Simović: Nismo temeljno čitali Dositeja

Simović je istakao u izjavi medijima da je Dositej za njega "veliki podsticaj u onome što se nama danas događa".

"Dositej je bio veliki prosvetitelj, imao je veliki prosvetiteljski program, imao je svoje principe koje je nazivao načalna namjerenija i meni ne izbija iz glave koliko su ti principi i dalje aktuelni, ne samo zbog njegove mudrosti i dalekovidosti, nego i zbog toga što se mi nismo mnogo udubljivali u ono što je on poručivao i što se u odnosu na 1783. godinu do danas u nekim stvarima nismo mnogo promenili", primetio je on.

Simović, pesnik, dramski pisac i esejista, pisao je o estetskim i pesničkim vrednostima Dositejevog dela u pogovoru njegovoj knjizi "Život i priključenija", objavljenoj 1989. godine, koji je naslovio "Dositej na konju Belerofontovom".

"Čitajući njegova dela, na svakoj stranici sam nalazio dokaze da nisu u pravu oni koji su kao Vladan Desnica tvrdili da je propovednik u Dositeju ugušio pesnika, a da su u pravu oni koji su kao Vojislav Đurić zaključivali da takvu prozu, nabreklu, duhovitu, sugestivnu, mogu da požele i veliki umetnici", istakao je Simović.

Neki su svoje sudove o Dositeju, prema njegovim rečima, zasnivali na tome da sve što piše, on piše na "polzu bližnjega svoga", da je "polza bližnjega svoga prvo i načalno namjerenije" njegove knjige i da "jedno delo ima cenu od polze koju uzrokuje".

"Njegovi opisi putovanja i predela, njegovi živopisni portreti ljudi sa kojima se na tim putovanjima sretao, njegov prefinjen i blagorodan humor, njegova duhovitost, njegova poezija i jezik, njegova lepo zalelujana rečenica, doveli su Jovana Deretića do zaključka da Dositej nije bio naravoučiteljni spisatelj nego prefinjeni esteta, dok će Milorad Pavić otići još dalje i u svojoj 'Istoriji klasicizma' napisati da je Dositej najveći srpski pisac cele epohe", kazao je Simović.

Međutim, naglašava on, Dositejevim delima nas ne vraća samo to što je on bio prefinjeni esteta i sjajan pisac, nego i to što je, želeći da svoj narod preoblikuje prema uzoru prosvećenih evropskih naroda tog doba, u njima izlagao veliki i sveobuhvatan prosvetiteljski program.

"Dositeju nas vraća i nesmanjena aktuelnost njegovih načalnih namjerenija na kojima se taj program zasniva. Ta namjerenija aktuelnim ne čine samo Doitejevo znanje, mudrost i dalekovidost, nego i naša inertnost. Sve sto je Dositej radio, radio je temeljno, ali ga mi nismo temeljno čitali, kao što nismo temeljno čitali mnoge naše pametne ljude i naš problem je u tome", ocenio je Simović.

On je kazao i da u mnoštvu naših slavnih pisaca, čijim se delima često vraća, Dositej, uz Steriju, zauzima posebno mesto.

"Njih dvcojicu doživljavam kao pouzdane orjentire, putokaze, ne samo kada je u pitanju naša književnost, nego i kada se radi o sudbini i istoriji našeg naroda, našeg jezika, i naše kulture", istakao je Simović.

On je ukazao da Dositej svom čitaocu ponavlja da mu utuvi u glavu: slobodno misli, sudi, rasuždavaj, nemoj nikome na slepo da veruješ, sve proveravaj, dolazi do sudova svojom glavom i svojim razmišljanjem.

"To je kasnije ponavljala i Isidora (Sekulić) i mnogi naši veliki ljudi, ali malo je nas te velike ljude slušalo", rekao je Simović.

Nagradu "Dositej Obradović" dodeljuje Zadužbina "Dositej Obradović" uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Narodne banke Srbije i Srpske akademija anuka i umetnosti, a sastoji se od plakete sa likom Dositeja Obradovića, povelje i novčanog iznosa.

Odluku da to priznanje pripadne akademiku Simoviću doneo je žiri u sastavu: Vojislav Jelić (predsednik), Slavko Gordić, Marko Nedić, Dragan Simeunović i Mirko Vasiljević.

Žiri je ocenio da Simović "umetničkom visinom svojih stvaralačkih dometa, žanrovskom i tematskom raznolikošću svoga dela, otkrivalačkim svedočenjem o našem nasleđu i savremenosti, odjekom svoga stvaralaštva, posebno dramskog u razdaljenim svetskim kulturnim centrima, svagda živom, dositejevskom brigom za opstanak, slobodu i napredak srpskog naroda u složenim i sve neizvesnijim okolnostima savremene istorije, predstavlja danas, i poodavno, izrazitu kreativnu individualnost i vazda kritički budnog posvećenika temeljnim pitanjima naše duhovne i društvene stvarnosti".