Kolektivna katarza na premijeri mjuzikla Hotel Kosovo

Pritom skoro niko nije primetio da je glavni junak predstave Dobrivoje, nakon strašnog tretmana sprovedenog nad njim, mrtav i da takav nije doživeo katarzu koju su kroz odličnu komunikaciju zajedno doživeli ansambl ove predstave i publika. U vreme dužeg frenetičnog aplaudiranja, što je, valjda, publiku i aktere vodilo kroz pročišćenje, opet niko nije primetio da je glavni junak ustao i tiho se povukao se sa scene.

Publika je u ovom komadu, jednostavno rečeno, prepoznala život kojim se živi na Kosovu i Metohiji što je i dovelo do toga da su izvođači i publika od samog početka uspostavili za pozorište ne baš uobičajenu komunikaciju tako što je neretko gledalište i izvođače pretvarala u jedinstvenu scenu.

Reč je, dakle, o tome da se publika u tom prepoznavanju moguće saživela sa postojećom ulogom povratnika i sa drugim dramaturškim zapletima i tako postala dodatna rola, što je donekle skrenulo sagledavanje i čitanje ove drame koju je autor Nenad Todorović sa saradnicima podigao na nivo mjuzikla sa neskrivenim ciljem da se kod publike ublaži sirova bol koju sama drama isijava.

Foto: Nikola Beševiæ

Pored Todorovića koji potpisuje tekst i režiju, i koji je i direktor ovog pozorišta, muziku i scenografiju potpisuje glumac Bojan Stojčetović, koreografuiju Nebojša Gromulić, kostimograf je Ljiljana Ružić, Dobrivoja tumači Aleksandar Mihajlović, dok u predstavi nastupa više od trideset aktera.

Todorovićeva predstava, koja govori o tragičnom putu povratnika na Kosovo i Metohiju Dobrivoja, koji je u izbegličkom kampu u Kraljevu odustao da izvrši saoubistvo i sa radošću odlučio da se posle petnaest godina prognanstva vrati svojoj kući, neosporno da je nastala iz presne istine.

Radnja je smeštena u posleratni životni ambijent Kosova i govori o brojinim dramatičnim problemima sa kojima se susreće povratnik Dobrivoje, koji, po svemu sudeći, može biti bilo ko od desetine hiljada prognanih i raseljenih Srba.

Foto: Nikola Beševiæ

Autor potku prožetu presnom istinom, bez ikakvog karikiranja, dramaturškim zapletom umetnički oplemenjuje i na sceni oživljava tu sirovu istinu ukazujući pritom na brojne, apsurdne razloge koji sprečavaju Dobrivojev povratak i ostanak u kući na Kosovu, ali i na njegov konačni nestanak.

Ansambl glumaca i plesača kroz Todorovićev, neosporno hrabri dramaturški zaplet, dinamičnu koreografiju, muziku -agro panka- sa, kako kažu akteri, - mirisom gliba -,koja je, nameće se, uz radnju sve vreme nosila publiku, iznosi kroz komad čitavu galeriju negativnih likova iz redova vlasti s obe strane administrativne crte, paravlasti, međunarodne zajednice, kriminalnih grupa i svih drugih, među kojima su i žena i komšija povratnika, koji su, takođe, prepreka Dobrivojevom povratku na svoje ognjište.

Svoje nezavidno mesto na sceni našla je diplomatija odenuta u odelo koje zasigurno nije zlatno zbog filantropskih stremljenja tih diplomata.

Foto: Nikola Beševiæ

Što predstava više dobija na ubrzanju autor nastoji da koreografsko-muzički deo scene podigne na još viši nivo kako bi kod publike donekle bila ublažena nesnošljiva bol koja proističe iz ove drame

A da je tako šta moguće ukazuje i završetak ovog komada.

I dok Dobrivoje nakon najperfidnijih, ali i najotvorenijih tretmana psihofizičkog nasilja, koje nad njim čine likovi zla, na sceni leži mrtav, u sali i na sceni dolazi do stanja potpunog ushićenja. Uz frenetični aplauz nastaje nešto kao stanje kolektivne katarze koju jedino ne doživljava mrtvi Dobrivoje, a da pritom niko ne primećuje da je on mrtav, da nestaje.

Foto: Nikola Beševiæ

Ako se čitalac ovih redova pita, da li je, između ostalog, i to ono što je autor Todorović hteo, odgovoriću sa - DA.Nekoliko dana pre premijere on je nagovestio autoru ovog teksta da veruje da će - u “sudaru” glumaca i publike doći do katarze, ali da to neće doživeti Dobrivoje. A da li će glavni akter posle “nestanka” saznati bilo šta o kolektivnoj katarzi o tako čemu se može samo nagađati.

Bez obzira na to da li će i koliko Todorović, moguće, dorađivati živi dramaturški zaplet, koji kroz tok predstave dobija na ubrzanju, doima se da mjuzikl “Hotel Kosovo” ima budućnost.

Za početak tako šta je nagovestio glumac i režiser, Enver Petrovci koji je mišljenja da ovaj mjuzikl obavezno treba da vide i Albanci na celom Kosovu, odnosno i publika u Prištini, ali da o gostovanju treba da se dogovore direktori pozorišta. Petrovci je takođe čestitao reditelju i ansamblu mjuzikla i izrazio očekivanje da će sa njima uskoro sarađivati.

Foto: Nikola Beševiæ

Prema oceni legende našeg glumišta, Mikija Manojlovića, ovo pozorište će živeti, jer je premijera, po njemu, pokazala da u Gračanici za to ima velikog potencijala.

Dok je glumac Svetozar Cvetković kazao da je teško odmah nakon premijere dati bilo kakav sud. On je,ipak, istakao da se u ovom mjuziklu oseća postojanje jedne velike pozitivne energije, kao i velika radost igre kod mladih ljudi, ali i njihova izuzetna uigranost, pogotovo u onim uvezbanim koreografskim delovima predstave.