“Violinista” na krovovima Beograda

Spektakularni mjuzikl "Violinista na krovu", koji je pre nešto manje od godinu dana premijerno izveden u Novom Sadu, u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz, dolazi 19. februara pred beogradsku publiku. Biće izveden u Sava centar, od 20 sati.

Sva dosadašnja izvođenja “Violiniste” završavala su se povicima odobravanja i ovacijama koje su trajale a najzaslužniji za to su izvanredni glumci dva teatra: novi briljantni Tejvje (Aron Balaž), odlučna Golde (Gordana Jošić Gajin), predivni Hodl i Perčik (Agota Ferenc i Nebojša Savić), spektakularna Fruma Sara (Silvija Križan), upečatljiva baka Cajtel (Aleksandra Pleskonjić), neodoljivi Motl (Milovan Filipović), izvanredni mesar Lazar (Igor Pavlović), izuzetni ruski pevač (Ištvan Kereši), šarmantni rabi i njegov sin (Atila Mađar i Milorad Kapor), dopadljivi prosjak (Zoltan Širmer), autentične Cajtel i Have (Emina Elor i Judit Laslo)... samo su neki od junaka koji osvajaju...

Svet "Violiniste" publika napušta duboko potresena ljudskom notom ovog komada koji je u scenskom viđenju Atile Bereša dobio dodatno opominjujuću poruku... Muziku uživo na sceni svira svetski čuveni Budapest klezmer bend...

Predstavu beogradskoj publici preporučuje nekoliko članova ekipe ovog “Violiniste”... Reditelj Atila Bereš kaže da ga se ovaj komad duboko tiče jer je ljudski i duboko human, jer publici nudi nadu, radost i humor. Glumac Aron Balaž, koji igra glavnu mušku ulogu – on je Tejvje – kaže: “Ne smemo da zaboravimo da mi ljudi umemo da se zaboravimo a ne smemo da zaboravimo na šta smo sve sposobni i spremni, i zato treba da pazimo kako ispisujemo tu istoriju. Tradicijom se mora pažljivo rukovati. Ne zaboraviti šta si, i odakle si a ipak biti deo vremena u kojem živiš i stvaraš - to je umeće”, dodaje ovaj dvostruki dobitnik Sterijine nagrade.

Njegovu suprugu Golde u predstavi igra Gordana Jošić Gajin: “Naša priča dira svakog u srce jer govori o malom čoveku koji pokušava da se održi u vihoru života. U jednoj maloj tradicionalnoj zajednici tka se priča o ljudima koji su prinuđeni da napuste svoje dommove, priča o jednom malom, mudrom, toplom čoveku, punom sumnji i dilema.”

Upečatljivu ulogu mladog buntovnika ostvario je Nebojša Savić – Perčik u predstavi: “Nekada su mladi ljudi bili motor sveta, menjali su ga sa strašću i velikim nadama. Danas mi se čini da nije tako, mladi su postali konformisti, nemaju nekih velikih želja, ni energije za promenom... U “Violinisti” govorimo o životu i tradiciji. Ne treba birati između jednog i drugog. Treba napraviti balans. Tradicija je lična karta jednog naroda ali ona ne treba da bude prepreka modernom, naprednom a mi danas, paradoksalno, iako nam je ceo svet praktično pod rukom, uglavnom nemamo pojma ni o čemu, ništa nas ne zanima, postajemo neznalice. Moćnu stvar kakva je internet ljudi danas koriste mahom za igrice. Mora biti neke nove snage i energije, neke nove nade i želje da bi se svet poboljšao i napredovao.”

U “Violinisti” koji stiže u Beograd mnogo je lepih glumačkih kreacija a jednu od nezaboravnih ima Silvija Križan koja igra Fruma Saru: “Igrati na nematernjem jeziku, to nikad nije lako jer jezik nije samo značenje reči. Mi često zaboravljamo emotivni sadržaj reči koji nema veze sa značenjem. Različite reči sa istim značenjem bude u nama različita osećanja. Sam odabir baš te određene reči ocrtava karakter lika koji ga izgovara. Ta - emotivna suština određene reči - često ne proizilazi iz forme te reči, nema veze ni sa tim kako zvuči, kako je zvučno doživljavamo, nego je povezana sa nečim što proizilazi iz naše kulture, tradicije, događaja iz zajedničke prošlosti. “

Njena koleginica u predstavi Aleksandra Pleskonjić koja nadrealno igra baku Cajtel dodaje: “Naša predstava jeste mjuzikl, ali podseća i opominje na usud raznih seoba i povampirenja fašizma kojima svedočimo. Mi smo ovde nasred puta, odrona, poplava, ratova... Stalno se osećaju te seobe, svi smo sa nekim zavežljajima u rukama, bilo bukvalno, bilo sa mentalnim zavežljajima punim čežnje i misli o odlasku negde gde je bolje i drugačije... Malo generacija uspeva da živi mirno, bez nekog ozbiljnog potresa... Puno ljudi na sceni u ovoj predstavi podseća me na neka moćna pozorišna vremena, daje mi iluziju da nismo toliko bedni.”