Samizdat B92: Zahar Prilepin - "Nije tuđi rat"

Jedan od najznačajnijih savremenih ruskih pisaca, učesnik događaja u Donbasu, čest gost i prijatelj Srbije, u ovoj knjizi razmišlja o ratu koji je u toku.

„Taj rat neće mimoići nas. Ovo nije sitan konflikt – ovo je sukob civilizacija. Od istorije se ne možeš sakriti. Tragedija rusko-ukrajinskih odnosa nije počela 2014. godine. Ona je počela 1999. u Jugoslaviji. Ili 1991. godine u Rusiji. Ovo što se danas dešava u Ukrajini – posledica je niza izdajstava koja moraju biti ispravljena. Rusima je to zadatak za čitav naredni vek.“

U početku sam gledao dešavanja kao čovek, zaljubljen u Kijev, smatrajući ga jednim od najlepših gradova na svetu i saosećajući sa narodom koji mi je srodan. Zatim sam ih gledao svojim očima, izbliza – dolazeći kod svoje braće, opolčenaca i separatista u Donbas – čas sa riskantnim saputnicima koji su bili na poternicama nove Ukrajine, čas sopstvenim automobilom, na čelu kolona sa humanitarnim, pa i ne samo humanitarnim tovarom.

Beleške sam obelodanjivao bukvalno svaki dan – ništa mi se unutra nije taložilo poduže, nije mi bilo do toga: želeo sam da što pre ocrtam konture budućnosti.

Budućnost je dolazila i, na nesreću, ponovo je potvrđivala sve iskazane bojazni.

Pripremajući knjigu za štampu, nisam ništa ispravljao – u zapisima je ostalo sve kako je i bilo.

Ne stidim se kazanog – i dalje sam ubeđen da su mi oči bile bistre, a sudovi – razumni.

Onima koji misle sasvim drugačije, kazaću jedno: ja sve gledam očima onog naroda kojem imam čast da pripadam.

Istina, koja se može navući, kao ćebe, na sve odjednom – ne postoji.

Da me je nosila druga majka i rodio drugi otac – sve bi, možda, bilo drugačije.

Ali sve je onako kako jeste, a tako će to biti i ubuduće.

Zahar Prilepin

Biografija:

Zahar Prilepin – ruski pisac (ranije bio fizički radnik, grobar, čuvar, izbacivač, komandir odeljenja za specijalne namene itd), dela su mu prevedena na 17 jezika, laureat je prestižnih nagrada u Rusiji i inostranstvu, kolumnist časopisa Огонёк i Нова газета, voditelj autorskih TV i radio programa, član redakcijskog kolegijuma časopisa Družba narodov, rok pevač i član grupe "Elefank", sekretar Saveza pisaca Rusije, generalni direktor nižegorodskog predstavništva Nove gazetе i glavni urednik sajta Свободная пресса. Rođen je 1975. godine u selu Iljinka, u Rjazanskoj oblasti. Diplomirao je na filološkom fakultetu i političkoj školi, član je partije „Другая Россия“. Oženjen je, otac četvoro dece. Živi u zabitom selu Kerženec, ali i u gradu Nižnji Novgorod.

Prilepin je savremeni klasik. Njegove knjige uključene su u program ruskih humanističkih fakulteta. Udžbenik Istorija ruske književnosti XX veka (izdanje 2013. godine, s preporukom Ministarstva obrazovanja i nauke RF) sadrži posebno poglavlje o Zaharu Prilepinu, kojim se završava kurs savremene književnosti.

Roman Obitelj Zahara Prilepina, objavljen 2014, pomirio je sve njegove kritičare – složno su ga ocenili kao događaj u ruskoj književosti, a autora svrstali u klasike. Obitelj je dobitnik četiri najznačajnije književne nagrade u Rusiji, i to dve nacionalne – 2014. „Книга года“( „Кnjiga godine“), „Большая книга“ ( „Velika knjiga“ "), „Лучшая художественная книга“ ( „Najbolja beletristička knjiga“ ) i 2015. Nagrada za bestseler (pobednik IV konkursa „Revizor – 2015“). Zbirku priča Sedam života Samizdat B92 objavio je 2016. godine.