Izraelska predstava "Naš razred" u Beogradu 28. jula

Izraelski umetnici time završavaju balkansku turneju, koja obuhvata letnje festivale u Makedoniji (Ohrid, Bitolj, Skoplje), zatim izvođenje u Tirani i Podgorici.

Projekat su podržala ministarstva kulture i spoljnih poslova balkanskih zemalja i Izraela.

Predstava o grupi školskih drugova u Poljskoj uoči i za vreme Drugog svetskog rata oživljava uspomenu na sudbinu evropskih i balkanskih Jevreja, pamteći je za generacije koje dolaze.

"Naš razred" se bavi složenim odnosima između Poljaka i Jevreja. Desetoro dece, jedan razred, fragmenti njihovih života dok zajedno odrastaju u malom poljskom selu. Ljubav i ubistvo, uspomena i zaborav, silovanje i saosećanje, prepliću se u snažnoj drami koja u isto vreme oduzima dah i dovodi do suza, navodi se u najavi.

Predstava je ujedno lokalna i univerzalna, pripoveda o onome što se zaista dogodilo u selu Jedvabne u istočnoj Poljskoj 10. jula 1941. kada su Poljaci katolici upali u domove komšija Jevreja, sa kojima su odrastali, na silu ih zatvorili u ambar i spalili njih 1600.

Nakon istrage koja je sprovedena 1949. i suđenja samo nekolicini ljudi za brutalno ubistvo Jevreja, čuveni istoričar Drugog svetskog rata Jan Tomaš Gros napisao je knjigu "Komšije" zasnovanu na svedočenjima očevidaca.

U isto vreme poljska novinarka Ana Bikont otišla je u Jedvabne, razgovarala sa mnogima koji su bili svedoci brutalnosti i ubistva i zatim napisala knjigu "Mi iz Jedvabna".

Agnješka Arnold, poznata poljska rediteljka, snimila je film o pogromu u Jedvabnu.

Na osnovu ovih izvora poljski pisac Slobođanek napisao je svoj komad i dobio nagradu Nike, najprestižnije priznanje za književnost u Poljskoj

"Ma koliko ova predstava bila zasnovana na jednom lokalnom zločinu, ona nosi univerzalnu poruku svakom društvu koje ne prihvata "drugog", u kome deca odrastaju u atmosferi netolerancije, rasizma i predrasuda", kaže dramaturg dr Varda Fiš.

Na dodeli Izraelske pozorišne nagrade za 2015. godinu ova predstava je dobila nagrade za najbolju režiju - Hanan Snir, najbolju koreografiju - Miri Lazar i za najbolju produkciju predstave prevedene sa stranog jezika.

Kritičari ističu da je "Snir režirao snažnu i dirljivu predstavu, jednom rečju, odličan teatar", kao i da "hrabar pogled na ono što se dogodilo ostavlja gledaoca bez daha, šokiranog, duboko potresenog, budući da se identifikuje sa onim što se događa na sceni".

"Deset fenomenalnih glumaca i glumica - zahvaljujući istančanom i jedinstvenom stilu scenariste i reditelja - uspeva nemoguće: da navede gledaoca da voli i razume svakoga, sve one koji su živeli taj iracionalni život koji im je nametnula istorija", ocenjuju izraelski mediji i dodaju da ova "izuzetna produkcija sa izvanrednim pozorišnim vrednostima" koja nas "suočava sa Holokaustom iz jednog drugačijeg ugla" zaslužuje čistu peticu.