd ponovo mogu da budu tačka susreta, dodira i razmene," rekao je Medenica.

Ovogodišnji Bitef najavljen je svetu kroz konferencije za medije u Rijeci, Berlinu, i na kraju u Beogradu, čime su organizatori želeli da u najširem internacionalnom kontekstu pokažu koliko vlada interesovanje za Bitef, kao, kako je Medenica to uobličio, ključna referentna tačka savremenog pozrišta.

Bitef od svog početka promoviše nešto što je novo, drugačije, provokativno i radikalno u umetničkom i društvenom smislu, ali grad u kojem se taj međunarodni pozorišni festival događa već 50 godina nije više isti. Medenica podseća da se Bitef tada razvijao u gradu koji je bio otvoreniji, multikulturaliniji nego što je danas. U međuvremenu je, dodaje, pretrpeo svašta: ratove, izolaciju, nacionalizme, ksenofobiju, odliv mozgova...

"Ali nikoga baš nije mnogo briga u ovom društvu što neki pametni ljudi odlaze i u takvim okolnostima festival koji se i dalje trudi da promoviše različito, nije svoj na svome. Ali odgovornost je i na samom Bitefu da pronađe nove kanale komunikacije i nove načine da sebe prezentuje i da ne odustaje od svoje stare publike i da radi na novoj publici za koju se vredi boriti," objašnjava Medenica.

On brani Bitef kao manifestaciju koja nije elitistička i smatra da otpore te vrste treba suzbijati, ali ne tako što će se prilagođavati širem ukusu, jer bi to izneverilo suštinu Bitefa, koji tragati za nečim novim, a što je svakako teže nego u vreme njegovog nastanka.

Da bi ljudi shvatili da predstave na Bitefu nemaju elitistički karakter i da nisu namenjene jednom ekskluzivnom krugu, Medenica kaže da je potrebno da ljudi ulože određeni trud, koji je neophodan da bi se predrasude suzbile kako bi otkrili emocionlni, intelektualni, pa i politički sadržaj.

"Stalno spominjem osnivača Avinjonskog pozorišnog festivala Žana Vilara koji je govorio: 'Mi pravimo elitističku umetnost za ceo narod', što je paradoks, oksimoron, ali u tome leži istina i to nije nemoguće ostvariti. To je i moj ideal onoga što bi Bitef trebalo da postigne - da ima emancipatorsku funkciju, da nađe načina da kaže ljudima opustite se, uživaćete, naučićete i ovi sadržaji će vas podstaći na razmišljanja," nadahnut je Medenica.

Na pitanje koliko se Bitef koristi novim tehnologijama da bi privukla novu i mlađu publiku, Medenica kaže da pozorište treba da koristi nove tehnologije da bi privolelo nove gledaoce, ali ne i da se takimiči sa novim tehnologijama i medijima, jer je ta bitka u startu izgubljena.

"Pozorište treba da nas emancipuje kao ljudska bića, da nas navikne da se u zajednici, deleći iskustvo i emocije s drugima, prepustimo nečemu što ima okvir ritualne situacije, i u tom kontaktu sa plesačima i glumcima steknemo novo iskustvo, saznanja. Dakle, ne mislim da u samim predstavama treba da se takmičimo sa novim tehnologijama, ali sam festival i njegovi programi treba maksimalno da koriste nove medije za svoj marketing i to je od ključnog značaja", mišljenje je Tanjugovog sagovornika.

Iako ima reputaciju strogog kritičara, Medenica se divi srpskom pozorištu kako opstaje u okolnostima koje po pozorište nisu povoljne i konstatuje da uprkos smanjenom obimu produkcija opstaje i on ne primećuje ustupke estradnom ukusu.

"Nije glavno da postoji pozorište, ma kakvo ono bilo. Ipak, srpsko pozorište se nije do te mere spustilo do praga gde bismo rekli sad nam je svejedno da li ga ima ili nema, ali taj rizik je konstantno prisutan. Što budu veći ekonomiski pritisci, što duže pozorišta budu jedva opstajala, veći je rizik da brane popuste i da dođe do poplave estadizacije koja nam se dešava u medijima, dešava i u pozorištu."

Ipak, Medenica bi više voleo da je nacionalno pozorište još smelije, da se još više istražuje, čega je bilo ranije, a što Bitef podržava, bez obzira na to da li je u pitanju pozorište mladih neafirmisanih umetnika ili vrhunski teatar.

"Bitef ne treba da bude elitistički u malograđanskom smislu, da je sad to neki event, pa crveni tepih, ali pošto je ove godine jubilarni Bitef, toga će nužno morati da bude, ali na bitefovski način, ne na način kopiranja crvenog tepiha s nekog filmskog festivala pošto bi to bilo kao neka pokondirena tikva," našalio se poznavalac pozorišta.

Crveni tepih, 12 predstava u glavnom programu i izuzetno bogat prateći program Bitefa, finansiraju Grad Beograd i Ministarstvo za kulturu, i to većim sredstvima nego prošle godine, što je bilo za očekivati jer Festival ove godine slavi pola veka.

"Ali to još nisu sredstva na onom nivou koja bi nama omogućila da sve sve što smatramo da Bitef ovom gradu treba da pruži i može da pruži. Znamo u kakvom vremenu živimo i ne može se očekivati da nam država i grad sve pokriju, moramo se i mi maksimalno angažovati u traženju sponzora," rekao je čovek Belefa.

Iako posle 10 godina odlazi sa mesta selektora Bitefa, Medenica kaže da se ne zna ko će naslediti Anju Sušu, koja se povlači iz profesionalanih razloga međunarodne rediteljske karijere, a za koju se nažalost ne zna mnogo u Srbiji.

Ipak, kao i u mitu o Evropi i Zvesu koji se pretvorio u belog bika, Medenica se nada će jubilarni Bitef imati svoj srećan, pa čak i romantičan kraj.

"Mi smo s romantičarskim ambicijama ušli u pripremu ovogodišnjeg Bitefa, nesvesni svih izazova, ili smo ih prenebregli, pa ukoliko ostvarimo 90 odsto svega što smo planirali, biće to veliki događaj za Beograd i ne samo za Beograd. Ove godine imamo i Kongres međunarodne organizacije pozorišnih kritičara. Tako da će Beograd biti pozorišna prestonica sveta krajem septembra i početkom oktobra, i mislim da će, što bi se reklo, 'happy end' biti srećan."