Radoš Ljušić: Knjige neće na lomaču

"Nijedna knjiga u „Službenom glasniku“ nije uništena, isečena ili spaljena. Sve povučene knjige su u magacinu i tu će ostati dok autori ne potpišu aneks ugovora po Zakonu o autorskom pravu." Ovo je, na konferenciji za štampu u utorak, izričito rekao Radoš Ljušić, direktor ove izdavačke kuće, povodom nedavno objavljenih 12 izrazito kritičkih novinskih tekstova koje je ocenio kao „neviđenu hajku“, pišu Novosti.

Napomenuvši da su svi sporni ugovori, zbog kojih je napadan, potpisani između 2007. i 2012. i da su svi štetni po „Službeni glasnik“, a većini je istekao rok 2010, 2011. i 2012. Ljušić je rekao:

- U to vreme nisam bio direktor „Glasnika“, već Slobodan Gavrilović, te je trebalo da bes i mržnju upute direktoru sa kojim su sklopili takve ugovore. Zaposleni u „Glasniku“ su po Zakonu o autorskim pravima morali da intervenišu i da ispravljaju Gavrilovićeve greške. Do danas je aneks ugovora potpisalo 720 autora, 52 su se vratila, jer su autori promenili adrese, 23 autora su nažalost preminula, a raskinuto je svega deset ugovora.

-- Pročitajte i Da li knjiga ima rok trajanja? --

Među nekoliko poznatih autora koji su potpisali anekse su: Dobrica Ćosić, Milovan Danojlić, Igor Mandić, Josip Užarević, Biserka Rajčić, Darko Tanasković, Milovan Vitezović, Radovan Vučković, Kosta Čavoški, Gojko Đogo, David Albahari, Ljiljana Pekić (koja je kao nosilac prava dala saglasnost da se knjige njenog supruga Borislava prodaju do iscrpljenosti tiraža). Anekse su odbili da potpišu: Svetislav Basara, Mirjana D. Stefanović, Mirjana Miočinović, Slaviša Orlović, Bojan Milovanović, Goran Babić, Novica Milić. - Aneks ugovora nije ništa drugo nego preuzeti član 81 Zakona o autorskim pravima. Praksa Gavrilovića je bila da se ugovori zaključuju na dve ili tri godine, posle čega je prestajalo pravo „Glasnika“ da prodaje knjige - istakao je Ljušić. - Pošto Gavrilović nije povlačio iz prodaje knjige koje „Glasnik“ više nije smeo da prodaje, dolazilo je do povrede prava autora, kojima smo morali da nadoknađujemo štetu. Da bismo sprečili povredu autorskog prava novo rukovodstvo ponudilo je autorima anekse ugovora, koji traju do iscrpljenja tiraža, dakle na neograničeno vreme. Preuzeli smo zakonsku odredbu o autorskim pravima i stavili je u ponuđene anekse da bi autori znali kakva su njihova prava ako knjiga ne može da se proda. Odnosno, da svoja dela mogu da kupe po ceni stare hartije, što praktično znači da bi za 200 primeraka trebalo da daju 200 dinara.

Ako nešto u ovom zakonu nije u redu, napomenuo je direktor „Glasnika“, kritičari bi trebalo da se obrate Skupštini Srbije, jer je ona nadležna za zakonodavni rad, a izdavač je dužan da primenjuje zakon. „Službeni glasnik“ štiti prava svih autora, isto tako štiti i svoja, često prisiljen da trpi materijalnu štetu.

Po dolasku na čelo ove kuće Ljušić je, kako je rekao, zatekao knjige u vrednosti od oko 590 miliona dinara. Te knjige nisu prodate i uskladištili su ih prethodnici, ponajviše Slobodan Gavrilović.

- Veliki broj knjiga sa zaliha hteli smo da poklonimo bibliotekama, ali se ispostavilo da moramo da platimo PDV, što bi u tom slučaju, s obzirom na iznos, značilo zatvaranje firme. Predložili smo još marta 2013. Ministarstvu kulture, a pre nekoliko dana i Vladi Srbije da deo tih knjiga, bez plaćanja poreza, poklonimo u humanitarne svrhe, poplavljenim područjima i siromašnim bibliotekama. Očekujemo da Vlada usvoji naš predlog i da knjige koje godinama leže u magacinu „Glasnika“ odu u ruke čitalaca. U vreme sveopšte bede, nemaštine i ekonomske krize bio bi to lep primer o humanitarnom radu Vlade i „Službenog glasnika“ u oblasti kulture - rekao je na kraju Ljušić. .