Otvoren Centar za umetnost stripa u Domu omladine

"Pokazalo se da između Berlina i Tokija ne postoji ustanova koja ima strip kao svoju redovnu delatnost, što je čudno s obzirom na to da je u mediteranskoj i jugoistočnoj Evropi strip nastao kao najstarija umetnost. Pećinsko slikarstvo je u stvari fiksirani strip, tako da mi ovih 30-40 hiljada godina pratimo razvoj pripovedanja u slikama i naša civilizacija je kompletno zasnovana na vizuelnoj komunikaciji", ističe pisac i koordinator Centra Zoran Stefanović.

Na drugoj strani, podseća Stefanović, Beograd i Jugoslavija su između ratova bili centar stripa u Evropi.

Taj centar, primećuje on, vitalan je i danas, ali je bila potrebna jedna organizaciona i programska celina poput Centra za stripsku umetnost.

"Rad sa publikom je već poceo, predstavljanje remek-dela svetskog stripa i najvažnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, mladih umetnika. Uveli smo i program 'Zabavnik pre Zabavnika' - dan pre izlaska Zabavnika mi predstavimo njegov sadržaj kroz žive rubrike, nagradnu igru i ekskluzivnosti koje nemate na papiru, uključujući goste iznenađenja i komunikaciju autora sa publikom, u kojoj bude i dosta dece", rekao je Stefanović Tanjugu.

Centar, zajednički poduhvat Udruženja "Svet stripa" iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), prvo je predstavljen u Kulturnom centru Ribnica u Kraljevu, zatim u Kragujevcu.

"Nastavljamo sa gradovima kao što su Šabac, Sombor, Vršac, Zrenjanin, Valjevo i pokazalo se ne samo da publika, već i profesionalci jedva čekaju da učestvuju u obnovi nečega što je deo popularne i opšte kulture", istakao je Stefanović.

On je primetio da je situaciju u Srbiji kada je strip u pitanju "gorko-slatka".

"S jedne strane ovo je novo zlatno doba. Naši autori rade na svim kontinentima, objavljivani su na desetinama jezika. Mi smo najveća grupa nakon Francuza u francuskom stripu, ima nas čak više nego Italijana i pravimo neku vrstu čuda da po glavi stanovnika imamo najviše stvaralaca. Zanimljivo je da čak 50 posto mladih autora, između 18 i 25 godina, su žene, što samo pokazuje kojom brzinom srpski strip može da napreduje", rekao je Stefanović.

On pak skreće pažnju da je "strani kapital uništio magazine za decu" i da moramo da "obnovimo sopstvene medije", naglasivši da strip brže i lakše komunicira sa citaocima i ne zahteva velika sredstva.

Stefanović je primetio da 90 posto srpskih strip autora radi za inostrane izdavače i dodao da Udruženje stripskih umetnika sa svojim partnerima radi na strategiji koja bi strip učinila i privredno i marketinški značajnim sredstvom, koja bi doprinela da se obnovi izdavčka delatnost kakvu smo imali šezdesetih godina prošlog veka, primetivši da strip može imati i važnu ulogu u obrazovnom sistemu.

U bogatom programu Centra za umetnost stripa, Stefanović posebno izdvaja druženje "zabavnikovaca" i predstavljanje "Politikinog Zabavnika" dan pre njegovog izlaska iz štampe, uz uverenje da je "Politikin Zabavnik prva linija zabave i poslednja odbrana uljuđenosti i kulture".

"Politikin zabavnik" je, prema rečima stvaraoca za decu i jednog od učesnika programa Petra Pece Petrovića Marša, "udžbenik iz matematike, srpskog, geografije, prirode i društva".

"Zabavnik postoji toliko godina da ne bi valjalo da ga bilo ko zaboravi", rekao je Marš, pozdravivši ideju o osnivanju Centra za stripsku umetnost, koji "tek počinje svoj hod po mukama".

Pisac za decu Tamara Lujak smtra da je divna ideja da oni, kao generacija koja je odrasla uz "Zabavnik", a sada učestvuje u njegovom kreiranju, uče decu o tome šta je strip, šta su bajke i da li bajke žive u stripovima ili ne.

"Imamo priliku da obrazujemo novu generaciju, da ih podstaknemo da se vrate Zabavniku i sete se kako je izgledalo kada su bili mali i roditelji im čitali bajke. Sada imaju priliku da čitaju bajke za sebe, jer su stripovi zapravo bajke u slikama" primetila je Lujak.

Ona ističe da je "Politikin Zabavnik" neka vrsta školskog štiva, a zapravo nije to i da je zbog toga bio toliko prijemčiv generacijama.

Smatra da deca danas ne čitaju dovoljno stripove i da su više okrenuti drugim medijima kao što su igrani i animirani filmovi.

"Ozbiljniju osnovu može da ponudi samo pisana reč. Strip omogućava vizuelizaciju likova i radnje i na taj način vas zarobljava u svet fantastike, tera vas na razmišljanje, razvija maštu, ostaje u glavi, rađa ideje i vuče da maštate svoje priče", primetila je Lujak.

Ona dodaje da iz razmišljanja i izazova koje budi strip, nastaju nove priče, nadograđuju se stari mitovi o kojima čitamo u "Zabavniku".

"Kada odrastete, sednete, napišete ili nacrtate svoj strip, date odgovor na pitanja koja su u vama pobudile priče i samim tim date nove priče svoj deci", rekla je Lujak Tanjugu.