"Pozorište propada u sistemu bez vrednosti"

Ovaj uspeh, međutim, ne utiče na njegovu opštu ocenu o propadanju našeg pozorišta i o lošim zakonskim uređenjima za kulturu od 2000. godine do sada.

U stranim medijima pojavila se ocena da je nova, specifična verzija "Romea i Julije" - moguća slika pomirenja.

Manojlović je rekao da je to jedna široka formulacija, a da je njegov motiv bio to što "nema boljeg preteksta za refleksiju na ljudsku složenost u njenim ekstremima" od ove Šekspirove tragedije.

"To je bio cilj. Ja ne mogu da pomirim nikakve politike, ali mogu kao neko ko ima ideju, koncept, ko ima maštu i talenat - da uradim nešto, pa ako je to jedan korak ka nekakvom pomirenju, to je već korak od sedam milja", rekao je Manojlović.

Bilo mu je bitno, kako je objasnio, da kroz scenografiju prikaže isti svet na dva nivoa i odnose koji su izmešani, ljude koji mogu da utiču na gornji nivo, a ne žele, jezike koji se prepliću, uz fantastičan Šekspirov pretekst.

"Za mene je čitava predstava refleksija na temu čoveka kao bića ili nekakve biološke mašine koja može da eksplodira u pravcu strašne mržnje, ogromnog zla, ali i obratno - nečeg što je uzrok sveta, a zove se ljubav, koja je tako ranjiva, tako se lako uništi, skoro da je nemoguća", ocenio je Manojlović.

On je istakao da ova premijera, posle više od godinu dana rada na pripremi, pokazuje takodje da "politika može da pomogne kulturi".

"Kada imaju ideje, i pojedinci možda mogu da promene sekund ili dva. To se dogodilo u ovom slučaju. Želim da kažem da bez razumevanja najodgovornijih ljudi u Srbiji i gradu Beogradu mi ne bismo imali ovu premijeru. U početku sam bio iznenađen, ali samo kratko i to ističem kao pozitivnu stvar i nadu. Ma kakav bio sistem odlučivanja u piramidi vlasti, ipak postoji šansa da tu bude neko ko to može da razume", rekao je Manojlović.

"Ideja je bila da se priča o ljubavi i mržnji, o komunikaciji, predstavi kao refleksija koja nije samo Šekspir nego više od toga. To je neko prepoznao i omogućio da se desi. Zahvaljujem i Narodnom pozorištu i Beogradu i ljudima koji odlučuju u Srbiji, oni to zaslužuju", naglasio je Manojlović.

Na pitanje gde nalazi energiju za složene projekte kojima se bavi, odgovorio je da je njegova priroda takva, da energiju ne traži nego je ona u njemu, da je i dalje radoznao i da ga još puno stvari zanima u životu, dodajući da je čak snimio i reklamu.

Popularni glumac, međutim, retko igra u pozorištu jer, kako kaže, nije imao vremena za to. Na sceni se može videti u predstavi "Dok nas smrt ne razdvoji", koju je i režirao u Radionici integracije.

Što se tiče stanje u domaćem pozorištu, podsetio je da je prvi put na scenu stao još kao dete od pet godina, a profesionalno igra od 1970. godine.

"Šta sam ja sve video oko scene i na sceni i koliko predstava sam video! Ja sam učesnik, ali i živi svedok propadanja pozorišta, njegovog nestajanja, potonuća u beznačajnost. To nije od sad i nije od juče", rekao je Manojlović, dodavši da je sve počelo još 50-ih godina prošlog veka.

Tada su ukinute tačkice za kupovinu određenih proizvoda za one koji rade težak posao. Pozorište je bilo na listi, ali je brzo skinuto. Kada je dan žalosti otkazuju se sve predstave, i one koje nisu zabavnog karaktera, primetio je on.

"To je nerazumevanje šta sve pozoriste jeste, kakva je ono refleksija realnosti, kakav značaj ima. Slika pozorišta je tokom svih ovih godina postajala sve bleđa i tanja. Sve što je od 2000. učinjeno na zakonskim uređenjima za kulturu i obrazovanje, samo je kraj tog procesa, na uštrb umetnosti i pozorišta", rekao je Manojlović.

On je ukazao na "istorijsku odgovornost ljudi koji su od 5. oktobra naovamo imali šansu, ali su je propustili".

"Govorim samo o kulturi, ali to nije 'samo', to je jako mnogo, jer je kultura osnova svake države, svakog sistema, svakog čoveka i bez toga nema ničega. Stanje u pozorištu je gore nego ikada, ali ne zbog sadašnje vlasti, prethodne vlasti su to učinile i ja stalno pitam kako je moguće da su izabrani predstavnici gradjana zaboravili osnove na kojima počiva država", naglasio je Manojlović.

On je ocenio da su zakonske regulative koje su donete u prethodnom periodu dovele do toga da pozorište ne može da radi zbog nametnutih restrikcija.

S druge strane, sve je više pozorišnih akademija, mada budući glumci, dramaturzi, reditelji, neće imati gde da se zaposle.

"Nepotreban je broj tih akademija, a broj onih koji ih završavaju je tako veliki da ne bi imali gde da rade u šest puta većoj zemlji od naše. To isto spada u dešavanja od 5. oktobra naovamo, pitanje je ko je otvarao tolike privatne škole i zašto", izjavio je Manojlović dodajući da se to odnosi na privatnu praksu u celom sistemu obrazovanja, kao i u zdravstvu.

"Od raspada Jugoslaivije i definitivnog uništenja svih starih vrednosti, a bez stvaranja novih, mladima su ukinuti uzori. Oni idu na glumačke akademije uglavnom želeći da budu popularni, a ne razumeju da u tome zapravo nema ničeg, da je sustina u onome šta si ti, ko si i zbog čega radiš to što radiš", istakao je Manojlović.