Specijalni gost Sajma knjiga: Aleksandar Mekol Smit

"Oduvek sam želeo da pisem knjige. Sećam se kada sam bio mlad, kada sam imao osam godina, napisao sam nesto za šta sam mislio da je moja prva knjiga. Tada sam poslao svoje prve zapise izdavaču. Naravno, dosta kasnije sam počeo zapravo da pišem. I onda je došla knjiga “Prva damska detektivska agencija”, koja je bila prekretnica u mojoj karijeri. Sa njom sam započeo karijeru pisca. Ali bilo je i malo dobre sreće u tome, tj. u činjenici da su ljudi želeli da citaju tu knjigu. I tada sam krenuo na jedan ozbiljan put u mom životu", rekao je Mekol Smit.

Vi pišete mnogo toga, uključujući i knjige za decu i kratke priče. Gde i kako pronalazite inspiraciju za to što radite, ali i potrebno vreme za rad?

Ideje za knjige mi dolaze stalno, ponekad čujem da je neko nešto rekao, ponekad vidim nešto, a kao pisac držis oči otvorene dok koračas svetom, a inspiracija može da dođe u svakom trenutku. Ali ono što ne smeš da radiš je da čekaš muzu da dođe, nego moraš sam da kreneš i da tražiš inspiraciju za pisanje. Tako to funkcioniše kod mene, i ja volim da pišem knjige o različitim temama. Moj problem je pronalaženje dovoljno vremena da napišem sve knjige koje želim, ali nekako uspevam. Moraš da budes disciplinovan ako želiš da budeš pisac. Ja ustajem u 4 ujutru i pišem između 4 i 6, svakog jutra, jer tako mi najviše odgovara. A drugi ljudi to možda rade na drugačiji nacin.

Živimo u pomalo čudnom svetu, gde ljudi izražavaju svoje emocije preko SMS poruka, tvitova, fotografija. Da li vi mislite da knjige danas mogu da zamene elektronske uređaje?

U nekom momentu u prošlosti, ljudi su mislili da će knjige nestati, da ćemo u budućnosti svi čitati sa ekrana i da je došao kraj za knjige nakon stotina godina, ali to se zapravo nije desilo. Smatram da je veoma interesantna činjenica, iako su postojala predviđanja da ce doći njihov kraj, knjige se nalaze u veoma dobrom stanju i sada se dešava u mnogim zemljama da se ljudi vraćaju nazad knjigama i udaljavaju od elektronskih uređaja. Postoji i grupa ljudi koji čitaju knjige sa elektronskih uređaja, ali to je druga grupa ljudi. I dalje najveći broj ljudi želi da doživi to iskustvo držanja knjige, a i knjiga je veoma dobro dizajnirana stvar. Za početak - nije joj potrebna baterija.

Zašto je važno za jednog pisca, naročito za pisca sa tako brojnom publikom širom sveta, da se upoznaje sa svojim čitaocima?

Volim da se srećem sa svojim čitaocima i zato sam veoma srećan što sam ovde u Srbiji, jer ako sam dobro razumeo, moje knjige su veoma čitane ovde. I jedva čekam da odem na Sajam knjiga, gde ću upoznati svoje čitaoce. A zašto želim da upoznam svoje citaoce? Pa zbog samog zadovoljstava upoznavanja ljudi sa kojima imam šansu da imam konverzaciju. Jer kada upoznajem čitaoca, smatram da upoznajem prijatelja kojeg već imam i to mi je zadivljujuća stvar. I veoma sam srećan što mogu da dobijem feedback, što mogu da čujem od njih pitanja i prigovore, jer ljudi to znaju da mi kažu, a ja sam otvoren za takvu vrstu razgovora.