Kupovina knjiga - noćna mora za bibliotekare

Biblioteke u Srbiji, koje imaju sreću da im osnivač odobri na godišnjem nivou više od 400.000 dinara za nabavku knjiga, a njih je dvadesetak,imaju velikih muka da do knjige dođu, jer ih tada dočekuju javne nabavke male vrednosti, koje su svojevrsna omča o vratu bibliotekara, ističe Danica Otašević, direktorka Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” u Čačku, a prenosi Politika.

Ovaj problem uočen je još kod prvog zakona o javnim nabavkama, ali se ništa nije preduzelo. Da zlo bude veće kod donošenja novog, još rigoroznijeg Zakona o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu 1.aprila 2013. godine, nabavka knjiga nije izuzeta od primene zakona, jer je kultura u svesti zakonodavca samo kolateralna šteta. Iako je u martu prošle godine, bivši ministar Petković obećao izmenu, a to je nagovestio i aktuelni ministar Tasovac, i tadašnji državni sekretar Ristić (posebno upoznat sa problemom, kao upravnik Narodne biblioteke Srbije), ništa se nije promenilo. Njeno veličanstvo knjigu, da dođe do čitalaca, sprečava siromaštvo, loši izdavači, a sada i – zakon.

Nekada su biblioteke istog dana kada vide u medijima da je neka knjiga objavljena, mogle da nazovu izdavača i da knjigu dobiju za dan, dva, sada je to proces od dva meseca. Mogle su na sajmovima direktno da biraju knjige i zaključuju ugovore, sada na sajmove bibliotekari (oni koji imaju više novca od 400.000), idu da gledaju knjige, zapisuju naslove, a tek onda prave spiskove, pokreću postupak javne nabavke male vrednosti, strahuju da im nabavka ne prekorači procenjenu vrednost ili da će neko da im „obori” nabavku i vrati ih na početak. Ono što je radio jedan čovek, sada moraju da rade čitavi timovi.

I još nešto: ako ste prvu nabavku planirali u maju, to znači da Ninov roman, koji se bira u januaru, ili knjigu koja je dobila nagradu „Meša Selimović”, u martu, ne možete da kupite do juna. Jer u maju pokrećete postupak, dok prođu sve zakonske procedure (odluka o pokretanju nabavke, oglašavanje nabavke, otvaranje ponude, donošenje odluke o izboru, vreme za žalbu, zaključivanje ugovora, pa tek isporuka), knjiga u najboljem slučaju stiže za dva meseca.

Ko je na dobitku, a ko na gubitku? Biblioteke, naglašava Danica Otašević, nalaze se između čekića i nakovnja, uvek sa manje para, nego što im je potrebno, a sada im je nametnuta i – javna nabavka, koja ne donosi nikakvu uštedu i boljitak. Zakon o javnim nabavkama, kaže Dragana Tipsarević, direktorka Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva, pretvorio se u noćnu moru za sve bibliotekare.Kad ovome dodate nedovoljno sredstva za pribavljanje fondova (daleko ispod standarda za javne biblioteke koji propisuje Narodna biblioteka Srbije), dolazite u situaciju koja je pogubna za biblioteke, za nekomercijalne izdavače i za čitaoce, koji su ovde na kraju lanca, a zbog kojih biblioteke i postoje.

–U toku prošle godine, sproveli smo četiri postupka javne nabavke za kupovinu knjiga, u toku ove dva (do kraja godine ćemo, nadamo se, sprovesti još dve komplikovane procedure), i na osnovu svih ovih iskustava smatramo da je u opštem interesu izuzimanje od primene Zakona ove vrste nabavke. Bilo bi normalno da se biblioteke obavežu da knjige kupuju od izdavača (treba li uopšte dokazivati da je knjiga jeftinija bez posrednika). Na taj način, nabavili bismo baš one knjige koje nedostaju u našim fondovima, za koje postoji interesovanje korisnika, a ne one koje možemo da kupimo od distributera – objašnjava Dragana Tipsarević.

Veliki je broj kvalitetnih, malih, specijalizovanih izdavačkih kuća (posebno kada su stručna i kapitalna izdanja u pitanju) do čijih knjiga bibliotekari nikako ne mogu da dođu preko distributera. Šta tek reći kada je potrebno nabaviti publikaciju koja spada u staru i retku knjigu, a koja je od izuzetnog značaja za zavičajni fond! Kako unapred planirati javnu nabavku kad ne znate koje će se knjige pojaviti, koje će izazvati pažnju čitalačke publike, dobiti nagrade...

Na Sajmu knjiga, bibliotekari samo gledaju knjige, prave spiskove, raspituju se hoće li distributeri određene knjige uopšte da nabave. Na kraju, knjige moraju da kupe po punoj ceni, bez sajamskog popusta, koji ponekad ide i do 50 odsto. Kome je to u interesu! Biblioteke su oštećene, izdavači takođe.

Imajući sve ovo u vidu, kaže Dragana Tipsarević, tri puta su se obraćali Upravi za javne nabavke sa predlogom da se Zakon ne primenjuje na kupovinu knjiga, ali nikada nisu dobili odgovor.