SNP: Polemike se nastavljaju

Naime, dnevni list Politika je u dva navrata 25. i 30. avgusta objavio tekstove "Srpskom narodnom potrebno provetravanje" i "Za premijeru honorar od 20.000 evra" u kome su na račun uprave SNP-a upućene zamerke na neracionalno trošenje novca za produkciju predstava.

Reagovanje upravnika SNP-a Aleksandra Milosavljevića na te tekstove u današnjem izdanju dnevnika "Politika" prenosimo u celini.

"Iz predstave „Seobe” Srpskog narodnog pozorišta za koju se tvrdi da ja najviše koštala „Provetravanje” Srpskog narodnog pozorišta (SNP) Dimić je najavio na prvoj sednici (novog) Upravnog odbora, rekavši da će nas naučiti kako se vode i pozorište i sednice ovog tela, piše Milosavljević. Potom je uglas sa Nenadovićem, navodnim sindikalistom koji se neistinama i neargumentovanim optužbama već oglasio u „Politici”, ponavljao demagoške, populističke fraze, oduzimao i davao reč kome je hteo, pa i predsedniku UO, prekidao tuđa izlaganja, mahao papirima (navodnim dokazima), koje nikome nije hteo da pokaže, vređao prisutne i ponašao se nedolično.

„Provetravanje” je, kao član UO, započeo zahtevajući da bez pogovora i odlaganja zaposlim glumca, književnika i poslovnog čoveka iz Sremskih Karlovaca, koji, istina, nije aktivan glumac, ali mu je prijatelj. Kada sam rekao da to ne biva, upozorio me je da će mi se javiti „neko iz pokrajine”. Toliko o Dimićevoj tezi da politiku treba odstraniti iz kulture, ali i razlogu zašto sam postao meta Dimićevog „provetravanja”.

Nije mi se javio niko iz pokrajine, ali sam ja zvao one koji su Dimića delegirali u UO i saznao da pojma nemaju o njegovim akcijama.

Isaković je upravo, kao izvanredan glumac i pedagog, a shodno tome cenjen i tražen, imenovan za direktora Drame (što je već bio). Ovaj angažman nije sukob interesa (provereno), ali je zato sumnjiva Dimićeva pozicija u UO SNP-a, u čijoj Drami radi njegova supruga, jedna od najboljih glumica ove države, časna i poštena žena.

Dimić, kao član UO, zna zašto umetnici SNP-a, uprkos insistiranju uprave, ne dozvoljavaju TV snimanja predstava (mada ih redovno snimamo zbog dokumentacije). Da se bavi onim čime bi trebalo, Dimić ne bi „protežirao” Predraga Štrpca, koji svake godine režira u SNP-u.

Dimićeve ideje o repertoarskoj politici ne komentarišem. O repertoaru se izjašnjavaju Upravni odbor, publika, stručna javnost, selektori i žiriji festivala. Dimić će imati priliku da realizuje svoje zamisli kada, nakon eventualnog samoupravnog „provetravanja”, bude upravnik SNP-a.

Ne čudi me što Dimić akademiju, kojoj smo, pored ostalog, obeležili jubilej, poredi s proslavom „dana škole u Karlovcima ili Malom Iđošu”. To ukazuje na njegove repere. No, TV prenos akademije je dokument, a proslava dana škole deo Dimićevog iskustva.

U govoru na akademiji nisam pomenuo imena umetnika SNP-a, jer mi je gospodin Pajtić najavio da će ih on pomenuti. Umetnike SNP-a sam, međutim, istog dana pomenuo, polažući cveće na spomenike nekima od njih, na dodeli priznanja zaslužnima i prilikom otkrivanja biste Miloša Hadžića.

O „čestitosti” izložbe posvećene jubileju svedoči sama izložba, a Dimić zna da monografiju ne objavljujemo čuvajući novac za Enciklopediju SNP-a, prvu posvećenu nekom pozorištu u Srbiji.

Zašto je SNP-u neophodno „provetravanje”? Zbog jedanaest premijera izvedenih u godini krize, poziva na prestižne festivale u Njujork i Segedin? Zbog povećanja broja gledalaca i zarade? Zbog temeljne rekonstrukcije zgrade ili obezbeđenih sredstva za nastavak radova i scensku tehniku? Jer smo vratili prostore, godinama otuđene od Pozorišta (za koje nismo dobijali zakupninu)? Zato što je SNP prvo ovdašnje pozorište koje je, po raspadu SFRJ, gostovalo u HNK Zagreb? Jer je opera Mileva proglašena za muzički događaj sezone, a njena autorka Aleksandra Vrebalov za kompozitora godine? Ili što su Seobe pobednik Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine? Zato što je Don Kihot proglašen za baletski događaj jedne, a Krcko oraščić druge sezone u Srbiji? Zato što nas je Ulisis teatar pozvao u koprodukciju s najboljim teatrima bivše Jugoslavije? (Ako je to pristupanje „klanu”, ponosim se.) Jer smo koprodukcijom s Budvom (i NP „Toša Jovanović”, Zrenjanin) za trećinu neophodnog novca dobili odličnu predstavu?

Zbog uštede kupovinom kamiona? Jer smo pohvaljeni kao domaćini Generalne skupštine Evropske teatarske konvencije, ili što je predstavnik SNP-a primljen u Upravni odbor ove asocijacije koja okuplja 40-ak evropskih teatara? Što smo iz sopstvenog prihoda isplatili jubilarne nagrade? Jer smo sproveli socijalni program (a ne proglasili tehnološki višak)? Zbog pozitivnih nalaza inspekcija ili gostovanja u Visbadenu, Beču, Plzenu, Bratislavi, Ljubljani, Banjaluci, Brčkom, Osjeku...

Dimić ne govori istinu tvrdeći da zaposleni u tehnici ne dobijaju naknadu kad iznajmljujemo sale, a ni kada pominje milionske autorske honorare. Tvrdnja o visini Janežičevog honorara je bezočna laž!

Član UO bi morao znati da se Janežič ne priprema da u oktobru režira Čehovljevog Galeba, već da on to uveliko radi, a na osnovu odluke UO. Dimićeva tvrdnja o Janežičevim istupima protiv Srbije je netačna, neargumentovana, demagoška, populistička, senzacionalistička i politikantska.

Dopisniku „Politike” sam, u izjavi povodom Nenadovićevih tvrdnji, skrenuo pažnju da papiri koje mi je predočio, a za koje u tekstu tvrdi da su zvanični podaci, to ne mogu biti, jer nemaju pečat, delovodni broj ili potpis, te da takvu „dokumentaciju” može da pripremi svako. Da se bavio istraživačkim novinarstvom, dopisnik je mogao da se raspita o visini honorara u drugim našim pozorištima i utvrdi da li su oni u SNP-u zaista astronomski, te nauči razliku između pojmova bruto i neto. Naglasio sam mu i da iznos budžeta koji pominje u tekstu obuhvata: bruto plate, održavanje zgrade od 24.000 kvadratnih metara, prevoz zaposlenih, kancelarijski materijal, nabavku opreme i ostale stavke predviđene budžetom koji odobrava i čije trošenje proverava osnivač.

Povodom Dimićevih tvrdnji, vašem novinaru nisam imao na šta da skrenem pažnju, jer on moj komentar, uprkos novinarskoj etici i elementarnim profesionalnim uzusima, nije tražio.

Nadam se da se ne moram pozivati na zakon da biste objavili ovaj tekst.

S poštovanjem,

Upravnik Srpskog narodnog pozorišta

Aleksandar Milosavljević