I klasika i "novi vetrovi" u Narodnom pozorištu

U iščekivanju ko će se prijaviti na raspisani konkurs Narodnog pozorišta za mesto upravnika ove institucije, na pomolu su novi repertoarski potezi aktuelne direkcije Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, piše Politika.

Najpre, Simovićevo „Čudo u Šarganu” u režiji Egona Savina, čija premijera je u petak 20. februara na Velikoj sceni. Narednih dana počinju i probe komada „Bela kafa” Aleksandra Popovića u režiji Milana Neškovića, koja će zaživeti na sceni „Raša Plaović”.

Budući da repertoar nije samo spisak naslova koje neka pozorišna kuća predstavlja svojoj publici Željko Hubač, v. d. direktora ansambla Drame obrazložio nam je svoj budući repertoarski koncept.

– Ono što bi trebalo da najavi neke „nove vetrove” u narednom periodu predstavlja autorski projekat „Moje nagrade” Maje Pelević i Slobodana Beštića koji se radi po istoimenoj knjizi Tomasa Bernharda. Ovu premijeru očekujemo početkom aprila na sceni „Raša Plaović”, nedugo zatim rediteljka Ana Đorđević, na istoj sceni, počeće probe predstave „Na dnu” Maksima Gorkog. Do kraja ove kalendarske godine očekuju nas i Sterijini „Rodoljupci” u režiji Andraša Urbana i Šilerova „Marija Stjuart” u režiji Miloša Lolića, reditelja od kojih očekujem estetski iskorak u jednom od pravaca koji su važni za razvoj ansambla Drame, čije nesporne kvalitete treba ubrzano profilisati, ali i upotpuniti ga glumcima različitih generacija, koji imaju perspektivu u repertoaru – kaže Hubač.

Do kraja sezone, po rečima Hubača, od 33 uloge čak 30 je podeljeno u okviru ansambla.
Dužnost nacionalnog teatra, svakako jeste da pored toga što prati trendove i savremenu dramaturgiju, gaji i stalno se naslanja na nešto što se zove nacionalna dramska tradicija.

– Nacionalnoj dramskoj tradiciji u dobroj meri posvećujemo ovu sezonu i zato mislim da se u sledećoj godini treba malo intenzivnije baviti svetskom klasikom i mladim domaćim piscima, uz pažljivo praćenje savremene svetske dramske literature. Ukoliko nam budžetska sredstva ne dozvole da, kako smo to planirali, do kraja 2015. na sceni „Raša Plaović” postavimo Rostanovog „Sirana de Beržeraka” u režiji Ivana Vukovića, to će nam biti prva premijera u 2016. godini, čime ćemo da nastavimo trend igranja klasike na ovoj sceni, a koji bi trebalo da se razvije kroz saradnju sa Ivom Milošević, Igorom Vukom Torbicom i sa još nekim rediteljima, sa kojima razgovaram o delima Olbija, Ibzena, Pekića, Kiša... Provociraju me i dela nekih savremenih stranih autora poput Hera, Buhštajnera. Prvi savremeni domaći tekst koji će biti postavljen 2016. na sceni „Raša Plaović” će biti komad „Narodna drama” Olge Dimitrijević, u režiji Bojane Lazić, ali očekujem da se u repertoar preliju i prvi konkretni rezultati rada dramske radionice mladih autora koja će uskoro zaživeti – kaže Željko Hubač.

Što se tiče Velike scene, oko koje se još uvek vode polemike da li je nazvati imenom slavom komediografa „Branislava Nušića”, kako saznajemo, početkom 2016. godine Tanja Mandić Rigonat, stalna rediteljka nacionalnog teatra, imaće premijeru Čehovljevog „Ivanova” sa Nikolom Ristanovskim u naslovnoj ulozi.

Isto tako Željko Hubač ne krije ambicije da tokom 2016. godine ansambl Drame ostvari saradnju sa Dijegom de Breom, Stafanom Valdemarom Holmom, Borisom Liješevićem i jednom od najprovokativnijih domaćih rediteljki mlađe generacije Snežanom Trišić. A intenziviraće se saradnja i sa Dramom Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Svako vreme ima svoje čitanje, kojim se etiketiraju vrednosti i nedostaci društva. Kakvo čitanje ponuđenih naslova možemo da očekujemo u rukopisima reditelja, koji će u narednom periodu režirati u Narodnom pozorištu u Beogradu, pitali smo Hubača.

– Hrabro i umetnički odgovorno. Ovo vreme je izglobljeno na svim nivoima, a ponajviše smo zastranili na polju etike. Ekonomska i moralna beda su deo naše svakodnevice i ako ih ignorišemo nudeći publici puku zabavu mi ćemo postati saučesnici u tom dugogodišnjem procesu uništavanja naše budućnosti. Kreativnost zaslužuje punu slobodu i svaki oblik provokacije je poželjan, naravno uz svest da provokacija nije svrha umetničkog čina, već katarza.

Uporedo sa aktivnostima na revitalizaciji svog repertoara ansambl Drame intenzivno razrađuje i strategiju rada sa Službom za međunarodnu saradnju koja postoji u Narodnom pozorištu i koja ima značajne potencijale. Tako je plan međunarodnih gostovanja za 2015. godinu vrlo ambiciozan: Nemačka, Češka, Kipar, Turska, Hrvatska, Austrija... I, kažu, vrlo realan, ostvareni su kvalitetni kontakti sa Nacionalnim teatrom u Madridu, učinjeni su prvi koraci da se obnovi saradnja sa Kraljevskim dramskim teatrom iz Stokholma...